05:30 19 April 2019
Slušajte Sputnik
    Ukrajinska zastava ispred crkve Svete Sofije u Kijevu

    Šta će Ukrajini povelja Petra Velikog iz 1708. godine

    © AP Photo / Efrem Lukatsky
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 013

    Nemačka je predala Ukrajini povelju Petra Velikog, u kojoj se spominje Kijevska mitropolija, kako bi pomogla predsedniku Petru Porošenku u njegovoj predizbornoj borbi. Sam dokument ni na koji način ne može posvedočiti u prilog „autokefalističnim“ težnjama Kijeva, smatra doktor crkvene istorije, profesor Vladislav Petruško.

    Ministar kulture Ukrajine Evgenije Niščuk saopštio je da je Nemačka predala Ukrajini povelju Petra Velikog, koja je bila izgubljena tokom Drugog svetskog rata. U njoj se potvrđuje da se kijevski mitropolit nalazi pod nadležnošću moskovskog, i ističe se da mu je zabranjeno da se obraća carigradskom patrijarhu. Prema rečima Niščuka, u dokumentu „postoji napomena Petra Velikog da se Moskva plašila da se Kijevska mitropolija ne vrati pod vlast Carigrada“.

    „Isticanje činjenice, da se Kijevska mitropolija nalazi pod moskovskom jurisdikcijom — nakon samo 20 godina pošto je potpala pod nadležnost Moskve — u principu je normalno. Pogledajte ranije povelje, na primer, iz 15. veka — tamo se takođe nalaze napomene iz vremena Ivana III, da ako se imenuje neki episkop, on neće priznavati mitropolita Grigorija, bivšeg unijata, koji je postao mitropolit zapadne Rusije pod carigradskom jurisdikcijom“, rekao je Petruško.

    Prema njegovim rečima, slične napomene u poveljama (o tome da se kijevski mitropolit nalazi pod nadležnošću moskovskog) sasvim su prirodne za taj period. Stručnjak je pretpostavio da je možda Petar Veliki nekako želeo da naglasi tu činjenicu i u vezi sa planiranjem ukidanja patrijaršije u Rusiji, kada je zapravo već bila na delu sinodalna reforma u Ruskoj crkvi.

    „Uopšteno govoreći, svi ovi argumenti, posebno ukrajinskih medija da malorusko sveštenstvo (stari naziv za istočnu Ukrajinu) nije bilo lojalno Moskvi, pa je zbog toga bilo neophodno naglašavati tu zavisnost od Moskve, smešni su zbog činjenice da su u to vreme episkopi mahom bili malorusi, i upravo su po Petrovoj volji počeli da imenuju isključivo episkope iz Kijevo-mogiljanske kolegije. Zapravo, cela sinodalna reforma je potekla od Teofana Prokopoviča, malorusa“, istakao je stručnjak.

    Prema njegovim rečima, svi pokušaji ukrajinske vlasti da objašnjavaju određene događaje „iz ugla tomosa“ i još jedanput proglašavaju nezavisnost Kijeva od Moskve „već je neka vrsta mantre, na kojoj se gradi čitava Porošenkova predizborna kampanja“.

    „Nije slučajno to što je ova tema ponovo na tapetu. Pojedini politički krugovi iz Nemačke očigledno javno žele da pomognu Porošenku i da povuku nespretan potez, kakve je preduzimao i on sam, beskonačno preuveličavajući tu temu autokefalije i carigradske jurisdikcije. Ne mislim da je ovo dobar marketinški potez i da će on mnogo pomoći Porošenku u njegovoj predizbornoj kampanji“, dodao je Petruško.

    Govoreći o mogućim razlozima za upozorenja Petra Velikog, stručnjak je istakao da je 1708. godine hetman Mazepa, jedan od najbližih saradnika Petra Velikog, proglašen za izdajnika, jer je tokom Severnog rata bio na strani Švedske, umesto Rusije.

    „I premda je povelja datirana malo ranije, treba istaći da su već iznošene optužbe protiv Mazepe, i ko zna, možda je neka vrsta ’predosećaja‘ Petra Velikog, da je u maloruskoj eliti posejano seme izdaje, mogla doprineti tome da je to isticao u povelji. Skoro čitava polovina 17. veka prošla je u konstantnom kolebanju kozačkih starešina i hijerarhije, čas u pravcu Moskve, čas Kijeva. To je, nažalost, bilo tipično za tu epohu“, zaključio je istoričar.

    Tačno godinu dana pre izbora, u aprilu 2018. godine, Porošenko je zatražio da se proglasi autokefalnost Ukrajine. Obratio se Carigradu, iako je Kijevska mitropolija bila pod jurisdikcijom moskovskog patrijarha još od 1686. godine. U decembru 2018. godine formirana je „nova crkva“ u Kijevu kao rezultat spajanja dve nekanonske crkvene strukture, koje su ranije funkcionisale u Ukrajini. Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva odbila je da učestvuje na „saboru“.

    Carigradski patrijarh je 6. januara predao tomos Kijevu koji potvrđuje autokefalnost „nove crkve“. Dokumentom se određuje da je njena jurisdikcija ograničena na teritoriju Ukrajine, da ne može imenovati episkope ili formirati parohije u inostranstvu. Postoje i druga ograničenja, koja novu strukturu čine zavisnom od Carigrada. Ruska pravoslavna crkva je dan potpisivanja tomosa nazvala najtragičnijim u istoriji Vaseljenske patrijaršije.

    Tagovi:
    Rusija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga