22:04 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksis Cipras i Angela Merkel

    Posle sedam decenija Grčka i Nemačka zauzimaju rovove

    © REUTERS / Hannibal Hanschke
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    2500

    Iako Grčka najverovatnije neće pokrenuti pitanje ratne odštete od Nemačke pravnim putem, važno je da ovo pitanje ostane aktuelno i da se ne zaboravi.

    Grčki Parlament Areopag pozvao je Vladu premijera Aleksisa Ciprasa da preduzme adekvatne aktivnosti, posebno diplomatske i pravne, za potraživanje dugova i u celosti ispuni sve zahteve Grčke iz Prvog i Drugog svetskog rata, nakon što je bio izglasan predlog predsednika Areopaga Nikosa Vucisa o potraživanju nemačkih dugovanja od strane Grčke.

    Na to je premijer Cipras odgovorio da će njegova Vlada Nemačkoj uskoro poslati diplomatsku notu, ponovivši dugogodišnji zahtev za reparacijama zbog zločina koje je nacistička Nemačka počinila u Drugom svetskom ratu u Grčkoj.

    „Vlada Grčke namerava da uputi notu Saveznoj Republici Nemačkoj, u kojoj će ponoviti svoja neotuđiva potraživanja koja proizilaze iz nacističke invazije i okupacije, kao i ratnih zločina nacističke Nemačke“, rekao je Cipras pred najvišim zakonodavnim telom zemlje.

    To što Areopag i Vlada ne odustaju od ratne odštete nema samo političku, već i pravnu težinu, jer svojim delovanjem pokazuju da potraživanja neće biti zaboravljena, objašnjava dopisnik grčke televizije ERT iz Srbije Nikos Pelpas.

    „Tu se ne radi samo o reparacijama zbog uništenja infrastrukture i tako dalje, već i o prinudnom kreditu za vreme okupacije, o iznošenju starogrčkih umetnina, radi se o 4.000 starogrčkih dela, o naknadi za hranu kojima je Grčka snabdevala nacističke trupe u Severnoj Africi. Sve u svemu, procenjuje se da u današnjim vrednostima dug Nemačke prema Grčkoj iznosi između 260 i 350 milijardi evra“, objašnjava naš sagovornik. 

    Grčka nije potraživala ratne reparacije neposredno posle kraja rata, jer se nalazila u građanskom ratu do 1948, a prva Vlada posle građanskog rata zatražila je 1953. od Nemačke da se Grčkoj nadoknadi šteta nastala okupacijom. Međutim, saveznici su je od toga odgovorili, kaže Pelpas, uz obrazloženje da treba pustiti Nemačku da se ekonomski oporavi. Uz to, smatrali su da će Maršalova pomoć, čiji je Grčka bila korisnik, biti dovoljna za ekonomsku kompenzaciju i posleratnu obnovu.

    „Isto se desilo i 1960. godine, kada je Vlada postavila isti zahtev, saveznici su je odgovorili. Kada je 1990. potpisan ugovor o ujedinjenju Nemačke, postoji stavka u kojoj se govori da je pitanje ratnih reparacija zatvoreno. Međutim, Grčka u tome nije učestvovala, tako da ona danas to pitanje pokreće da u pravnom smislu to ne bi bilo zaboravljeno“, kaže Pelpas. 

    Kada govori o 1990. godini, Pelpas misli na ugovor „Četiri plus dva“, koji su potpisali predstavnici dve tadašnje Nemačke (prozapadne Savezne Republike i komunističke Demokratske Republike Nemačke) sa četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu. Potpisivanjem tog ugovora, kako se tada govorilo, Drugi svetski rat je konačno završen na tlu Evrope.

    Ovaj dokument koji je Grčka između ostalih zemalja ratifikovala, ali ga nije priznala kao mirovni sporazum, zvanični Berlin smatra kao crtu koja je podvučena na pitanja reparacija.

    Iako svesna krivice i velike nepravde koju su Nemačka i Nemci učinili u Grčkoj, za nemačku Vladu je pitanje ratnih reparacija rešeno, izjavio je njen portparol Štefan Zajbert.

    Osim na sporazum „Četiri plus dva“, Nemačka smatra da je pitanje reparacija rešila isplatom 115 miliona maraka tokom šezdesetih godina prošlog veka u okviru sporazuma sa zapadnim državama, među kojima je bila i Grčka.

    Iz reakcije Nemačke Pelpas izvlači zaključak da grčki zahtevi neće biti ispunjeni.

    „S druge strane, mislim da će ova ili sledeća grčka Vlada ići na to da pravnim putem ispuni taj zahtev da joj se plate ratne reparacije. Nemojte zaboraviti da Grčka u ovom trenutku još nije izašla iz ekonomske krize. Veliki dug se nalazi u rukama nemačke Vlade, tako da mislim da iako postoji politička volja, nijedna grčka vlada neće pokrenuti ovo pitanje, barem u skorije vreme“, smatra Pelpas.

    Kada je neposredno posle okupacije Jugoslavije nacistička Nemačka okupirala Grčku, nacističke vođe su odlučile da mediteransku naciju iscede do poslednje kapi znoja.

    Treći rajh je naterao grčku Centralnu banku da pozajmi 476 miliona rajhsmaraka, a osim toga, nacisti su ekonomski eksploatisali Grčku na način da je oko 70 odsto poljoprivrednih proizvoda otimano od Grka i slato nemačkim trupama u Severnoj Africi.

    Grčka, bogata umetninama iz antičkih vremena, bila je poprište nemačke otimačine, a u depoima nacističkih vođa završavala su umetnička dela i iz vizantijskog perioda. Uz to, s obzirom da je posle poraza vojske grčko stanovništvo pružilo jedan od najžešćih otpora okupatoru, represalije okupatora spadaju među najkrvavije u Evropi.

    Posebno je zanimljivo kako su nacisti opljačkali bogatstvo solunskih Jevreja, koji su činili najveću jevrejsku zajednicu u Grčkoj. Svi Jevreji su podlegli obavezi da idu na prinudni rad, a oni koji usled bolesti ili godina to nisu mogli, morali su da plaćaju enormne sume novca.

    Kada je jevrejskoj zajednici nestalo novca, svih 40.000 solunskih Jevreja poslato je u logore smrti u Poljskoj, iz kojih se spaslo svega oko 800 ljudi. Njihova imovina je u potpunosti opljačkana, a uništeno je čak i jevrejsko groblje — grobovi su pedantno razgrađeni, a cigle su iskorišćene za gradnju. Na mestu nekadašnjeg jevrejskog groblja u Solunu danas se nalazi Aristotelov univerzitet.

    Slično:

    Cipras: Grčka i Severna Makedonija su prirodni saveznici
    Grčka stekla novog saveznika na Balkanu
    „17+1“ — samitu sa Kinom pridružuje se Grčka
    Dve nedelje do teške odluke: Grčka pred novim izazovom, premijer na mukama
    Izbeglice se spremaju za pokret, Grčka preti sankcijama
    Trese se Grčka
    Rumunija, Grčka i Bugarska pišu Makronu i Merkelovoj zbog Srbije
    (Ne)moguća grčka misija prema Turskoj
    Mi smo bezbedna zemlja: Grčka osudila napad na Konzulat Rusije u Atini
    Tagovi:
    pravna težina, politička težina, ratne reparacije, Areopag, nacistička Nemačka, kredit, 2. svetski rat, uništenje, Nemačka, vlada, Grčka, okupacija, građanski rat, Grčka tražila ratne reparacije od Nemačke, ERT, Areopag, Nikos Vucis, Nikos Pelpas, Aleksis Cipras, Zapadna Nemačka, Istočna Nemačka, Nemačka, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga