02:54 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ukrajinska rada

    Opet lov na „ruske veštice“ u Ukrajini

    © Sputnik / Stringer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 037
    Pratite nas

    Koristeći trenutak dok novoizabrani predsednik Ukrajine još nije stupio na dužnost, Parlament u Kijevu usvojio je zakon o jeziku kojim se ukrajinski nameće kao jedino sredstvo komunikacije na teritoriji zemlje.

    Cilj je da se zaoštre odnosi sa Rusijom, ali i unutar Ukrajine prema svima onima koji nisu u potpunosti pravoverni sledbenici kursa nametnutog Majdanom, smatra istoričar Dragomir Anđelković, 

    Radi se o merama koje uistinu mogu da se nazovu ekstremističke i o ugrožavanju prava građana da koriste svoje jezike, objašnjava Anđelković za Sputnjik.

    Novi zakon predviđa i formiranje specijalne komisije koja će vršiti ispitivanja znanja ukrajinskog jezika svih zaposlenih u državnim strukturama, a u slučaju kršenja normi propisane su kazne u iznosu od 128 do 450 dolara.

    Novoizabrani predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski obećava da će nakon stupanja na funkciju naložiti da se obavi detaljna analiza o tome da li je pomenuti zakon u skladu sa Ustavom, ocenjujući da je taj akt obojen političkom retorikom jer je pripreman tokom predizborne kampanje i usvojen bez dovoljno javne diskusije.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova upozorava da je Zakon o ukrajinskom jeziku u suprotnosti s međunarodnim normama i da će produbiti raskol unutar zemlje. To je u suštini, kaže ona, zakon o prinudnoj i totalnoj ukrajinizaciji.

    Anđelković ističe da je ta mera usmerena pre svega protiv stanovnika istoka i juga Ukrajine, gde se i danas i oduvek govorio isključivo ruski.

    „Usvojene mere imaju uistinu dimenziju kulturnog genocida nad tim stanovništvom. Drastičnije su od svega što se dešavalo u državama Baltika, a tamo se radilo o ugrožavanju ljudskih prava“, primećuje istoričar.

    Namera je, smatra Anđelković, da eskalira kriza na relaciji Kijev-Moskva, dok se unutar same Ukrajine stvara atmosfera lova na ruske veštice, a to će biti svi oni koji su privrženi ruskom jeziku i nasleđu i ruskoj kulturi. Anđelković dodaje da je želja i da se stvori atmosfera straha „da onaj ko nije u stanju da brzo nauči ukrajinski mora svoju pravovernost da dokazuje ispoljavanjem mržnje prema svemu ruskom“.

    Politikolog Jurij Kot, lider Pokreta ruskih Ukrajinaca Parus, smatra da, s obzirom na rezultate nedavnih predsedničkih izbora, odluka Vrhovne rade nema težinu.

    „Aktuelni saziv Rade ima minimalan kredit poverenja stanovništva Ukrajine, a donosi zakone koji u suštini treba da odrede budućnost zemlje i čitavog našeg naroda. Naravno, to je zločin pre svega protiv ukrajinskog naroda zato što svako nasilje, a ovo je upravo nasilna ukrajinizacija, kod normalnih ljudi koji imaju malo mozga izaziva negativan odnos prema ukrajinskoj kulturi i ukrajinskom jeziku“, kaže Kot.

    On se pribojava posledica zakona, konstatujući da je nedvosmisleno reč o ataku na ruski jezik i rusku kulturu, ali poručuje da se ruskojezična zajednica u Ukrajini neće predati.

    „U svakom slučaju, ti ljudi će odgovarati za ono šta su radili s našim narodom. Ukratko, odigran još jedan čin strašne tragedije, a za Ukrajinu je to tragedija koja se zove genocid nad Rusima u Ukrajini“, kaže Kot.

    Odluka o ukrajinskom jeziku doneta je samo dan nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao dekret o uprošćavanju procedure za izdavanje pasoša građanima Donbasa na šta su usledile burne reakcije, iako je u Moskvi istaknuto da nije bila namera da se provocira Ukrajina.

    Ne vidimo zašto su mnoge zemlje takvu meru osudile, rekao je Putin i podsetio da mnoge zemlje u okruženju odavno sprovode takvu politiku, te je kao primer naveo Poljsku, Rumuniju i Mađarsku. Dodao je da Rusi na jugoistoku Ukrajine žive daleko gore nego bilo koja druga manjina, budući da ne mogu da putuju ni po Ukrajini, a kamoli po nekim trećim zemljama. Istoričar Dragomir Anđelković objašnjava da je pozadina negodovanja i Kijeva i zapadnih zemalja na odluku Moskve ispoljavanje Srbiji dobro poznatih dvostrukih standarda koji su uvek na štetu Srba, a u ovom slučaju Rusa.

    „Oni koji toliko pričaju o evropskim vrednostima, demokratiji, ljudskim pravima, zapravo ih brutalno gaze gde god je to u njihovom geopolitičkom interesu. To je slučaj i ovde. Čitav niz članica EU, od Hrvatske i Mađarske, pa nadalje, ima zakonodavstvo koje omogućava dodeljivanje pasoša građanima njihovog etničkog porekla — Mađari lako dodeljuju državljanstvo i svim Srbima sa teritorije nekadašnje Austrougarske i nikom ništa. Međutim, kad se radi o Rusiji onda je to veliki problem“, kaže Anđelković.

    On povlači paralelu i sa Crnom Gorom i srpskim pasošima.

    „I tamo je lako dobiti hrvatski pasoš, ali ne daj Bože ako hoćeš srpski moraš da se odrekneš crnogorskog državljanstva. To je ta vrsta ekstremističkog zastranjivanja u dvojnim standardima u geopolitičke svrhe“, zaključuje Anđelković.

    Tagovi:
    Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga