18:42 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Pristalice partije Voks na predizbornom skupu u Madridu

    Hoće li desnica napraviti preokret i u Španiji (video)

    © AP Photo / Bernat Armangue
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 140

    Verovatno najneizvesniji parlamentarni izbori u poslednjih nekoliko decenija u Španiji održavaju se danas. Građani izlaze na prevremene opšte izbore koji su izazvani padom manjinske vlade Pedra Sančeza, koja je na vlasti bila svega devet meseci nakon rušenja prethodne vlade Marijana Rahoja zbog korupcionaškog skandala.

    Španski mediji ocenjuju da je glavna karakteristika ovih izbora oštra polarizacija i jačanje populističkih desničarskih snaga, a sa ovom ocenom slaže se i gost „Sputnjik intervjua“ Rajko Petrović, istraživač Instituta za evropske studije i dobar poznavalac španske političke scene.

    „To su dve osnovne karakteristike same izborne kampanje, ali generalno i atmosfere koja u Španiji vlada u prethodnih nekoliko meseci. Ova zemlja je naime, nakon decenija bipolarizma, odnosno dominacije dveju glavnih političkih partija, postala politički sistem u kome bar pet političkih partija predstavlja relevantne snage. Svaka od njih će imati preko deset, a neke i više od 20 odsto glasova, što potpuno remeti neka dosadašnja iskustva ne samo vođenja izborne kampanje već i najava budućih koalicija“, objašnjava Petrović.

    Kako kaže, interesantna je pojava partije „Voks“ na španskoj političkoj sceni jer je Španija, uz Portugaliju, dugi niz godina bila praktično jedina zemlja u Evropskoj uniji na koju nije uspeo da utiče taj talas desnog populizma, kako ga mediji u Zapadnoj Evropi nazivaju.

    „Međutim, izbori u Andaluziji koji su se desili krajem 2018. godine pokazali su da ’Voks‘ ima potencijal i da postoji jedno jezgro u španskoj zajednici koje je spremno da za njih glasa“, kaže Petrović.

    Odgovarajući na pitanje zašto jača španski nacionalizam, Petrović kaže da kada se u jednoj zemlji javlja tako snažan separatizam, poput onog u Kataloniji, koji je indukovan sve radikalnijim zahtevima, jasno je da će jedan deo društva hteti da na isto tako radikalan način odgovori na njega.

    „Tako da pojava ’Voksa‘ nije nikakvo iznenađenje. Prosto, španska krajnja desnica je svih ovih godina nosila taj teret frankizma i bilo im je jako teško da pronađu nekakvu platformu na kojoj će bazirati svoj program, a da ih ne etiketiraju kao frankiste. Međutim, oni su uspeli da naprave jednu platformu koja bi bila prihvatljiva u nekim savremenim demokratskim okvirima baveći se nekim ključnim pitanjima kao što je separatizam u Kataloniji, Baskiji, kao što je način finansiranja autonomnih zajednica i problem sa migrantima koji Španija ima“, napominje gost „Sputnjik intervjua“.

    U osvrtu na predizbornu kampanju Petrović kaže da ankete ukazuju na to da čak 38 odsto birača uoči izbora nije znalo za koga će da glasa. To opet govori da se politička scena ne samo polarizovala već i fragmentisala, pa će glasovi i levičara i desničara unutar korpusa neopredeljenih birača biti presudni na ovim izborima.

    Luka na Gibraltaru
    © AFP 2019 / MARCOS MORENO

    „Pitanje je da li će glasati za ’Podemos‘ ili socijaliste na jednoj ili za jednu od triju partija na drugoj strani — ’Narodnu partiju‘, ’Građane‘ ili ’Voks‘. U predizbornoj kampanji, koju je odlikovala oštra retorika partijskih lidera na račun političkih protivnika, socijalisti Pedra Sančeza slali su poruke vezano za ekonomiju i socijalna pitanja, dok se desnica čvrsto držala katalonskog pitanja, delimično baskijskog pitanja i tema vezanih za migrante“, primećuje Petrović.

    Iako kaže da je teško prognozirati rezultate izbora, Petrović smatra da će „Socijalistička partija“ biti najuspešnija i da će imati negde oko 31 odsto glasova, što je uspon u odnosu na prethodni izborni ciklus.

    „Sa druge strane ’Narodna partija‘ će doživeti veliki pad i imaće oko 20 odsto glasova. Njih bije glas da su partija koja u svojim redovima ima puno korumpiranih članova, ali će njima takođe veliki broj glasova uzeti ’Građani‘ i ’Voks‘. ’Građani‘ će, prema nekim istraživanjima, imati oko 14 odsto podrške, ’Podemos‘ će, po svoj prilici, doživeti pad na 12 odsto, a ’Voks‘ će imati negde preko 11 odsto. Međutim, glavno pitanje nije ko će osvojiti najveći broj glasova, već da li će moći da formira vladu“, naglašava Petrović.

    Kako kaže, pitanje je da li će takozvana „desna koalicija“ koja se najavljuje, odnosno koja je formirana u Andaluziji, a koju čine „Narodna partija“, „Građani“ i „Voks“, imati 176 poslanika, odnosno većinu u parlamentu.

    „Istraživanja u poslednjih nekoliko meseci pokazuju da su oni sve dalje od toga. Sa druge strane, malo je verovarno i da će Socijalistička partija uspeti da formira potrebnu većinu samo sa ’Podemosom‘ i čini se da će im biti potrebna podrška još nekih partija. U tom smislu zanimljivo je da socijalisti ne isključuju mogućnost vođenja postizbornog dijaloga sa ’Građanima‘, ali pitanje je da li će ’Građani‘, koji su profilisani kao umereno desna snaga, pristati na takvu koaliciju samo zarad ulaska u vladu, ako bi ona ubuduće mogla da ih košta rejtinga na nekim narednim izborima“, napominje Petrović.

    U tom smislu, nastavlja naš sagovornik, ako bi „Građani“ odbili koaliciju sa socijalistima, Sančezova „Socijalistička partija“ morala bi da formira vladu sa „Podemosom“ i nekim manjim partijama koje su proseparatističke — „Zajedno za Kataloniju“, „Baskijska nacionalna partija“ ili vrlo jaka katalonska „Republikanska levica“.

    „Mislim da ta vlada ne bi imala budućnost jer bi bila slična onoj koja je pala i zbog koje su izbori i raspisani. Naime, ta vlada je pokazala da ne može da opstane pod nekim većim političkim pritiskom. Zato me ne bi iznenadilo da nakon ovih izbora uopšte ne dođe do formiranja vlade ili da ona, i ako bude formirana, bude na ’staklenim nogama‘. Verujem da Španiju vrlo brzo čekaju još jedni izbori na kojima će ovih pet partija opet odmeriti snage“, zaključuje Rajko Petrović.

    Tagovi:
    Španija, izbori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga