00:19 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Kineski juan i američki dolar

    Od lošeg ka gorem: Opasan projekat guši Crnu Goru

    © REUTERS / Jason Lee
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    3825

    Crna Gora koja kao sistem iz godine u godinu daleko manje zarađuje nego što troši, svaki novi kredit po pravilu uzima samo kako bi se vraćao stari. To državu defakto čini narkomanski zavisnom od vanjskog kapitala, ali i veoma lakom metom za ucjenjivanje i destabilizaciju.

    Da se situacija kreće od loše ka još goroj, u ovom trenutku garantuje ogroman dolarski kredit kod kineske „Eksim banke“ za izgradnju prve dionice auto-puta od Podgorice do Mateševa, čiji će troškovi po opštim procjenama iznositi oko 1,3 milijarde evra.

    Otplata tog kredita počinje 2021. godine, a već sada je izvjesno da je projekat finansijski potpuno neisplativ, pa je konsultantska firma „Fideliti“ iz Podgorice izračunala da bi samo za vraćanje godišnje rate „Eksim banci od 60 miliona evra“ (i to bez troškova amortizacije, plata i investicionog održavanja), novim auto-putem trebalo da prođe svake tri sekunde po jedno vozilo, što je godišnja frekvencija od 12 miliona automobila, odnosno 32.876 vozila dnevno.

    Kako se radi o frekvenciji saobraćaja koja više spada u domen naučne fantastike, nema nikakve dileme da će najveći dio godišnje obaveze Crna Gora plaćati iz državnog budžeta, a ne iz izvornih prihoda od auto-puta.

    S obzirom na dobro poznatu činjenicu da je državnoj kasi i do sada u prosjeku svake godine falilo između 300 i 500 miliona evra, lako je proreći da se u bliskoj budućnosti Crnoj Gori smiješi dodatno zaduženje koje će dodatno ugroziti ionako krhke javne finansije. Svega toga je očito svjesna i kineska strana, pa je u ugovoru o kreditu o auto-putu unijeta klauzula da ukoliko država ne bude u stanju da vrati svoj dug u predviđenom roku, „Eksim banka“ će imati pravo da se naplati iz dijela teritorije Crne Gore.

    Međutim, problem sa „Eksim bankom“ je samo vrh ledenog brijega što pokazuju najnoviji konačni podaci Monstata za prošlu godinu. Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore u 2018. godini iznosila je 2,95 milijardi evra, od čega je izvoz robe iznosio 400,1 milion evra, dok je uvoz bio 2,55 milijardi evra. Ti podaci ukazuju da je deficit Crne Gore u trgovinskoj razmjeni sa inostranstvom prošle godine iznosio čak 2,15 milijardi evra, što je jednako budžetu države.

    Podatak koji je po crnogorsku ekonomiju već godinama naročito poražavajući jeste pokrivenost uvoza izvozom koja je u 2018. iznosila samo 15,7 odsto i koja je čak manja nego godinu ranije kada je iznosila 16,1 odsto. To doslovce znači da je na svakih 100 evra uvezene robe tokom 2018. godine Crna Gora uspjela da izveze svega 15,7 evra.

    Nije tajna daje Crna Gora zapravo crni lideru regionalnim razmjerama kada je riječ o trgovinskoj razmjeni sa inostranstvom, ali koliko se radi o ozbiljnom problemu najslikovitije objašnjava podatak da je za proteklih sedam godina, u periodu od 2012. do 2018. godine, deficit spoljnotrgovinske razmjene Crne Gore sa inostranstvom iznosio ukupno 11,65 milijardi evra. 

    Ako se svemu tome doda i činjenica da ukupan crnogorski izvoz u periodu od 2012. do 2018. godine zbirno iznosi 2,16 milijardi evra, te da je maltene jednak novčanoj sumi roba i usluga koju je Crna Gora uvezla za samo jednu godinu (2,15 milijardi u 2018. godini), onda nije teško zaključiti da se ta fantastična rupa u bilansima nekako mora finansirati, a da je jedini način za to besomučno zaduživanje privrede i građana.

    Višegodišnji život na dug naravno ne znači samo ogroman odliv novca i kapitala iz jedne mikroprivrede kakva je crnogorska, već ujedno i nemogućnost unutrašnje akumulacije koja bi u perspektivi mogla omogućiti da crnogorska privreda kad tad stane na noge, što zemlju poput Crne Gore čini u potpunosti zavisnom od volje stranih bankara, finansijera i investitora.

    Evro prejak za slabu privredu

    Crnogorsko rukovodstvo kao jednu od svojih velikih komparativnih prednosti decenijama ističe činjenicu da je platežno sredstvo u Crnoj Gori od 2002. godine evro. Svaka kritika na račun korišćenja zajedničke evrpske valute se u Crnoj Gori smatra za tabu temu i jeres. Ipak, nije na odmet podsjetiti da su poljske vlasti na čelu sa Jaroslavom Kačinjskim i Mateušom Moravjeckim prije samo sedam dana kategorično odbile da Poljska kao platežno sredstvo uvede evro sve dok se „standard Poljaka ne približi njemačkom“, uz poruku da „Poljaci ne žele evro i evropske cijene, već da hoće evropske plate“.

    Crnogorcima za razliku od Poljaka evro i evropske cijene čini se da nimalo ne smetaju, a o evropskim platama kao da niko i ne razmišlja. Pri tome nije važno što nisu potrebne prevelika ekonomska ekspertiza i pamet da se zaključi kako je evro kao valuta isuviše jak za slabašnu, praktično nepostojeću crnogorsku privredu.

    Naprotiv, važno je da evro umnogome olakšava poslovanje stranim investitorima, a sigurno je i prava sreća što se mašina za štampanje novca nalazi u Frankfurtu, a ne na Cetinju, što crnogorske građane makar oslobađa spektakla da gledaju kako bi njihove vlasti vodile ionako prekomplikovanu monetarnu politiku.

    Hroničan nedostatak bilo kakve ozbiljne i koherentne razvojne strategije koja se i dalje oslanja na u praksi propalu ideologiju slobodnog tržišta, evro kao valuta koja u monetarnoj sferi za sada Crnoj Gori garantuje stabilnost, ali negira razvoj i konkurentnost, bankarski sektor koji je u potpunosti u rukama stranaca uz mnoge druge devijacije političko-društvenog tipa poput naširoko rasprostranjenog korupcije i nepotizma, čini se da Crnu Goru trajno osuđuju na negativnu spiralu međunarodnog zaduživanja.

    Tagovi:
    privreda, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga