09:36 23 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Ulaz u sedište Blekvotera.

    Put u katastrofu: Šta ako Amerikanci u Venecuelu ubace jedinicu koja bi da okrvavi ruke

    © AP Photo / Gerry Broome
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    8094

    Na prvi pogled, za Vašington je angažovanje plaćenika u Venecueli elegantno rešenje. Međutim, uvođenje plaćenika u rat u situaciji u kojoj bi bilo potpuno jasno da iza njih politički stoji Bela kuća, verovatno bi bio put u katastrofu širih razmera.

    Posle neuspelog državnog udara protiv ustavno izabranog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, visoki američki zvaničnici, državni sekretar Majk Pompeo i savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, ponovili su da su sve opcije što se Venecuele tiče — opet na stolu.

    Tako su njih dvojica iznova pojačali bojazan da će se Vašington odlučiti na vojnu intervenciju protiv Bolivarske Republike. Većina analitičara, međutim, smatra da je američka vojna intervencija nemoguća u godini u kojoj američki predsednik Donald Tramp otpočinje kampanju za reizbor.

    I sam Maduro još ranije je upozorio Belu kuću da će, ukoliko do vojne intervencije na njegovu zemlju dođe, Amerika doživeti novi Vijetnam. Izgleda da su i američki zvaničnici svesni te činjenice, s obzirom na to da se o tome da su sve opcije na stolu govori još od početka krize u Venecueli, kada se predsednik venecuelanskog parlamenta Huan Gvaido u januaru, nedugo posle inauguracije Nikolasa Madura, uz podršku SAD i nekolicine zapadnih zemalja samoproglasio za „privremenog predsednika zemlje“.

    Verovatno najveće razočaranje za Vašington predstavlja vojska koja se nije stavila na Gvaidovu stranu, uprkos nadama da će mlađi oficiri otkazati poslušnost legitimnoj vlasti.

    Sa oko 150.000 dobro obučenih vojnika i pripadnika Nacionalne garde, oružane snage Venecuele činile bi veoma opasnog i respektabilnog protivnika za Ameriku, a Vašington sebi ne bi mogao da dopusti još jedan dugotrajan rat bez izgleda za brzu pobedu. Uz to, venecuelanske džungle živo podsećaju na Vijetnam.

    S obzirom na očiglednost činjenice da Maduro ne može pasti sa vlasti bez oružane akcije, a ta akcija, videli smo pre nekoliko dana, ne može da dođe iznutra, Vašingtonu je potrebno alternativno rešenje.

    Venecuelanski narod i vojska neće podići oružje protiv Madura. Ko bi to mogao da uradi? Odgovor na njega možda je dala agencija Rojters vešću koju je potvrdilo nekoliko izvora, da vlasnik nekadašnje agencije za regrutovanje vojnika-najamnika „Blekvoters“ Erik Princ predlaže da se za svrgavanje Madura iskoriste njegovi ljudi.

    Prema njegovom planu, piše Rojters, koji je izneo potencijalnim investitorima poduhvata, „Blekvoter“ bi rasporedio oko 5.000 plaćenika iz Kolumbije i drugih južnoameričkih zemalja u Venecueli, koji bi se borili na strani Huana Gvaida.

    „Na prvi pogled, za Vašington je angažovanje plaćenika u Venecueli elegantno rešenje“, komentariše Rojtersove spekulacije vojni analitičar Aleksandar Radić, jer tada su nekome drugome ruke krvave zarad politike koja bi silom nametnula rešenje venecuelanske krize. „Ali, uvođenje plaćenika u rat u situaciji u kojoj bi bilo potpuno jasno da iza njih politički stoji Bela kuća, verovatno bi bio put u katastrofu širih razmera, jer SAD bi snosile sve posledice kao da su započele vojnu intervenciju“.

    Iako bi se radilo o plaćenicima, druge sile, koje više nemaju nameru da poštuju američku hegemoniju, sasvim sigurno bi se suprotstavile takvoj akciji i međunarodni odnosi dodatno bi se pogoršali.

    „Mislim da bi u tom pogledu cena koja se plaća mogla da bude previsoka i da bi to obeshrabrilo eventualni put u avanturu kao što je angažovanje plaćenika u jednom sukobu visokog nivoa“, smatra Radić.

    Dosad, Amerika nije koristila plaćenike za ratovanje protiv neke države. Privatizacija državnih poslova, uključujući i vojsku, uzela je maha u Sjedinjenim Državama, kaže Radić, i mnogi poslovi, do juče karakteristični za vojsku, prešli su u ruke privatnih kompanija.

    U našem regionu može biti neobično kada vidite obezbeđenje američke baze „Bondstil“ na Kosovu i Metohiji, koju obezbeđuju plaćenici naoružani automatskim puškama, dok se američki oficiri kreću naoružani pištoljima bez okvira, objašnjava Radić.

    „Dosad su firme koje su svoje ljude opremale automatskim puškama učestvovale u ratnim akcijama u Iraku ili Avganistanu. Bilo je situacija kada su otvarali vatru, ali nikada nijedna od tih firmi nije preuzela na sebe vođenje nečega što bi imalo obrise vojne operacije“, dodaje on.

    Plan Erika Princa, ako su Rojtersove informacije tačne, doveo bi, prema Radićevim rečima, do novog neobičnog oblika državno-privatnog partnerstva, ovaj put takvog da bi privatna kompanija vodila rat za račun jedne države.

    Možda je upravo takva vrsta javno-privatnog partnerstva kruna njegovog rada od 1997, kada je, prema ideji penzionisanog američkog oficira Ala Klarka, osnovao „Blekvoter“.

    Od tada pa do 2013, kada je „Blekvoter“ zvanično ugašen, a nastavio da postoji pod drugim imenima, ova najamnička firma prešla je dug put, od male agencije za iznajmljivanje plaćenika, do kompanije koja sklapa milionske ugovore sa američkom vladom.

    Princ, ekstremni katolik konzervativnih načela, čija je sestra Betsi Devos sekretarka za obrazovanje u kabinetu Donalda Trampa, prvim angažovanjem plaćeničke armije u jednom ratu u modernoj svetskoj istoriji bi na taj način ostao zapamćen. Međutim, cenu bi platili nogi nevini Venecuelanci, jer plaćenici, a to smo mogli da se uverimo na primerima iz Iraka i Avganistana, ni prema kome nemaju milosti.

    Slično:

    Horor u hotelu: Američki plaćenici muče zarobljene prinčeve
    Bela kuća želi da rat u Avganistanu prepusti privatnim kompanijama
    Emirati plaćaju 3.000 dolara najamnicima u Jemenu
    Tagovi:
    Blekvoter, upotreba, međunarodni odnosi, avantura, hegemonija, Venecuela, pogoršanje, mogućnost, Amerika, Amerikanci, vojna intervencija, cena, najamnici, Bela kuća, plaćenici, mogućnost upotrebe najamnika u Venecueli, kompanija Blekvoter, Erik Princ, Aleksandar Radić, Venecuela, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga