09:49 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Kandidati desničarskih stranaka za evropske izbore

    Tri razloga zašto su evropski izbori važni za Srbiju (video)

    © AP Photo / Luca Bruno
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    2312

    Većina evropskih političara svesna je da na izborima za Evropski parlament koji su upravo startovali stiže račun na naplatu, jer su se nagomilali problemi koje Evropa nije blagovremeno prepoznala i rešavala, a delom ih je i gurala pod tepih. Otud nisu slučajna upozorenja da je ovo evropsko glasanje važnije nego ikad.

    Ishod izbora će biti važan i za Srbiju, ne samo u pogledu dalje perspektive evrointegracija, već i kosovskog pitanja, ali i izbora budućeg posrednika u dijalog sa Prištinom, ocenjeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ čiji su gosti bili Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije i Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta.

    Prema mišljenju Gujaničića, nema nijednog ozbiljnog političara u Zapadnoj Evropi koji nije svestan težine i značaja momenta i potrebe da EU definiše svoj prostor, identitet i buduće delovanje.

    Dejan Jović
    © Foto : Dejan Jović/Fejsbuk

    „Ovakva kakva je danas EU, sa ovoliko članica, sa ovakvim načinom organizacije i manjkom ideja došla je do objektivnog zamora i svima je jasno da nešto mora da se menja. U tom smislu ovi izbori bi mogli da doprinesu kristalizaciji situacije i nekoj novoj realnijoj i efikasnijoj viziji Evrope,“ veruje on.

    U 28 članica Evropske unije prvi na biračka mesta izlaze građani sa pravom glasa u Holandiji i Britaniji, zatim 24. maja u Irskoj,  a potom do 26. maja i u ostalim zemljama. Bira se 751 poslanik, a preliminarni rezultati znaće se u kasnim večernjim satima u nedelju. Kampanja je protekla u znaku upozorenja da su ovi izbori, prema rečima potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa, „izbori za dušu Evrope“, ali i straha od tzv. populista, migranata, Rusije, islamskog radikalizma…

    Strah je često jedan od glavnih pokretača da se mobilišu birači, ocenjuje Rajko Petrović. Kako kaže, globalističke struje postojećeg establišmenta hranile su svoje biračko telo strahom od suverenista, neopravdano tvrdeći da bi Evropa u kojoj bi te snage pobedile bila Evropa mraka.

    „Većina partija koje pripadaju tzv. suverenističkoj opciji je za EU. Oni jesu evroskeptični u smislu da su protiv postojećih institucionalnih mehanizama Unije, ali ogromna većina njih ne želi da je njihove države napuste. Oni samo žele EU koja bi bila drugačija i koja bi se modernizovala u skladu sa savremenim evropskim geopolitičkim tokovima“, objašnjava Petrović.

    Sagovornici Sputnjika osvrnuli su se i na tezu plasiranu u nekim zapadnim medijima da su suvernističke stranke „Putinova peta kolona“. Prema rečima Dimitrija Milića, saradnja nekih stranaka tog bloka sa ruskim strankama postoji, ali ne na tom nivou da su one njihovi eksponenti. Istovremeno, kako napominje, i Kina i desne struje u SAD imaju interes da se umanji stepen federalizovanosti EU.

    Dušan Gujaničić ističe da evropski suverenisti u kulturnom i civilizacijskom smislu vide Rusiju kao prirodnog saveznika, bez obzira što ona zbog svoje veličine i položaja nikad ne može biti članica EU.

    Rajko Petrović skreće pažnju da SAD imaju svoje interese kad je reč o EU, ali i Izrael, čiji su interesi sinhronizovani sa onim što u Evropi radi bivši savetnik Donalda Trampa Stiv Benon, koji je osnovao je pokret u Briselu sa ciljem da pruži podršku populističkim partijama. Na drugoj strani je Džordž Soroš, koji je, dodaje Petrović, na čelu protivnika suverenista i trudi se da im postavi klip u točkove i favorizuje globalističke struje.

    Ankete nagoveštavaju da će dosad najveće grupacije Evropska narodna partija i Socijalisti i demokrati pasti sa 217 na 180 mesta, odnosno sa 186 na 149 mesta, dok bi liberalni savez Alde trebalo da dobije 76 poslanika, a Zeleni 57. Istovremeno, grupa Evropa nacija i slobode, u kojoj su partije poput italijanske Lige, britanskog UKIP-a i francuskog Nacionalnog okupljanja mogle bi da osvoje 62 u odnosu na dosadašnjih 37 mesta.

    Na pitanje šta bi uspon suverenista značio za Srbiju u smislu šansi za dalje evrointegracije, Dimitrije Milić odgovara da sve zavisi od pravca daljeg reformisanja Evropske unije.

    „Dok je u procesu promena — da li u dve, tri ili četiri brzine odlučivaće političari — pitanje je na koji način i u šta uopšte integrisati nove članice. Čak i da se bogatije države poput Islanda, koje bi bile neto davaoci, odluče da se integrišu neizvesno je kako bi mogle da budu primljene dok se ne redefiniše EU, da ne govorimo o zemljama Zapadnog Balkana koje bi bile neto primaoci, tj. više bi primale sredstava nego što bi davale“, navodi Milić.

    Dušan Gujaničić smatra da bi jačanje suverenističkih stranaka svakako išlo u prilog Srbiji kad je reč o kosovskom pitanju.

    „Ako ništa drugo, sa povećanjem broja poslanika suverenističkih stranaka mogli bi da se čuju neki novi tonovi u Evropskom parlamentu u vezi sa KiM koji bi išli u prilog realnoj oceni stanja na terenu i srpskim interesima. Evropa još nema izgrađenu koherentnu politiku prema Kosmetu i tu postoji prazan prostor koji treba popuniti, a bar sa tog aspekta, blago rečeno, nije loše da se čuju i drugačija mišljenja“, veruje Gujaničić.

    Rezultati evropskih izbora važni su za Srbiju i u pogledu izbora budućeg posrednika u dijalogu Beograda i Prištine koji bi zamenio Federiku Mogerini, kaže Rajko Petrović, koji se slaže da konzervativnije političke opcije mnogo više odgovaraju nacionalnim interesima Srbije.

    „Reč je partijama, poput partije Marin Le Pen ili Lige Matea Salvinija, koje više ne posmatraju problem KiM kao čisto međunarodno-pravno pitanje, već i kao istorijsko i civilizacijsko pitanje, jer percipiraju srpski narod kao stari evropski hrišćanski narod koji je dao svoj doprinos u stvaranju Evrope kakvu poznajemo. Zato bi, s obzirom na trenutno spoljnopolitičku orijentaciju Srbije, a to je put ka EU, bilo u našem interesu da te grupacije budu što jače i da se njihov glas u Evropskom parlamentu što jače čuje“, ističe Petrović.

    Tagovi:
    izbori za Evropski parlament, izbori, EU, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga