21:01 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Brod na Dunavu

    Sputnjik istražuje: Kako Rusija može da oporavi rečno brodarstvo u Srbiji

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    2611

    Iako broji oko 1.000 brodova, srpskoj trgovačkoj i putničkoj floti na Dunavu potrebna je modernizacija. Isto važi i za srpska brodogradilišta. U tome Rusija može mnogo da pomogne.

    Ne zna se tačno koliko je stara srpska poslovica da „Mađarsku baš briga što nema more, a ima ratnu mornaricu“. Od kada je „ugarsko primorje“ sa centrom u Rijeci postalo deo nekih drugih država, Mađarska, istina, nema more, ali ima Dunav, žilu kucavicu te države.

    Ni Srbija više, od kada je postala nezavisna država, nema more, ali kao da još, osim na rečima, nije shvatila potencijal Dunava, koji kroz Srbiju protiče dužinom od 588 kilometara. Brojni projekti i planovi bili su vezani za tu reku u Srbiji od 2000. godine, ali od izgradnje biciklističke staze duž obale Dunava i nekih sitnijih zahvata, poput obnove Golubačke i Ramske tvrđave, nije se daleko odmaklo.

    Gde je nekada ponosita srpska (nekada jugoslovenska) trgovačka dunavska flotila? Do Đerdapa su turiste nekada vozili najmoderniji gliseri. Šta je sa brodogradilištima, lukama?

    Na otvaranju Srpsko-ruskog poslovnog foruma, održanog 30. maja u Beogradu, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihailović najavila je investicije od oko 300 miliona evra u infrastrukturu povezanu sa Dunavom. Uz ulaganja privatnih kompanija, investicije će, prema Mihajlovićkinim rečima, iznositi oko pola milijarde evra.

    Zorana Mihajlović je najavila i tri nove luke na Dunavu — Smederevo, Beograd i Sremsku Mitrovicu.

    Na Srpsko-ruski poslovni forum došle su vodeće ruske kompanije iz oblasti brodogradnje i brodskog prevoza zainteresovane za saradnju sa srodnim srpskim kompanijama. To je i razlog zbog koga smo pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaduženog za rečni saobraćaj Veljka Kovačevića pitali kako ruske kompanije mogu da pomognu srpskim u obnovi rečne flote. Najpre nam je dao dijagnozu.

    Prema njegovim rečima, prosečna starost srpskih brodova na Dunavu iznosi preko 40 godina.

    „Ono što je dobra stvar u tome je da je veliki deo brodova održavan, pa u tom smislu nema rizika za bezbednost. Međutim, da bi brodovi bili efikasni, prema zahtevima tržišta, moraju da imaju modernije motore i da ispunjavaju neke druge standarde koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Dakle, sve ono što sadašnja flota ne ispunjava, ali ono što je njen najveći nedostatak, tiče se pogona, brodskih mašina i to je ono gde su intervencije najpre potrebne kako bi se ispunili zahtevi modernog tržišta“, kaže Kovačević.

    Prema upisniku koje vodi Ministarstvo, Srbija ima oko 1.000 brodova na Dunavu, ali svega oko 400 brodova je registrovano, ima važeći tehnički pregled i aktivno učestvuje u plovidbi. Najveći broj među njima su teretni brodovi za prevoz raznih vrsta roba.

    Putničkih brodova Srbija ima jako malo, dodaje Kovačević — „bela flota“ je u međuvremenu otišla pod zastave drugih država — poreskih rajeva. To je, objašnjava naš sagovornik, specifična vrsta biznisa u vodnom transportu, koja zahteva drugačije poreske tretmane od onoga što članice EU ili Srbija mogu da ponude.

    Nekadašnji ponos jugoslovenskog i srpskog brodarstva — kompanija Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB) od 2017. godine, kada je Vlada Srbije donela zaključak o njegovoj privatizaciji, još čeka da počne taj proces. Prema Kovačevićevim rečima,  još se nije pojavio ozbiljan ponuđač.

    „Ne želimo da JRB privatizujemo da bismo ga privatizovali. Želimo da, po ugledu na Luku Novi Sad, to bude primer uspešne privatizacije, gde ćemo dovesti ozbiljne kompanije, ili praviti ozbiljna strateška partnerstva. Jedna od tema sa predstavnicima Ruske Federacije i njihovog Ministarstva trgovine i industrije bila je upravo i mogućnost saradnje kada je u pitanju JRB i videćemo šta ćemo u predstojećem periodu dogovoriti“, ističe Kovačević.

    Rusija na različite načine može da pomogne u razvoju i srpske brodogradnje i srpskog brodarstva, s obzirom da je, kako kaže, na Forumu otvoreno mnogo tema i razmenjeno mnogo ideja.

    „Postoje različite mogućnosti, od povoljnih finansijskih instrumenata, koje Ruska Federacija može da ponudi preko svoje državne razvojne lizing kompanije, do tehničko-tehnološke poslovne saradnje između ruskih i naših brodogradilišta. Ono što je nama prevashodno u interesu i što je potpredsednica Vlade jasno kazala kolegi iz Rusije jeste da je naš interes da u srpskim brodogradilištima proizvodimo brodove, da njih plasiramo kao domaći proizvod, a svakako da smo otvoreni da u saradnji sa ruskim kompanijama to mogu da budu džoint venčeri ili bilo koji drugi oblik poslovne saradnje“, objašnjava Kovačević.

    Ono što Srbiji fali jeste „nou hau“ za izgradnju vrhunskih brodova — naša brodogradnja je opstala, naši brodograditelji su poznati u svetu, ali nam je neophodna modernizacija proizvodnje brodova i to je ono što bi Srbija mogla da dobije saradnjom sa Rusijom, dodaje pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zadužen za rečni saobraćaj.

    Ideja Foruma bila je da se otpočnu razgovori, ali postignuto je mnogo više — prepoznate su konkretne ideje i projekti na kojima će se u predstojećem periodu raditi, zaključuje Kovačević.

    Slično:

    Srbija pokreće na Dunavu dva ogromna projekta koji je lansiraju u vrh Evrope
    Zaleđeni Dunav i Velika Morava (foto)
    Tagovi:
    period, barže, brodarstvo, bela flota, JRB, srpska, brodogradnja, Dunav, ideje, mogućnost, obnova, projekti, flota, brodovi, privatizacija, mogućnosti obnove srpske flote na Dunavu, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Veljko Kovačević, Zorana Mihajlović, Dunav, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga