23:35 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Krst sa crkve Svetog Andreje u Podujevu, srušen 17. marta 2004.

    Haradinaj Nemcima podmetnuo pravoslavnu crkvu kao katoličku

    CC BY-SA 2.0 / JovanStojan
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Balkanske igre bez granica (298)
    34136
    Pratite nas

    Ostatke pravoslavne Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu prištinske vlasti pretvaraju u trobrodnu baziliku što je veliki falsifikat, upozorava dr Marko Popović, koautor monografije posvećene toj crkvi. Deo konzervatorskih radova je već izveden, a na tabli ispred gradilišta, tvrdi Popović, prikazan je projekat obnove koji nema veze sa stvarnim stanjem.

    Ramuš Haradinaj, premijer privremenih institucija u Prištini, pohvalio se nedavno na svom profilu na Fejsbuku da je nemačka država finansirala projekat „važan za našu kulturu i istoriju“. Reč je o obnovi pravoslavne Crkve Svetog Nikole u Novom Brdu na Kosovu i Metohiji, koju je Haradinaj predstavo kao — katoličku.

    To je za Sputnjik potvrdio i dr Marko Popović, koautor monografije „Crkva Svetog Nikole — katedrala grada Novog Brda“, koju je objavio Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije,.

    Dr Popović kaže da su naši istraživači odmah alarmirali Manastir Visoke Dečane i nadležne organe kako bi pravo istraživanje i istina o toj crkvi stigli do nemačkog ambasadora.

    „Mi naučnici smo pokrenuli mašineriju da se obelodani šta je zapravo ta crkva i da se spreči falsifikovanje. U svakom slučaju, ovo je još jedan pokušaj Albanaca da se negira postojanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i da se svojata. Drugim rečima, Haradinaj je bezočno slagao nemačkog ambasadora“, tvrdi naš sagovornik.

    Popović ističe da postoje naučni dokazi da je u pitanju pravoslavni objekat, ali upozorava i da su Albanci počeli konzervatorske radove bez ikakve naučne potpore, čime su napravili štetu toj pravoslavnoj svetinji jer su je prepravljali.

    „Oni u stvari ostatke Crkve Svetog Nikole pretvaraju u trobrodnu baziliku što nikad nije bilo, što je veliki falsifikat. Deo tih konzervatorskih radova su već izveli, a ispred gradilišta, na prilazu su na tabli prikazali projekat obnove i radove koji nemaju veze sa stvarnim stanjem“, objašnjava naš sagovornik.

    Popović napominje da je u Novom Brdu postojala i katolička crkva, takozvana Saška crkva koja je bila van bedema tadašnje gradske teritorije.

    „Pre nego što su uopšte počela istraživanja na Novom Brdu sredinom dvadesetog veka, na osnovu izvorne građe, nije bilo sasvim jasno da li su Turci, kada su zauzeli Novo Brdo, pretvorili u džamiju pravoslavnu ili katoličku crkvu. Dilema oko toga je postojala, ali istraživanja između 1957. i 1960. godine su jasno pokazala da je u pitanju pravoslavna crkva. Ona je građena u dve etape, prvobitna crkva je sagrađena negde oko 1369. godine i imala je moravsku plastiku i najverovatnije je bila zadužbina ili kralja Vukašina ili jedan od prvih spomenika kneza Lazara“, kaže naš sagovornik.

    Utvrđeno je i da je u toj crkvi u 15. veku stolovao i gračanički episkop. Popović objašnjava da je u to vreme Novo Brdo bilo ozbiljno privredno-rudarsko središte, a da je ta crkva bila gradska crkva.

    „Ostalo je zabeleženo da su Turci veliku crkvu koju su podigli srpski despoti pretvorili u džamiju. To je beleška iz 17. veka. Postoje i drugi pisani izvori koji su dokaz da je potpuno nesporno da je Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu bila pravoslavna katedrala“, tvrdi koautor monografije o toj crkvi koja je izdata tek prošle godine, iako je odavno napisana. Prilika da ugleda svetlost dana ukazala se kad se prikupljala dokumentacija za Unesko, 2016. godine, dodaje naš sagovornik.

    „Ostaci te crkve su tada tehnički snimljeni, čemu su dodata naša ranija istraživanja te crkve, tako da smo arhitekta Igor Bjelić i ja rešili da objavimo i knjigu o toj katedrali sa svim arhitektonskim analizama, istorijskim i arheološkim podacima. Ta knjiga je prošle godine izašla na srpskom i na engleskom jeziku“, precizira naš sagovornik.

    Popović je ponovo upozorio da je Albanci pokušajem da crkvu proglase za rimokatolički hram žele da je posredno istrgnu iz kulturnog nasleđa pravoslavne civilizacije Stare Srbije.

    Na sajtu takozvanog kosovskog ministarstva kulture, omladine i sporta o Crkvi Svetog Nikole piše da je u pitanju objekat sa najvećim dimenzijama u Novom Brdu, za koju se smatra da je bila katolička katedrala. Spomenik, tvrde, što se tiče oblika izgradnje, pripada rimskom stilu, sa dimenzijama plana 30,7 metra dužine i 23,4 metra širine. Na osnovu arheoloških istraživanja otkriveno je da je pre nego što je katedrala izgrađena tu postojala jedna manja crkva oko koje su se nalazila groblja. Takođe, tvrdi se da su Dubrovčani umesto crkve izgradili katedralu, uzdižući je za metar iznad zidina stare crkve.

    Novo Brdo su 1455. godine osvojile Osmanlije, pa su mnogi objekti posle toga oštećeni ili pretvoreni u objekte muslimanske veroispovesti. Katedrala Novog Brda je 1466. godine pretvorena u džamiju, kada joj je pridodat i minaret. Katedrala Novog Brda je uništena, dok je deo zidina obnovljen 1954. godine. Inače, crkva je pod zaštitom Uneska, a pored novobrdske tvrđave svakodnevno prolaze pravoslavci koji opstaju nadomak Manastira Svetih Arhanđela, zadužbine ćerke kneza Lazara iz 14. stoleća.

    Monografiju „Crkva Svetog Nikole — katedrala grada Novog Brda“, autora dr Marka Popovića i Igora Bjelića u celosti možete pogledati OVDE.

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (298)

    Slično:

    „Ne ulazi se isto u bioskop i u Unesko“
    Unesko posle dve godine: Velika pobeda za Srbiju
    Izrael napušta Unesko
    Kosovo želi u Interpol i Unesko
    Hodžaj: Kosovo ima glasove za učlanjenje u Unesko i Interpol
    Izaslanici Srbije u 27 država lobiraju protiv prijema Kosova u Unesko
    Unesko — fijasko: Skoplje „zaratilo“ sa Beogradom, a izdaće ga Priština
    Dačić: Kosovo neće biti primljeno u Unesko
    Zaev: Kosovo ove godine nije ni apliciralo za Unesko, a dogodine...
    Dačić: Kosovo u Unesko? Izgubiće tu bitku
    Tagovi:
    Crkva Svetog Nikole, Novo Brdo, Ramuš Haradinaj, pravoslavni hramovi, prevara, obnova, nemačka, Marko Pavlović, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga