03:56 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Ajfelova kula u Parizu

    Zašto je Pariz za Srbiju važniji od Saveta bezbednosti UN

    © Sputnik / Natalья Seliverstova
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    6251

    Savet bezbednosti UN za Srbiju je važan zbog reafirmacije Unmika i zato što je, u konačnici, status južne srpske pokrajine u nadležnosti najvišeg tela Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, pariski samit je važan zato što je to jedino mesto gde dijalog između Beograda i Prištine može da bude odblokiran.

    Iako se već odavno nalazi u ćorsokaku, ne krivicom srpske strane, takozvani proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine potpuno je zamro nakon što su kosovski Albanci uveli carine od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH.

    Veštačko disanje tom procesu pokušavaju (bezuspešno) da daju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, organizujući krajem aprila samit balkanskih zemalja u Berlinu, a 1. i 2. jula u Parizu.

    Dvadesetak dana ranije, 10. juna, na Ist riveru biće održana sednica Saveta bezbednosti (SB) UN, takođe posvećena kosovskom pitanju. Na tasu srpskog predsednika Aleksandra Vučića, pariski samit, kako je naveo u izjavi za srpsku televiziju „Prva“, važniji je od sastanka u UN u suštinskom, političkom smislu.

    Sednica SB UN takođe je važna, ali, prema proceni srpskog predsednika, neće rešiti ništa.

    „U suštinskom političkom smislu, Pariz je mnogo važniji, ali da li će ga uopšte biti?“, zapitao se Vučić. „Baš zato što je mnogo važniji nisam siguran da će ga biti.“

    Važnost sastanka Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji ogleda se u tome što je, u konačnici, status južne srpske pokrajine u nadležnosti najvišeg tela Ujedinjenih nacija, objašnjava nekadašnji jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević.

    Sa druge strane, od Saveta bezbednosti ne treba ništa očekivati zbog dobro poznatog rasporeda snaga u tom telu, dodaje on. Zbog toga što bi svaka strana blokirala bilo koju odluku, u Savetu bezbednosti ne postoje šanse da se kosovsko pitanje pomeri sa tačke na kojoj se danas nalazi.

    „Sjedinjene Američke Države, Francuska i Velika Britanija neće dozvoliti da se desi išta što bi promenilo situaciju u našu korist. Ono što se može očekivati u SB je interes Rusije da se kvalifikuju poslednji događaji na severu Kosova i da se na neki način prištinska strana upozori na ponašanje. Oni će koristiti primer svog predstavnika u Unmiku“, objašnjava Milivojević i dodaje da je SB za Srbiju važan, jer se u tom telu reafirmiše uloga Unmika na Kosovu i Metohiji i jer je južna srpska pokrajina ipak u nadležnosti UN.

    Pariski samit važan je zato što se, prema Milivojevićevim rečima, jedino tamo može obnoviti dijalog o normalizaciji odnosa, ali i tu se podrazumeva da je jedini uslov za obnovu dijaloga ukidanje taksi od 100 odsto na srpsku robu, koje je Priština uvela. U suprotnom, u Parizu će se ponoviti Berlin, kaže Milivojević:

    „Nama je to važno zbog EU, jer tu je na testu njen kredibilitet i tu će se znati da li je EU uopšte u stanju da nešto učini, jer je naš interes da se to ipak nastavi pod okriljem Evrope. Zbog toga je Pariz veoma značajan i, sa druge strane, što jedino tu može da se odblokira dijalog“, objašnjava naš sagovornik.

    Ako se u Parizu ne deblokira dijalog, sve što se događalo od potpisivanja Briselskog sporazuma, od kada se gradila i strategija Srbije u evrointegracijama, može da padne u vodu, upozorava Milivojević. Ukoliko EU bude tolerisala prištinski stav, da nema drugih razgovora osim pitanja priznanja nezavisnosti Kosova, Srbija je praktično saterana uz zid, gde, prema Milivojevićevim rečima, nema mnogo manevarskog prostora.

    Ukoliko pariski samit ne bude održan, smatra on, Srbija će biti u poziciji da može da smatra da Briselski sporazum više ne važi, odnosno da EU više ne stoji iza Briselskog sporazuma, čemu je kumovala i na čemu je zasnivala svoj angažman u ovom regionu u poslednjih pet godina.

    U tom slučaju, jedino logično rešenje bilo bi da se pitanje Kosova i Metohije vrati u ruke velikih sila — Rusije i Amerike.

    Prema Milivojevićevoj oceni, organizatori pariskog samita, francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel nastupiće usaglašeno, makar u tome da dijalog Beograda i Prištine treba da bude deblokiran.

    „Zašto?“, pita se naš sagovornik i odmah daje odgovor:

    „Zato što su oni ovim angažmanom stavili na probu ne samo svoje politike, nego i Evropsku uniju, jer oni je predstavljaju. U slučaju njihovog neuspeha može se smatrati da je to neuspeh Evropske unije. Oni su, prosto, sada taoci ovog procesa koji su zajedno otvorili i moraju da budu usaglašeni, nezavisno od toga kakve stavove imaju o konačnom rešenju, ali će biti usaglašeni oko toga da se dijalog deblokira i biće usaglašeni oko toga da izvrše pritisak na Haradinaja i druge da odustanu od taksi.“

    Ako se dijalog kasnije otvori, pitanje odnosa između nemačke kancelarke i francuskog predsednika je, prema Milivojevićevim rečima, „druga tema“. Prvo pitanje je koliko će se Angela Merkel zadržati na poziciji kancelara. Drugo pitanje je pozicija Emanuela Makrona i rasporeda političkih snaga nakon što se formiraju novoizabrane institucije u EU.

    Tagovi:
    nemačka kancelarka, Merkel, Makron, Zapadni Balkan, samit, Pariz
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga