11:30 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Migrant iz Hondurasa gleda preko ograde na granici između SAD i Meksika

    I pored postignutog sporazuma, Meksiko i dalje na spisku američkih problema

    © AP Photo / Daniel Ochoa de Olza
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 27
    Pratite nas

    Novi američko-meksički sporazum verovatno neće u potpunosti rešiti problem koji SAD imaju sa svojim južnim susedom kada su u pitanju migranti, ali je taj problem već gurnut u drugi plan. Trampovu administraciju čekaju pune ruke posla na drugim stranama.

    Decenijama, otkad su počeli pregovori o slobodnoj trgovini, svet je ubeđivan u jednu istorijsku neistinu – da trgovina nije povezana sa politikom. Pod ovom krilaticom potpisivani su i proširivani globalni ugovori o slobodnoj trgovini, koji su prerasli u međunarodnu organizaciju – Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
    Političari su, naravno, krilaticu da trgovina nije povezana sa politikom demantovali gotovo svakodnevno svojim postupcima, ali verovatno je niko nikada nije demantovao na način na koji je to nedavno učinio američki predsednik Donald Tramp, zapretivši da će povisiti carine na uvoz meksičke robe u Ameriku ukoliko Meksiko na sebe ne bude preuzeo više obaveza u pogledu zaustavljanja migranata iz Srednje i Južne Amerike koji žele da uđu na teritoriju SAD.

    Američki graničnici sprovode migrante na granici sa Meksikom koji su pokušali nelegalno da pređu granicu sa Sjedinjenim Američkim Državama
    © REUTERS / Jose Luis Gonzalez

    Trampova pretnja utoliko je više iznenađujuća jer se verovalo da je problem bilateralnih odnosa između Meksika, SAD i Kanade rešen potpisivanjem novog sporazuma o slobodnoj trgovini novembra prošle godine (takozvana nova NAFTA).
    Trampova pretnja južnom susedu dovela je do grozničavih jedanaest sati pregovora između meksičkog ministra spoljnih poslova Marsela Ebrarda i zvaničnika Bele kuće i Stejt departmenta, nakon čega je dogovor ipak postignut.
    Sporazum, koji je Ebrard ocenio kao „fer“ zapravo je, otkriva „Njujork tajms“, postignut još pre mesec dana, na sastanku bivše sekretarke Otadžbinske bezbednosti Kirsten Nilsen i meksičke ministarke unutrašnjih poslova Olge Sančez u Majamiju.
    Prema sporazumu, Meksiko se obavezao da će zadržavati tražioce azila na svojoj teritoriji dok američke vlasti budu obrađivale njihove zahteve, a meksička vlada nije prihvatila američki pritisak za „treću sigurnu zemlju“. Naime, američka vlada zahtevala je da tražioci azila za ulazak u SAD istovremeno traže i azil u zemlji kroz koju prolaze, u ovom slučaju Meksiko. Takođe, meksička Nacionalna garda fokusiraće se u budućnosti na južnu granicu, kako bi sprečila ilegalne migracije na početku puta.


    Ipak, novi američko-meksički sporazum verovatno neće u potpunosti rešiti problem, smatra nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz SAD Milan Mišić; međutim, taj problem je već ionako gurnut u drugi plan, dodaje on:
    „Primetili ste, verovatno, da se više ne govori o zidu prema Meksiku, niti ima vesti da je taj veliki građevinski poduhvat u toku. Ovo rešenje svakako smanjuje broj problema koji su na Trampovom stolu, ali ostaje ih dovoljno da Tramp i njegovi saradnici imaju pune ruke posla. Trenutno nema vruće krize. Čak su i pregovori sa Kinom prešli u neku mirniju fazu“.
    Ni odnosi sa Iranom i Severnom Korejom, iako se, prema Mišićevim rečima, tu ništa suštinski nije promenilo, ne zaokupljaju toliko pažnju američke javnosti koliko odnosi između pretendenata na predsedničku kandidaturu članova Demokratske stranke.
    Rešenje problema sa Meksikom vođe demokratske opozicije u Kongresu dočekale su, u najmanju ruku rečeno, cinično, kao što je to učinio vođa senatske većine Čak Šumer, ili veoma kritično, kao što je učinila predsedavajuća Senata Nensi Pelosi.
    „Ovo je istorijska noć“, napisao je Šumer na Tviteru neposredno pošto su rezultati pregovora objavljeni. „Sada, kada je problem rešen, siguran sam da o njemu ubuduće više nećemo slušati“.


    Pelosijeva je pak optužila Trampa da je „potkopao vodeću američku ulogu u svetu nepromišljeno preteći nametanjem carina bliskom prijatelju i susedu“. „Kongres će smatrati da je Bela kuća odgovorna za propuste da se pozabavi humanitarnom situacijom na našoj južnoj granici“, dodala je ona.
    Mišić podseća da su i republikanci u Kongresu bili protiv podizanja carina Meksiku zbog migrantskog pitanja, što je, prema njegovoj oceni, podstaklo Trampa da prihvati kompromisno rešenje.
    „Što se tiče demokrata, oni su još u dilemi da li da pokreću proces impičmenta ili ne – još je na dnevnom redu ono što je sadržano u Milerovom izveštaju, što praktično znači da američka politička scena ostaje opsednuta problemima do čijih rešenja tek treba da se dođe“, zaključuje Mišić.

    Slično:

    Donald Tramp uporedio Ameriku sa „slivnikom za Meksiko“
    Tagovi:
    azil, migranti, sporazum, problem, Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga