14:33 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Rezolucija 1244

    Godišnjica 1244: Jedini način da Srbija savije cevi ROSU

    © AP Photo / ZVEKI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    6952

    Na današnji dan pre 20 godina Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244 i time srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju stavio pod mandat UN. Rezolucija je doneta dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, kojim je okončano bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije koje je trajalo 79 dana.

    Tadašnji savezni ministar inostranih poslova Živadin Jovanović danas kaže da je Rezolucija 1244 kristalno jasna pravna osnova za odbranu legitimnih, nacionalnih i državnih interesa Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom. To je dokument najveće pravne snage u svetskom poretku, u čijoj pripremi su učestvovale sve stalne članice Saveta bezbednosti, ali i Nemačka, Finska, Španija i Italija. On podseća da je pored Rusije, koja je imala tu važnu ulogu kao posrednik između Jugoslavije i ključnih činilaca NATO pakta, i Kina sve vreme u tom procesu davala podršku.

    Jovanović dodaje da su u tom dokumentu sadržana i dva priloga. Jedan je sporazum Milošević-Ahtisari-Černomirdin koji je usvojen 3. juna 1999. i koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, a drugi je dokument ministarskog sastanka Grupe 8 iz Sankt Peterburga.

    „Nema sumnje da su svi bitni međunarodni faktori bili uključeni u njeno donošenje i to nije nikakvo iznenađenje, jer se radilo o naporu da se okonča prvi i jedini rat na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata. Da se završi rat posle kojeg ništa nije isto ni u Evropi ni u svetu, niti u globalnim odnosima i usvajanje Rezolucije SB UN značilo je i afirmaciju uloge Ujedinjenih nacija, kao i jačanje međunarodnog prava i osnovnih principa međunarodnih odnosa. Shvatio je svet da dok su ovde padale bombe NATO-a po našoj zemlji, dotle su u paramparčad razbijani i dokumenti iz Potsdama, sa Jalte i iz Teherana“, rekao je bivši šef diplomatije.

    „Od 2000. naša cela ekonomija je većim delom postala vlasništvo multinacionalnih korporacija članica NATO pakta i na toj činjenici se vidi da je ta agresija bila osvajačkog karaktera i da je izvršena sa geopolitičkim ciljevima, a ne onako kako se to predstavljalo u našoj i svetskoj javnosti. Mi nažalost nismo iskoristili mogućnosti koje nam Rezolucija 1244 dopušta, jer je ta prozapadna orijentacija svih vlada sputavala Srbiju i da se bori energičnije za ostvarivanje prava koja omogućava upravo ta Rezolucija“, naglasio je naš sagovornik.

    On smatra da smo previše rano odstupili od traženja bezbednog povratka za 250.000 proteranih Srba i nealbanaca, koji 20 godina posle Rezolucije žive van svojih domova i nemaju pristup svojim imanjima. Zato i danas, prema Jovanovićevom mišljenju, imamo i pretnje i upadanje ljudi sa dugim cevima na sever KiM. „Šire se strah i atmosfera neizvesnosti kako se proterani ne bi vratili i umesto dešavanja neke ’oluje‘, mi imamo proces koji ima iste efekte kao ’oluja‘, jer se nastavlja iseljavanje Srba i nealbanaca iz pokrajine“, rekao je diplomata.

    Živadin Jovanović naglašava da je veliki nedostatak Srbije to što naše snage bezbednosti nisu vraćene u pokrajinu, jer nijedna država ne može kao spoljni faktor da čuva mir i svoj narod.

    „Tu dolazimo do odredbe u Rezoluciji 1244, koja predviđa vraćanje kontigenata vojske i policije na KiM ne u velikom broju, ali ne i onako malo kao što se govori da se radi o broju 999, što nije tačno. Istina je da možemo da vratimo 1999 vojnika i policajaca. Na kraju, ni broj nije bitan koliko je važno da se preko tog prava Srbije prema odluci UN takođe utvrđuje pravo na suverenitet i teritorijalni integritet, jer se u njoj navodi da oni treba da zauzmu položaje na određenim mestima, kao i na glavne međunarodne granične prelaze, čime se apsolutno i po tom osnovu reafirmiše priznavanje obaveza svetske organizacije i svih članica međunarodnih organizacija da poštuju suverenitet i integritet Srbije“, naglasio je on.

    „Često, kaže naš sagovornik, pitaju ga novinari ’da li je to realno‘, uvek se seje neka sumnja da ono što Srbiji po zakonima pripada i što je neotuđivo pravo, da se to dovodi u pitanje. Realno je, dodaje on, da Srbija brani svoja prava koja garantuje najviši organ mira i bezbednosti na svetu. „Nije realna samo otimačina i sila koju ne možemo ignorisati, ali je realno i pravo srpskog naroda da ima nacionalne interese na KiM i da se za njih bori. Mislim da smo veoma aktivni u povlačenju jednostrane proglašene nezavisnosti Kosova, ali da treba da imamo inicijativniju ulogu. Konkretno, zalažem se za to da, pošto je Srbija izvršila sve svoje obaveze prema Rezoluciji 1244, svakodnevno od međunarodne zajednice, EU, NATO-a, kvinte i od Grupe 20, kao i od Grupe 8 na svakom mestu i u svakoj prilici traži da joj se vrate i ispoštuju njena prava na osnovnim principima međunarodnih odnosa i Rezoluciji 1244 kao pravnom aktu opšteobavezujućeg pravnog karaktera“, rekao je Živadin Jovanović.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga