01:24 16 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Migranti u kampu u Velikoj Kladuši, Bosna i Hercegovina.

    Politizacija migrantske krize u BiH: Ciljaju Dodika — a pogodiće Federaciju

    © AP Photo / Amel Emric
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1460
    Pratite nas

    Sednica Predsedništva Bosne i Hercegovine posvećena migrantskoj krizi završena je — kako je i najavljeno — bez dogovora. Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik predvideo je takav ishod, rekavši da misli da će to biti „jalova priča koja neće dati nikakav rezultat“, jer ne postoji Savet ministara koji bi mogao nešto operativno da uradi.

    Dodik je dodao da niko neće postaviti vojsku na granici između Republike Srpske i Srbije kako bi bio sprečen ulazak migranata, a kad je reč zahtevu da snage Fronteksa zauzmu deo granice BiH, pokazalo se da je to moguće samo na granici sa Hrvatskom, jer je to nemoguće na granici sa zemljama koje nisu članice EU.

    Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Inače, hrvatske vlasti su na graničnom prelazu Maljevac prema BiH postavile ogradu, a temelji za postavljanje ograde napravljeni su i na graničnim prelazima Gejkovac i Pašin Potok.

    Vlada Republike Srpske zauzela je ispravan stav i nije dozvolila da se na području RS podižu kampovi za prihvat migranata, tako da imamo situaciju da oni prolaze kroz Srpsku, idu u prihvatne centre na teritoriji Federacije BiH u Bihać ili Veliku Kladušu, kaže za Sputnjik dekan Fakulteta bezbednosti u Banjaluci Predrag Ćeranić.

    U Bihaću i Kladuši su zbog toga nastali veliki problemi, do te mere da kantonalna vlada namerava da uvede vanredno stanje koje bi uključivalo i policijski čas, jer tamo imamo svakodnevne obračune među migrantima, kao i napade na lokalno stanovništvo, dodaje Ćeranić.

    A Savet ministara ne preduzima uopšte nikakve mere, već nastoji da jedan ozbiljan bezbednosni problem, čija kulminacija tek sledi, iskoristi za realizaciju nekih svojih drugih političkih ciljeva, kao što je postavljanje oružanih snaga BiH na granicu sa Srbijom i Crnom Gorom, čemu se Dodik opravdano protivi.

    „Još se kaže — biće to vojska, ali neće imati oružje. Pa kakva je to vojska bez oružja? Dakle, migrantska kriza treba da se reši kompleksnim merama koje podrazumevaju jedinstven stav na nivou Predsedništva BiH“, smatra Ćeranić.

    Zbog toga je predsednik Dodik u pravu, jer ne postoji politički stav da se migrantska kriza prevaziđe, ističe Ćeranić i dodaje da se nada da će se vremenom stvoriti prostor za dogovor na nivou Predsedništva BiH za rešavanje problema izazvanih migrantskom krizom, ali ne skoro.

    U BiH je sve ispolitizovano, tako se i za neke ključne političke odluke, kao što je formiranje Saveta ministara, čeka odgovarajući politički momenat. Za Bakira Izetbegovića koji krajem septembra ima kongres SDA, kad se bira novo rukovodstvo, to je ta tačka. On pre svog reizbora neće hteti da ulazi ni u kakav savez sa Dodikom, jer ne može od pritisaka međunarodne zajednice koja ga uslovljava putem u NATO.

    „Mislim da će se stvari početi rešavati negde krajem godine, tada očekujem konstituisanje Saveta ministara i bar u jednoj značajnijoj meri rešavanje tih nagomilanih problema u bosanskohercegovačkom društvu. Ovog leta se neće problemi rešavati, oni će se samo gomilati, a migranti će, ako se upute u BiH, stvoriti samo veće probleme na području Federacije, odnosno u Unsko-sanskom kantonu gde su i sada enormni“, smatra Ćeranić.

    Kroz RS migranti za sada samo prolaze, jer se oni „plaše Srba“, zato što su dovoljno isprepadani pričama o ulozi Srba u ratu, tako da oni nastoje da što pre prođu kroz Srpsku, dočepaju se Bihaća ili Kladuše, odnosno, granice sa Hrvatskom i teritorije EU, zaključio je dekan fakulteta bezbednosti u Banjaluci.

    Tagovi:
    EU, Hrvatska, Srbija, Predrag Ćeranić, Savet ministara BiH, predsedništvo, Bakir Izetbegović, Milorad Dodik, Migrati, Bihać, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga