15:19 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    110155
    Pratite nas

    Desetak dana pošto je obznanio platformu prema kojoj zahteva specijalni status za Sandžak, vođa SDA Sulejman Ugljanin upoznao je vojne predstavnike Nemačke, Austrije i Bugarske sa svojim planom. Praktično, problem je pokušao da internacionalizuje.

    Sa ovim Ugljaninovim potezom nisu se saglasili ni predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžo, niti Ugljaninov koalicioni partner u tom telu — lista „Vakat je“, čime je Ugljanin izazvao krizu vlasti u BNV.

    Bez obzira na sve, Ugljanin je, izgleda, rešen da platformu o specijalnom statusu 14 opština iz Srbije i Crne Gore izloži predstavnicima stranih država.

    Plašenje apokaliptičnim scenarijem

    Njegovu akciju politikolog Jelena Vukoičić povezuje sa pritiscima koji povodom rešenja pitanja Kosova i Metohije dolaze sa Zapada, kako bi Srbija priznala nezavisnost svoje južne pokrajine ili joj omogućila da bez priznanja dobije stolicu u UN.

    „Možemo da vidimo kako se proteklih meseci različiti pritisci sa različitih strana gomilaju i iako neki od njih na prvi pogled nemaju veze sa KiM, kao što je pitanje Raške oblasti, ili Sandžaka, kako Bošnjaci nazivaju ovaj region, to je zapravo sve direktno povezano“, smatra ona.

    Zapadu se, dodaje ona, žuri da reši kosovsko pitanje, a postalo im je jasno da to ne mogu da urade bez pristanka Beograda. Odabrana taktika je pritisak na Srbiju sa svih strana i prikazivanje apokaliptičnih scenarija vezanih za to šta bi Beogradu moglo da se dogodi u budućnosti ukoliko ne bude kooperativan po pitanju Kosova.

    Sulejman  Ugljanin
    Sulejman Ugljanin

    To je upravo ono što se sada događa, navodi Vukoičićeva — zahtevi da se tri opštine na jugu Srbije (Preševo, Bujanovac i Medveđa) pripoje „Kosovu“, kao i događaji u Raškoj oblasti, u direktnoj su relaciji sa rešenjem kosovskometohijskog pitanja.

    „Uvek su političari poput Sulejmana Ugljanina pravili problem. On nije pravio probleme samo kada je bio u vladi Srbije, već je poznat po svom ekstremističkom delovanju. U poslednjih nekoliko meseci to se intenziviralo. Ti apsurdni, megalomanski zahtevi nikada nisu nailazili na prijem kod zapadnih zvaničnika, ali sada vidimo da oni pokazuju nekakvo interesovanje za to i to je sve u službi pritisaka na Beograd da popusti“, objašnjava Vukoičićeva.

    Neko je okuražio Ugljanina

    Čini se, dodaje naša sagovornica, da je Ugljaninu do sada falilo samopouzdanja da intenzivira svoju kampanju. Učestalost njegovih zahteva u poslednje vreme govori da je dobio vetar u leđa. Međutim, ostvarenje tih ciljeva Vukoičićevoj se, kako kaže, ne čini mogućim.

    Ostvarenje Ugljaninovog plana podrazumeva komadanje ne samo Srbije, već i Crne Gore, članice NATO-a. Ali i tri opštine sa bošnjačkom većinom u Srbiji (Novi Pazar, Tutin i Sjenica), čak i proširene opštinama Nova Varoš, Prijepolje i Priboj, ne bi mogle da opstanu kao samostalni politički entitet. Zbog toga, navodi Vukoičićeva, Ugljaninov plan ne zvuči kao realna opcija.

    „Mislim da se ti ekstremni bošnjački političari sada koriste od strane nekih zapadnih faktora kako bi podgrejali atmosferu, kako bi se izvršio pritisak vezano za Kosovo. A što se tiče Raške oblasti, naravno da ovi suludi zahtevi ništa ne donose. Najmanje donose Bošnjacima. Bilo kakav konflikt ništa dobro ne bi mogao da mu donese. Oni imaju sva prava koja bi imali u najrazvijenijim demokratskim zemljama“, konstatuje ona.

    Postoji i katastrofalna opcija

    Dugoročno, Sandžak neće dobiti ono što Ugljanin traži, predviđa Vukoičićeva, ali svaka ekstremistička politika na duži rok ostavlja tragove, pa je moguće da u Raškoj oblasti dođe do međuetničkih konflikata. To bi bio katastrofalan scenario i za Sandžak i za Srbiju, i za bošnjački, i za srpski narod, zaključuje ona.

    Izvršni odbor BNV usvojio je inicijativu o specijalnom statusu Sandžaka u krnjem sastavu, jer u radu sednice nisu hteli da učestvuju predstavnici liste „Vakat je“, koja sa Ugljaninovom listom „Samoopredeljenje“ čini većinu u ovom telu.

    Specijalni status Sandžaka, prema tekstu inicijative, podrazumeva teritoriju koju bi činilo 14 opština iz Srbije i Crne Gore. Prema tom planu, Sandžak bi imao svoj ustav, policiju, tužilaštvo i sudstvo, a donosio bi zakone iz svoje nadležnosti.

    Teritorija Sandžaka je u inicijativi definisana kao „teritorijalno-politička zajednica ravnopravnih građana koji u njoj žive“, a status konstitutivnih naroda imali bi Bošnjaci, Albanci, Crnogorci i Srbi.

    Predloženo je da Sandžak bude trajno demilitarizovan pod nadzorom UN i EU, a kontrola granica bio bi zadatak međunarodnih snaga. EU je namenjena uloga pružanja garancija ostvarivanja specijalnog statusa, a u Specijalnom komitetu za Sandžak sedeli bi predstavnici SAD, OEBS-a i konstitutivnih naroda Sandžaka.

    Tagovi:
    Kosovo i Metohija, problem, rizik, konflikt, specijalni status, inicijativa, Raška oblast, Sulejman Ugljanin, Sandžak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga