01:14 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Uništeno polje malina u Gornjem Milanovcu

    Drama na srpskim usevima i voćnjacima: Više ne sme da padne kap kiše

    © Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1024
    Pratite nas

    Uprkos velikoj količini padavina koja je pospešila rast korova i poleganje žita, to ne bi trebalo u velikoj meri da utiče na rod pšenice, pa se očekuje prosečan desetogodišnji prinos od 4,2 tone po hektaru, ali će rod voća biti manji oko 15 odsto.

    Obilne padavine koje ne prestaju već nedelju dana, u pojedinim delovima Srbije napravile su pravi potop i pod vodom ostavile i njive. Samo u Beogradu je juče, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, za pola sata palo kiše jednako prosečnim mesečnim padavinama. Kako će se to odraziti pre svega na pšenicu, naš glavni poljoprivredni proizvod, za Sputnjik objašnjava prof. dr Miroslav Malešević.

    Led pobio pšenicu

    Generalno, te silne kiše pogoršavaju stanje jer pospešuju korov i poleganje useva, a to indirektno donosi gubitak prinosa, napominje naš poznati stručnjak za žita.

    „Ako je to praćeno olujom i gradom, onda nastaje direktna šteta, jer su u ovoj fazi sve kulture osetljive na grad, pa i onaj najsitniji. On nanosi direktnu štetu izbijajući zrno iz klasa i lomi klas. I svakako će to uticati na smanjenje prinosa. U kojoj meri će to biti u ovom trenutku se ne može reći jer to tek treba da se proceni“, naglašava on.

    Malešević, međutim ukazuje, da ima kultura kojima ovakve vremenske prilike prijaju.

    Poplave Republika Srpska
    © Foto : Srna
    Poplave će uticati na smanjenje roda posebno kod voćara

    „Korist od ovako toplog i vlažnog vremena ima kukuruz, koji takvu klimu priželjkuje, osim u slučaju bujica koje mogu da mu nanesu direktnu štetu. Sada bi trebalo da bude više sunca. Nijednoj kulturi u naredne dve nedelje više ne treba ni kap kiše“, napominje on, ističući da od ovog vremena, u svakom slučaju, napreduju kukuruz, soja i šećerna repa, ono malo što je ima.

    Desetogodišnji prosek

    On podseća da je prosečan rod kukuruza prošle godine bio rekordan, preko sedam tona po hektaru, a pšenice oko 4,5 tone, što je solidan prinos.

    „Ove godine se nadamo nekom prosečnom prinosu pšenice, a desetogodišnji prosek je 4,2 tone. Toliko bi trebalo da bude uprkos kiši, jer je ona kada je počela donela boljitak. I pšenica koja je bila žedna malo se oporavila. Tako bi mogli da dobijemo rod negde približan desetogodišnjem proseku“, objašnjava Malešević.

    Ovaj stručnjak za strna žita napominje da je pšenica već formirala prinos i njoj sada samo treba sunce, jer dolazi do punog sazrevanja kada vlaga treba da padne ispod 18 odsto. To su, kako napominje, uslovi za žetvu koja bi početkom jula trebalo da bude intenzivnija.

    Žetva ječma je već počela, a rana pšenica će možda početi krajem nedelje. Ako bude dva tri dana bez kiše u severnim delovima sigurno će moći da uđu kombajni u njive, a tu gde je bio glavni udar, tu će biti malo teže. Reč je o centralnoj i zapadnoj Srbiji, gde će morati malo da se čeka, ali uglavnom treba očekivati da žetva bude intenzivirana početkom jula, navodi Malešević.

    Voćnjaci nastradali

    Sa voćem je, međutim, drugačija situacija, pa se očekuje da ukupan ovogodišnji rod bude i do 15 odsto manji.

    Uništen rod voća u Topoli
    © Tanjug / GLAS ZAPADNE SRBIJE
    Voće najviše stradalo od grada u centralnoj i zapadnoj Srbiji kao i na severu

    Predsednik Društva voćara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da je posle niskih temperatura koje su dosta oštetile zasade voća u Srbiji, pogotovo u ravničarskom delu, sada došlo do velikih problema pogotovo zbog grada u tipičnim voćarskim krajevima.

    To je slučaj sa zapadnomoravskim, šumadijskim, subotičko-horgoškim i banatskim rejonom. Velike količine padavinama uticale su, kako ističe, na smanjenje prinosa, prvo kod jagode, a potom kod trešnje i višnje, gde je došlo do pucanja plodova i do njihovog opadanja. To opadanje je, ističe, primećeno i kod ostalih voćki, kod jabuke, kruške i šljive.

    Napadaju i štetočine

    Velike količine padavina će sigurno uticati i na otežanu zaštitu od bolesti štetočina, pogotovo od bonilije, ukazuje sagovornik Sputnjika.

    Pored tih direktnih, tu su i indirektne štete tamo gde postoje štete od grada, poput gljivičnih i bakterijskih obolenja. To može da bude veliki problem koji će se odraziti na rod sledeće godine, upozorava on.

    Keserović napominje da će do smanjenja roda ove godine sigurno doći.

    „Ako je procena na početku godine bila da ćemo ukupno imati 1,35 miliona tona voća u Srbiji, očekujemo smanjenje od 12 do 15 odsto. Očekujemo negde između 150.000 i 170.000 tona voća manje“, tvrdi Keserović, podsećajući da je prošlogodišnji rod bio 1,4 miliona tona.

    Da ne bi podbacila sledeća godina, voćari moraju da nastave sa zaštitom bolesti od štetočina, kako bi se obrazovali pupoljci za narednu godinu. Voćke se sada kod većine voćnih vrsta pripremaju za sledeću godinu, kaže ovaj stručnjak za voćarstvo, savetujući voćarima da primene sve agrotehničke mere.

    © REUTERS / Jim Young
    Početkom jula počinje intenzivna žetva pšenice

    Smanjenje roda će, kako dodaje, sigurno uticati i na izvoz voća.

    „Već je smanjen izvoz ranih vrsta, jagoda, trešanja, biće umeren rod kajsije. Otprilike oko 600 miliona dolara je izvoz voća, tako da će se to sigurno odraziti na smanjenje zarade od izvoza“, zaključuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za Sputnjik.

    Tagovi:
    rod, voće, kukuruz, pšenica, poplava, kiša
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga