10:26 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik

    Profesor Milinović: Kako su Rusi šokirali Amerikance i „naterali” ih da osvoje Mesec (video)

    © Foto : Vikipedija
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42745
    Pratite nas

    Prošlo je pedeset godina od spuštanja američkog svemirskog broda „Apolo 11“ na Mesec. Da li se sletanje čoveka na Zemljin satelit zaista dogodilo i ako jeste, kako je uopšte izvedeno?

    O tome je u ovonedeljnom izdanju emisije „Na nišanu Lazanskog“ govorio dr Momčilo Milinović, član Akademije inženjerskih nauka i profesor na Katedri za naoružanje Mašinskog fakulteta u Beogradu.

    Prekretnička misija

    Upitan da li je američki program „Apolo“ bio pre svega politički motivisan kako bi se dostigao Sovjetski Savez, koji je prvi lansirao satelit u svemir, kao i koliko je tu bilo čisto vojnih ambicija SAD, Milinović ističe da je, prema njegovom mišljenju, ta misija bila „apsolutna prekretnica savremene tehnologije, politike i čovekovog postojanja uopšte“.

    „Ja zaista očekujem da se u skoroj budućnosti slična prekretnica odigra ponovo. Podsećam vas, to je 1960. godina. U suštini, priča o misiji ’Apolo‘ je priča o predsedniku Kenediju, koji je bio u potpunoj panici kada je video koliko su Sovjeti u tom trenutku u oblasti razvoja interkontinentalnih balističkih raketa napredovali, to jest, koliko su odskočili u odnosu na SAD“, naglašava sagovornik Sputnjika.

    Posle Lajke i Čajke — Gagarin!

    Amerika je u tom trenutku, dodaje Milinović, bila u fazi skromnog raketnog razvoja. Projektili su se proizvodili pod velikim međunarodnim pritiskom, ali je postojala svest da su, uprkos svom trudu, šanse da se dostigne stepen razvoja sovjetskih raketa veoma male.

    Američki astronaut Džon Jang, komandant lunarne misije Apolo 16, pozdravlja američku zastavu na površini Meseca
    © NASA .
    Američki astronaut Džon Jang, komandant lunarne misije „Apolo 16“, pozdravlja američku zastavu na površini Meseca.

    Ono što je usledilo — Gagarinov let u kosmos potpuno je šokiralo Amerikance, kaže profesor Milinović.

    „Sovjeti su pre toga slali samo pse u orbitu — ne jednog ili dva, nego čak devet komada! I Strelka, i Belka, i Lajka, i Čajka… U Beogradu su gotovo sve porodice u to vreme na kauču imale jastuke sa Lajkom! A onda su Rusi — PAF, odjednom gurnuli Gagarina u orbitu! Ma, to je bio pravi podvig! A sve automatizovano! Bez ijednog jedinog kompjutera uspeli su da u to vreme organizuju jedan potpuno automatizovan orbitalni let!“, kaže profesor Milinović.

    Teorija zavere o sletanju na Mesec

    Razni tvorci teorija zavere, koji smatraju da sletanja na Mesec nije ni bilo, dodaje Milinović, ne miruju duže od pola veka, ali ih, između ostalog, demantuje ogroman broj slika koje su nastale tokom misije „Apolo“. Radi se o oko sto hiljada fotografija.

    „’Apolo 11‘ u tom trenutku nosi zvaničnu oznaku AS-506. A Mesec, to su znali iz ranijih lansiranja, ima tzv. ’maskon‘ efekat, kako se vrtiš oko njega, on ima strašne varijacije gravitacije! Komandant modula za američki orbitalni let bio je Kolins. Svima njima je, doduše, navodno Armstrong bio komandant, ali Kolins je bio prava faca, iskusan, potpukovnik. Bio je tu i Oldrin i on je imao svoju ulogu, veoma važnu: da obezbedi da Armstrong siđe na Mesec. NASA je odredila njega kao čoveka koji će napraviti ’mali veliki korak‘, ali mu je Oldrin rekao: kad ti ja kažem, tada ćeš izaći! Tako da je to bio onaj njihov ’mini-trenutak‘ — op, op, op, ček, ček, aha, hajd’mo sad napolje!“

    Astronaut Baz Oldrin tokom šetnje po površini Meseca
    © NASA .
    Astronaut Baz Oldrin tokom šetnje po površini Meseca

    Pored činjenice da je gravitacija na Mesecu drugačija nego na Zemlji, a da je temperatura, kako kaže, „najčešće oko nule“, Milinović je u razgovoru tokom emisije „Na nišanu Lazanskog“ otkrio i brojne zanimljive detalje u vezi s tim istorijskim boravkom američkih astronauta u kosmosu.

    „Kada je trebalo da se vrate na Zemlju posle ukupno 21 časa, a bili su napolju svega 1 i po do 2 i po sata, oni su ležali, odmarali se i čekali da se vrate. Tokom izlazaka su obavili uzimanje uzoraka, postavljanje antena i seizmografa koji je merio njihove korake u lunarnom modulu. Hodali su usporeno, nisu imali dodatnu masu u vidu tegova, već samo vlastitu, ali ona je bila svega jedna šestina mase na Zemlji“, naglašava profesor Milinović.

    Završena utakmica

    Upitan zašto Sovjetski Savez, odnosno Rusi, nikada nisu ponovo poslali čoveka na Mesec, profesor Milinović kaže:

    „Smatrali su da je slanje čoveka gore posle svega toga potpuno besmisleno. Oni su slali svoje najmodernije sisteme na Mesec, napravili lunarni samohod, robota koji sam ide tamo, luta po površini Meseca, spušta se sam i vraća se na Zemlju. Ali zastave, takmičenje, svemirska utakmica — to je bilo gotovo…“, naglašava sagovornik Sputnjika.

    Plan ruske lunarne baze
    © Roscosmos
    Plan ruske lunarne baze

    Po povratku na Zemlju svemirskom kapsulom, dodaje Milinović, američki astronauti su nakon medijske pompe, fotografisanja za medije i oduševljenja u svetskoj javnosti, smesta bili gurnuti u veoma strog karantin — verovatno, kako kaže, zbog straha da su na Zemlju doneli nekakve „vanzemaljske viruse“.

    Emisiju „Na nišanu Lazanskog“ slušajte uživo ponedeljkom od 17 do 18 sati na talasima Radija Novosti na frekvenciji 104,7 megaherca, ili je pratite uživo u video-formatu na našem internet portalu i profilima Sputnjika i Radija Novosti na društvenim mrežama. Video-snimak možete pogledati i tokom nedelje na internet portalu i Jutjub kanalu Sputnjik Srbija.

    Tagovi:
    Na nišanu Lazanskog, misija "Apolo 11", SSSR, sletanje, Mesec
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga