23:24 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik

    Srpski oficir u bici za smisao upozorava: Gubimo uvid u najveće istine (video)

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    1402

    Eminentni vojni stručnjak i dobar poznavalac geopolitičkih prilika, ali, pre svega, filozof i pisac Ilija Kajtez, objavio je novu knjigu filozofskih eseja „Misao i kosmos“, sa podnaslovom „Čovek u potrazi za smislom života“.

    Ova knjiga se, prema rečima njenog autora, bavi ontološkim temama, koje su večne i večite i koje ljudi iz svake nove generacije sebi postavljaju — smisao života, vera, ljubav, zlo, smisao pisanja, fenomen smrti i molitva. Te teme iznova provociraju čoveka da propituje šta je tajna tih fenomena koji prate naš život, jer se mi rađamo, a pritom ni to ne želimo, niko nas za to ne pita i bivamo samo bačeni u život.

    Čovek sa velikim „Č“

    Kajtez je, pre ove, napisao i knjige „Smisao i trag“ i „Trag i čovek i tajna“ i u svakoj od njih pitanje čoveka je napisano velikim slovom „Č“, jer je on, pre svega, zaista velika tajna.

    „Čovek je istovremeno i sve i ništa. Naš veliki mudrac Ava Justin Ćelijski navodi primer kosmosa, moli nas da zamislimo sva mora ovoga sveta i sve plaže na tim morima, a naša zemlja da je zrnce i po od svih tih plaža. To je zemlja u kosmosu, na njoj preovlađuje voda i mnogo prašuma i kada sve to smanjujete dolazite do čoveka, koji je takođe beskrajno mali — i telesno i duhovno i fizički. Ipak, taj mali čovek je kopča između svega i ničega, između kosmosa i onog što se zove zemlja. Jedino je njemu dato da o svemu tome promišlja i da se pita o smislu života, vrednostima, rođenju i smrti, dakle o svim tim večnim zagonetkama“, rekao je Kajtez.

    Filozofija kao boravak na okeanu

    Autorov ugao u ovoj knjizi, ali i u svim prethodnim, jeste, pre svega, filozofski, ali i istorijski, antropološki, sociološki, pedagoški i psihološki. Pored Vojne akademije, Ilija Kajtez je završio i Filozofski fakultet. On filozofiju vidi kao boravak na okeanu na kojem može beskrajno da se uživa u prostranstvu.

    „Na tom okeanu imate slobodu koju gotovo nigde, sem možda u vazduhu, ne možete da imate. Sa druge strane, ta ogromna voda može da vas odvuče u beskrajne dubine, tako da je bavljenje filozofijom u rasponu — od najmoćnijeg duhovnog uživanja, preko najvećih dometa do kojih ljudski um može da dođe, poput dometa na kojima su bili velikani sveta, koji su ostali večni i večiti; do toga da ta filozofija, odnosno, ta spoznaja da je čovekov život konačan, može odvesti čoveka u pesimizam i melanholiju“, kaže naš sagovornik. 

    Prema njegovom mišljenju, filozofija je Božiji dar, koji smo dobili od Helena i treba imati u vidu da zapadnoevropska civilizacija počiva na tri stuba. Jedan je, kaže Kajtez, grčka filozofija, drugi je hrišćanstvo, a treći je Rimsko pravo, ali je od sva ta tri stuba ostalo malo. 

    „Živimo u vremenu egoizma, pragmatizma, konzumerizma, hedonizma i narcisoidnosti, okrećemo leđa filozofiji, a na taj način gubimo uvid u najdublje i najbolje istine, koje nam najmudriji ljudi svih vremena daju. Mi nismo potrebni ni Sokratu, ni Platonu ni Aristotelu — oni su večni, ali su nama oni potrebni, da bismo dobili odgovore na večna i prokleta pitanja, koja svakog čoveka, iole mislećeg, svaki dan podstiču“, ocenjuje Kajtez.

    Golgota je univerzalna slika čoveka

    On smatra da čovek veruje, zbog toga što je svaki čovek, bez obzira da li ima spoznaju Boga u sebi, po definiciji — razapet; ta slika gospoda Isusa Hrista na Golgoti je univerzalna slika svakoga čoveka. Kada raširimo ruke, kaže Kajtez, dobijemo sliku Hrista, s tim što vertikalni deo teži ka onome što je večno, a horizontalni deo govori o zemaljskoj osnovi čoveka.

    © Sputnik / Branko Maksimović
    Filozof i pisac Ilija Kajtez, objavio je novu knjigu filozofskih eseja „Misao i kosmos“ sa podnaslovom „Čovek u potrazi za smislom života“

    „Vera u Gospoda je zapravo vera u besmrtnost, jer je ogroman vapaj čoveka koji ne želi, kao racionalno biće, da ode sa ovoga sveta bez traga i on pokušava da izmoli kod Gospoda Isusa Hrista besmrtnost. Zato je istinska potreba čoveka za verom, za molitvom, za onostranim bićem. Postoji loša percepcija da su ljudi od nauke neverujući. Naprotiv, oni su verujući, jer, na kraju svih svojih otkrića, on dolazi do smrti — dolazi do spoznaje Boga,“ kaže naš sagovornik.

    On dodaje da deluje paradoksalno, ali samo na prvi pogled, da, činjenici što je čovek smrtan, možemo da zahvalimo na svim uspesima čovečanstva. Ono što je, prema Kajtezovom mišljenju, Bog poslao čoveku kao moćno oružje jesu slovo i reč — on je postao simbolično biće i omogućio je sebi napredak. Čovek, zahvaljujući tome, nije iznova morao da kreće ispočetka, što rade životinje, nego nasleđuje sve, takozvane, darove naših predaka.

    Pisanje kao produžetak života

    Kada čovek piše, on smatra da će produžiti život, da će ostaviti trag na ovom svetu. Čak su, kako dodaje Kajtez, i najveći osvajači vapili da ostanu beskonačni i zato su želeli da porobe sve što je bilo pred njima, ali filozofski gledano — i kada osvojite ceo svet, vi ste opet u duši prazni, zato što niko ne može da preskoči zid smrti i prolaznosti — i onda je tu mesto za veru.

    U knjizi „Misao i kosmos“ naš sagovornik na veoma detaljan način opisuje i pojam prijateljstva. Kajtez kaže da je nepogrešiva ocena da smo u društvu prijatelja, kada možete sa nekim, figurativno rečeno, obići zemaljsku kuglu peške razgovarajući, ali, najviše, ćuteći i kada posle toga želite da nastavite još jedan krug oko Zemlje. Prijateljstvo je dar da imate drugu osobu koja je dopuna onoga što vam nedostaje u vašem „ja“, rekao je naš sagovornik. Ipak, njegov stav je i da nas filozofija priprema za smrt. Kajtez kaže da su se neki filozofi na neverovatan, stoički način suočavali sa smrću.

    Mi smo stvorena bića

    „Mi smo stvorena bića, mi nismo stvorili sebe, nismo stvorili svet i, po toj pretpostavci onih koji veruju, to je uradio Gospod Bog. To znači da ne možemo odgonetnuti tajne kosmosa, rođenja i smrti, jer nismo bili tvorci i mi u to možemo verovati i težiti da pokušamo da se, što je moguće više, približimo nekoj objektivnoj istini“, rekao je Kajtez. 

    Posle 40 godina provedenih u vojnom školstvu, profesor dr Ilija Kajtez kaže da je sve svoje slobodno vreme oduvek usmeravao ka pisanju. Mladi ljudi misle da je uspeh nešto što se postiže lako i bez truda, ali dodaje da mu je za jednu stranicu teksta neophodno od pet do 10 sati rada.

    „Postoji jedna izreka, koja najbolje govori da đavo, kao pandan Bogu, po, rekao bih, umu i mudrosti, nije hteo da bude ni šegrt ni vojnik“, rekao je naš sagovornik, objašnjavajući da su to dva zanimanja koja su vrlo vrlo kompleksna, teška i izazovna i koja traže da im se čovek potpuno posveti.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga