23:05 28 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1148
    Pratite nas

    Naselje „Sunčana dolina“ nadomak Zvečana, projekat Vlade Srbije u vezi sa trajnim smeštajem 1.500 raseljenih srpskih porodica, zasmetalo je zameniku „kosovskog“ premijera Enveru Hodžaju, koji smatra da je izgradnja ovakvog naselja „pokušaj ’kolonizacije‘ i promene etničke strukture na Severu“.

    Hodžaj je izjavio da upravo ovaj projekat stvara napetost, nestabilnost i etnički sukob i da bi „EU morala odmah da kazni i blokira takva dela“.

    Stvar je otišla toliko daleko da je čak pokrenuta i peticija protiv izgradnje naselja, i to od strane gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija. On je zatražio od „kosovskih“ centralnih organa da obustave „izgradnju kolektivnih stanova namenjenih pripadnicima srpske zajednice“, ali nije precizirao zbog čega.

    Da li je ovo još jedan jasan signal da Srbi nisu poželjni građani samoproglašene države Kosovo?

    Precizno smišljen termin

    Politikolog sa Kosova i Metohije Stefan Filipović upozorava, pre svega, na termin koji „zvanična“ Priština upotrebljava:

    Zastave Srbije u severnom delu Kosovske Mitrovice
    © Tanjug / // Tanjug, / RADE PRELIC
    Zastave Srbije u severnom delu Kosovske Mitrovice

    „Nije prvi put da koriste reč ’kolonizacija‘ kada govore o nama. U poslednje vreme, taj termin je postao svakodnevan u javnom diskursu, u obrazovanju, na skupovima... Mislim da Albanci žele da sami sebe ubede da su Srbi njih kolonizovali, i to još 1912. godine i da nemamo istorijski kontinuitet i pravo na Kosovu i Metohiji. Dakle, nije bitno šta je povod, da li govor u UN, ili priča o naselju. To im je potrebno kako bi legitimisali etničko čišćenje nad Srbima koje su počinili i koje se i dan-danas tiho sprovodi“, rekao je Filipović.

    Neiskrena priča

    Po njegovim rečima, ovo je samo još jedan dokaz da je „zvanična“ prištinska priča o povratku Srba i o multietničkom Kosovu — lažna.

    „Na ovom slučaju se vidi koliko je njihova priča o povratku Srba neiskrena. Ali, na žalost, nije to samo pozicija Prištine. Mene mnogo više brine što su i pozicije određenih međunarodnih faktora slične“, zaključuje Filipović.

    Prema podacima Komesarijata za izbeglice, više od 190.000 lica raseljeno je sa Kosova i Metohije, i to uglavnom Srba, a održivi povratak raseljenih se ocenjuje kao neuspeo. Od ukupno 226.418 osoba koje su 1999. nasilno proterane sa Kosova, do danas se dobrovoljno vratilo nešto malo više od 28.000 hiljada ljudi, podaci su UNHCR-a; a još 20.000 osoba je izrazilo želju za povratak, podatak je „kosovskog“ ministarstva za zajednice i povratak.

    Prvi pokušaj povratka

    Naselje „Sunčana dolina“ na severu Kosmeta inicijativa je koja ide u pravcu sveobuhvatnog rešenja problema za raseljene i za njihov povratak na Kosovo i Metohiju. Ovo naselje, sa oko 300 stanova, koje finansira Vlada Srbije, locirano je na prostoru između Kosovske Mitrovice i Zvečana. Šira lokacija obuhvata prostor od 24,5 hektara, a samo naselje se prostire na 14,7 hektara.

    Protesti Srba u Kosovskoj Mitrovici
    © Tanjug / Sava Radovanović
    Protesti Srba u Kosovskoj Mitrovici

    Prostor za buduće naselje je na padini koja ima orijentaciju jug, jugozapad i zapad. Povratak Srba kroz naselje „Sunčana dolina“ u opštini Zvečan bio bi prvi pokušaj organizovanog povratka Srba na Kosmet.

    U tom smislu ne čudi kad albanski mediji predviđaju da će to samo „povući nogu“, te da će Srbi početi da se vraćaju na Kosovo uz pomoć Srbije, koja bi mogla da nastavi izgradnju ovakvih tipskih naselja širom Kosova, u srpskim sredinama. Od samog početka, dakle, od 2016. godine, kada je ovo naselje počelo da se gradi, Albanci su pokušali da zaustave tu gradnju, pa su čak i tužili opštinu Zvečan.

    Tagovi:
    naselje, Sunčana dolina, sever kosova, Kosovo i Metohija, Srbi, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga