10:26 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Hrišćanstvo

    Neprimetni genocid

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    4456
    Pratite nas

    Britanski sociolozi, koji su ispitivali život hrišćanskih zajednica širom sveta, došli su do zaključka da hrišćani nikada nisu više bili izloženi progonu nego danas.

    Međutim, Evropljani ne primećuju taj genocid zbog svoje privrženosti političkoj korektnosti, pa čak i strašni teroristički napadi sa brojnim žrtvama ne dobijaju dovoljno medijskog prostora.

    Bezimena vera

    Kako podseća portal „Lenta“, u bombaškim napadima islamista na Vaskrs ove godine u Šri Lanki poginulo je 258 osoba, a više od 500 je povređeno. Teroristi se povezuju sa „Islamskom državom“, terorističkom organizacijom koja je zabranjena u Rusiji i mnogim drugim zemljama sveta. Predstavnici terorističke grupe jasno su stavili do znanja da su njihov cilj hrišćani i građani onih uslovno hrišćanskih država koje su doprinele uništenju njihovog „kalifata“ na Bliskom istoku.

    Međutim, hrišćanske zemlje nisu reagovale jednoglasno na taj napad. Mnogi političari kao da su zaboravili da pomenu da su se eksplozije dogodile u crkvama i da su žrtve bile hrišćani. Umesto toga, kako se navodi, Barak Obama, Hilari Klinton i drugi članovi demokratske partije SAD upotrebili su termin „vernici koji proslavljaju Vaskrs“.

    U proleće je u Velikoj Britaniji objavljen izveštaj koji su pripremili stručnjaci pod rukovodstvom biskupa Trura Filipa Maunstivena, koji je potvrdio da je politička korektnost dovela do toga da Zapad ne primećuje „globalni rat“ koji se poslednjih godina vodi protiv celog hrišćanskog sveta.

    U istraživanje nije uvrštena Evropa (uključujući i Rusiju), Australija, SAD i Kanada, a odnosi se samo na zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike, Azije i Latinske Amerike. Rezultati studije su pokazali da su hrišćani u današnje vreme progonjeni više nego bilo koja druga religiozna grupa na svetu. Štaviše, u nekim zemljama progon hrišćana podleže definiciji Ujedinjenih nacija o genocidu.

    Kako se navodi, u 80 odsto svih slučajeva religiozne diskriminacije žrtve su upravo hrišćani. Naime, oko 245 miliona hrišćana u 50 zemalja podvrgnuto je diskriminaciji koja je praćena pretnjama ili nasiljem. U poređenju sa prošlom godinom, ta brojka je porasla za 30 miliona.

    Na Bliskom istoku hrišćani pred nestankom

    Većina progonjenih hrišćana živi u najsiromašnijim zemljama. U nekim zemljama Bliskog istoka poslednjih godina broj hrišćana opada zbog emigracije, a lokalnim zajednicama preti nestajanje. Osim toga, istraživanja su pokazala da su hrišćanke češće seksualno zlostavljane, nego pripadnice drugih religija.

    Patrijarh Irinej u Siriji
    © Foto : SPC
    Patrijarh Irinej u Siriji

    U zemljama Bliskog istoka i severne Afrike Hristovi sledbenici su stalno progonjeni. Pre jednog veka, svaki peti stanovnik Bliskog istoka i Srednje Azije bio je hrišćanin, dok danas oni čine samo četiri odsto. Nestanak hrišćana je uzrokovan i vojnim sukobima, jer su DAEŠ i druge ekstremističke grupe dolaskom na vlast tretirale hrišćane izuzetno okrutno.

    Kako se navodi u izveštaju, u Siriji je 2011. godine živelo 1,7 miliona hrišćana, dok danas ta brojka iznosi 450 hiljada ljudi. U Iraku je 2003. godine bilo 1,5 miliona hrišćana, dok ih je danas svega 120 hiljada. Hrišćani su pobegli i iz Palestine, gde se njihov udeo za poslednjih pola veka smanjio 10 puta.

    Rast religijskog konzervativizma muslimana

    DAEŠ je vodila politiku genocida nad hrišćanima. Ekstremisti napadaju crkve, kidnapuju sveštenike ili prosto ne dozvoljavaju da se održi bogosluženje. To se ne dešava samo na teritorijama koje su pod kontrolom oružanih grupa. Autori izveštaja ističu da slabost državnih institucija u Egiptu i Alžiru omogućava ekstremistima da nekažnjeno progone hrišćane. Na primer, u Egiptu je 2017. godine ubijeno 99 hrišćana.

    Rast religijskog konzervatizma u muslimanskim zemljama jeste i uzrok i posledica netrpeljivog odnosa prema hrišćanima u Iranu, Saudijskoj Arabiji i Turskoj. Kako saopštavaju autori izveštaja, državni mediji aktivno podstiču mržnju i promovišu diskriminaciju hrišćana na svim nivoima.

    Turski mediji, na inicijativu vladajuće islamističke partije, predstavljaju hrišćane kao „pretnju stabilnosti zemlje“, optužuju ih za saradnju sa Zapadom.

    Pozitivni primeri

    Međutim, nisu u svim državama islamskog sveta hrišćani u opasnosti. Na primer, u Kuvajtu, Bahreinu, Omanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima oni imaju određenu slobodu. Zauzvrat, od njih se traži da poštuju državne zahteve i da ne pokušavaju da preobrate muslimane u hrišćansku veru.

    U Indiji, Pakistanu, Nepalu, Šri Lanki i Bangladešu islam nije glavni pokretač antihrišćanskog pritiska, nego nacionalizam , jer lokalna većina smatra da je hrišćanska zajednica nešto strano i da ugrožava jedinstvo zemlje.

    Rimski papa Franja obraća se vernicima ispred crkve Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji
    © AP Photo / Alessandra Tarantino
    Rimski papa Franja obraća se vernicima ispred crkve Svetog Aleksandra Nevskog u Sofiji

    Za poslednje događaje na Šri Lanki okrivljeni su islamski ekstremisti. Međutim, budisti su pre toga godinama progonili hrišćane. U Indiji se pritisak na hrišćane značajno povećao od kada je na vlast došla hinduistička nacionalistička stranka. Tako je 2016. godine registrovano 358 napada na hrišćane, a 2017. godine 736.

    Hrišćanima je najteže u Pakistanu, gde 96 odsto stanovništva čine muslimani. „Uvredom“ Kurana i proroka Muhameda može se smatrati bilo šta. Upečatljiv primer je priča o hrišćanki Asiji Bibi, koja je zbog lažnih optužbi muslimanki osuđena na smrt i zbog čega je provela u zatvoru oko 10 godina. Kada su je oslobodili, razbesnela rulja vernika je zahtevala da se ona kazni. Upravo taj slučaj je bio razlog za sastavljanje izveštaja.

    Džihadistički „Boko haram“ 

    Najstrašniji primer borbe protiv hrišćanstva u Africi je džihadistička militantna organizacija „Boko haram“, čiji članovi žele da iskorene sve druge religije i da pretvore zemlju u islamsku državu. Tako su 2018. godine sa tim ciljem ubili više od 3,7 hiljada hrišćana. Vlasti u Nigeriji nisu u stanju da se suprotstave teroristima, pa kako ističu autori izveštaja, u toj zemlji se vrši pravi genocid nad hrišćanima.

    Takođe se dodaje da u celoj podsaharskoj Africi napadi na hrišćane nisu ničim isprovocirani. Jedini izuzetak je Centralnoafrička Republika, gde policija „Anti balaka“ redovno napada muslimane, nazivajući se zaštitnicima hrišćanske vere.

    Na istoku Azije, pored budističkog nacionalizma, islamskog fundamentalizma i opšte netolerancije, važnu ulogu igra i komunizam. U proteklih 18 godina Severna Koreja je nazivana najokrutnijom zemljom prema hrišćanima. Totalitarna ideologija džuče, odnosno komunistička i nacionalistička istovremeno, vidi u njima pristalice antivladinih snaga.

    Malobrojni vernici u Severnoj Koreji se sastaju tajno, a nakon otkrivanja često se podvrgavaju mučenju i kažnjavanju. Kina, poznata po pritisku koji vrši na ujgurske muslimane, takođe vrši pritisak i na hrišćane. Crkve u toj zemlji se nalaze pod stalnim nadzorom i kontrolom.

    U Avganistanu dozvoljen samo islam

    U delu izveštaja koji se odnosi na Srednju Aziju, autori ističu da su hrišćani u izrazito lošem položaju u bivšim sovjetskim republikama. Sa jedne strane, oni se suočavaju sa militantnim ateizmom država, sa druge strane, hrišćani su religiozna manjina u pretežno islamskim zemljama.

    Kada je reč o Srednjoj Aziji, izdvaja se Avganistan, gde je zakonom zabranjeno ispovedanje bilo koje religije osim islama, veoma je izražen progon hrišćana, kidnapovanje i nasilno venčavanje hrišćanki, a glavni progonitelji hrišćana ne podležu državnim zakonima.

    Katolička Latinska Amerika neočekivano se našla u ovom izveštaju. Istraživači su posebno razmotrili probleme hrišćana u Meksiku, Kolumbiji, Gvatemali, Nikaragvi, Venecueli i Kubi.

    U Gvatemali, Nikaragvi i Venecueli socijalisti iz sastava vlade vrše pritisak na crkve, hrišćani su prinuđeni da služe vojsku, a sveštenicima je zabranjeno da putuju zbog straha da će postati „agenti stranog uticaja“.

    Prema rečima autora izveštaja, ugnjetavanje hrišćana postaje skoro neprimećeno, samo upečatljivi slučajevi imaju mesto u medijima i to na kratko.

    Tagovi:
    genocid, Hrišćanstvo, hrišćani, Sirija, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga