21:00 15 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Miroslav Lazanski

    Osveta istorije: Evropi se Jugoslavija vraća kao bumerang (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 720

    O izborima čelnih ljudi u Evropskoj Uniji i o relaciji između SAD i Severne Koreje, u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili su politikolog Aleksandar Pavić i novinar Politike i dugogodišnji dopisnik tog lista iz Nemačke, Miroslav Stojanović.

    „Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da od proširenja EU nema ništa, dok se Unija ne konsoliduje iznutra, pokazuje da EU sve više deluje kao bivša Jugoslavija“, komentariše Pavić.

    Makronova izjava izraz je ljutnje francuskog predsednika zbog nemogućnosti vodećih političara Unije da se dogovore oko čelnih pozicija u Briselu.

    Kada je razbijen monopol socijaldemokrata i konzervativaca, postao je potreban neko treći da bi Evropska komisija bila formirana i počela je politička trgovina, ali ne samo trgovina stranačkim programima, već i nacionalnim interesima.

    Evroskeptici nisu poraženi

    Tako, opisuje Pavić, bugarski premijer Bojko Borisov traži da njegova zemlja uđe u šengenski sistem, kako bi podržao jednog od „špicenkandidata“, dok je za zemlje Višegradske grupe, špicenkandidat socijaldemokrata Frans Timermans neprihvatljiv zato što, prema njihovom tumačenju, ne razume probleme postkomunističkih zemalja istoka Evrope, a i nije na istoj liniji sa njima u vezi sa pitanjem migracija.

    „Ipak, i oni koji su govorili da su evroskeptici izgubili, vide da to nije tako. U stvari se fragmentirala cela ta scena na nivou EU i, koja god većina da se napravi, biće nestabilnija i svako će tražiti svoje. Zato i koristim tu paralelu sa Jugoslavijom, koja je bila u raspadu“, kaže Pavić.

    Trenutna dešavanja u EU Pavić naziva svojevrsnom „osvetom istorije“, jer nekadašnja Evropska zajednica kumovala je raspadu Jugoslavije, tako što su svi prihvatili nemačke ucene za priznanjem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, da bi Nemačka zauzvrat prihvatila Ugovor iz Mastrihta.

    Evropa gubi trku

    Za Miroslava Stojanovića, Makronova izjava nije ništa novo, posebno zbog toga što je francuski predsednik opsednut idejom da je upravo on taj koji može da reformiše EU i evrozonu, srce Unije.

    „Neposredno posle Mastrihta, EU je gajila ambicije da će, osim monetarnog, ostvariti i političko jedinstvo i postati, uz SAD, još jedna velika sila, međutim, to se nije dogodilo“, naglašava Stojanović.

    Evropa gubi trku i u današnje vreme, kada je na sceni velika prekompozicija svetskih odnosa iz unipolarnog u multipolarni svet

    Angela Merkel na samitu o Zapadnom Balkanu
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Angela Merkel na samitu o Zapadnom Balkanu

    „Ona sada ne može, ni politički, ni vojno, čak ni tehnološki da pretenduje na ono što je u Mastrihtu bila njena ideja i njena želja. Ona sama je, iznutra, sada daleko više razuđena i posvađana, nego što je to bila ranije“, kaže Stojanović.

    U sadašnjem sporu oko formiranja organa EU, nisu više u pitanju imena, već borba oko prevlasti između Francuske i Nemačke. Politička zvezda nemačke kancelarke Angele Merkel rapidno počinje da gasne nakon izbijanja migrantske krize. Merkelova, nekada najmoćnija figura EU, više nije na čelu svoje partije, a prema Stojanovićevoj oceni, neće moći da izdrži ni do kraja kancelarskog mandata.

    Tramp bez suflera

    Govoreći o potezu američkog predsednika Donalda Trampa — da poseti demilitarizovanu zonu između dve Koreje i da se sretne sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Pavić kaže da samit G20 u Osaki pokazuje kako Donald Tramp funkcioniše kada se u njegovoj okolini ne nalaze sufleri i kada je oslobođen stege „Vašingtonske močvare“.

    „Delovalo je, još na samitu u Vijetnamu, pre nekoliko meseci, da je Trampu stalo do toga da postigne dogovor. Međutim, uoči samita i Bolton i Pompeo su pustili vrlo zapaljive izjave, koje kao da su bile sračunate da miniraju sporazum. Tramp, naravno, neće javno da kaže da su ga njegovi savetnici minirali, ali ovoga puta, u međuvremenu, on je Boltona sveo na pravu meru. Javno je rekao — ’da se Bolton pita, Amerika bi zaratila sa celim svetom‘. Bukvalno je to rekao za svog savetnika za nacionalnu bezbednost“, kaže Pavić.

    Američki predsednik Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un u demilitarizovanoj zoni na Korejskom poluostrvu
    © REUTERS / REUTERS TV
    Američki predsednik Donald Tramp i severnokorejski lider Kim Džong Un u demilitarizovanoj zoni na Korejskom poluostrvu

    Bolton je, zato, dok su se ključne stvari odvijale na granici dve Koreje, bio u Mongoliji. Kada je prepušten samom sebi, Tramp je skloniji da čini ono što je obećavao tokom predizborne kampanje — da sklapa bilateralne trgovinske ugovore i da ne meša SAD u unutrašnje poslove drugih država, bar tamo gde ne moraju da se mešaju.

    Primirje SAD i Kine

    „To se vidi i po tome što je sa kineskim liderom Si Đinpingom sklopio primirje u trgovinskom ratu, dok se, nakon što je afera sa navodnim ruskim mešanjem u američke izbore propala, šalio na tu temu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, kaže Pavić.

    „To što je Tramp zakoračio na tlo Severne Koreje uspeh je, kako Kim Džong Una, tako i samog Trampa“, smatra Stojanović.

    „Ako Tramp osvoji drugi mandat, a ja verujem da hoće, sasvim će drugačiji odnosi Amerike biti, recimo, sa Rusijom; što je nama važno“, naglašava Stojanović.

    Ako Donald Tramp uđe u drugi predsednički mandat, on će, veruje Stojanović, ispuniti ono što je obećao u predizbornoj kampanji.

    Predsednici SAD i Kine, Donald Tramp i Si Đinping, na sastanku u Pekingu
    © REUTERS / Damir Sagolj
    Predsednici SAD i Kine, Donald Tramp i Si Đinping, na sastanku u Pekingu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga