15:49 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Putokazi u Bujanovcu

    Tači obmanjuje Albance sa juga Srbije zarad plasmana na izborima

    © Sputnik / Dejan Simić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1017
    Pratite nas

    Predsednik takozvane nezavisne države Kosovo Hašim Tači prosledio je „kosovskoj skupštini“ nacrt rezolucije o prisajedinjavanju „Preševske doline“ Kosovu, iako je i sam svestan da je takav scenario nerealan.

    Dokumentom se traži od kosovskih poslanika i institucija da podrže volju Albanaca (za pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu) iznetu na referendumu 1992. godine, a za koju se borila i takozvana „oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe“.

    U nacrtu rezolucije ističe se da su uzeti u obzir zahtevi Albanaca za pripajanje, kao i „patnje ovog dela pod srpskom vlašću“. Tači smatra da bi sprovođenje zahteva stanovnika „Preševske doline“ dovelo do dugoročne stabilnosti između takozvanog Kosova i Srbije. On je dodao i da su zahtevi Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe — legitimni i u skladu sa međunarodnim pravom.

    „Šizofrena“ rezolucija

    Docent dr Jelena Vukoičić kaže da, koliko god da međunarodna politika nije utemeljena na međunarodnom pravu, već na politici sile velikih i moćnih država, scenario u kojem bi ovako „šizofrena rezolucija“ dobila neku širu podršku — daleko je od realnosti.

    „Koliko god zapadne države imale istorijat, koji je vrlo problematičan što se tiče nekih odluka, ovo bi, ipak, bilo previše. Mislim da cilj ove rezolucije nije uopšte da se krene u jednu takvu avanturu. Verovatno se koristi za dobijanje unutrašnjih poena, jer je kod Albanaca taj ekstremni nacionalni naboj jak, budući da su, kao nacija, zastali negde u 19. veku i još uvek maštaju o nekoj velikoj super-državi. Sigurna sam da ovakve stvari kod njih imaju odjeka. Ovo verovatno može da pomogne Tačiju da malo povrati pozicije, jer ga i opozicija i još veći ekstremisti od njega često optužuju da je previše servilan prema Beogradu“, objašnjava naša sagovornica.

    Prema njenim rečima, mnogo važnija stvar koja se krije iza ovoga jeste — da je ovo jedan od mnogobrojnih pokušaja da se na Beograd izvrši dodatni pritisak.

    „Ovakvi potezi služe da se Beograd pritisne da bi se odrekao Kosova i Metohije. To pozivanje na ujedinjenje treba posmatrati kao sistem da se Beogradu predoči nekakav katastrofalni scenario, koji bi Srbiji mogao da se desi u budućnosti, ukoliko ne bude kooperativna, kada je u pitanju takozvano Kosovo. Dakle, ako ne popustite kod „Kosova“ mi ćemo vam raskomadati zemlju“, objašnjava dr Vukoičić.

    „Ovde nisu glavni igrači iz regiona, već Zapad, koji želi da završi sa „nezavisnim Kosovom“ tako što sa svih strana pritiska Beograda. Pošto ne mogu da eliminišu Srbiju kao faktor odlučivanja, pokušavaju da privole srpske vlasti da ’puste Kosovo niz vodu‘“, zaključuje naša sagovornica.

    Pritisak na Beograd

    „Možemo da očekujemo još više ovakve retorike u vezi sa jugom Srbije, jer oni time, na neki način, prete — šta će se desiti ako se pregovori ne završe kako oni hoće. Drugim rečima — da mogu da nastave da generišu krizu na jugu Srbije… Sigurna sama da ti političari ne rade samostalno, već uz savetnike. E sad, da li se oni nadaju da bi to u nekoj budućnosti moglo da bude ostvareno — verovatno da. Ali sigurna sam da ni Hašim Tači ne misli da će se u pregovore između Kosova i Beograda uključiti tri opštine sa juga Srbije. Toliko nerealan nije čak ni on“, uverena je naša sagovornica. 

    Rezolucija sadrži pet tačaka i predviđa i nekoliko konkretnih koraka za podršku „legitimnim zahtevima Albanaca iz Preševske doline“. Među tim koracicima su i sledeći: da zahtevi Albanaca iz „Preševske doline“ treba da budu deo dijaloga između Kosova i Srbije; da predstavnik „Preševske doline“ treba da bude deo delegacije; da problem Albanaca iz „Preševske doline“ treba da bude pomenut na svakom međunarodnom forumu na kom učestvuju predstavnici kosovskih institucija.

    Navodi se i da „institucije Kosova“ i Albanije rade zajedno na pisanju nacrta zajedničke platforme za Albance u „Preševskoj dolini“.

    Na inicijativu Hašima Tačija reagovao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. On je podsetio Tačija da bi — „kao državljanin Srbije trebalo da zna da je većinska volja naroda Srbije svih nacionalnosti izražena vekovima unazad, da je pokrajina u kojoj je on rođen sastavni deo Srbije i da su separatizam i ideja o velikoj Albaniji stvar prošlosti“.

    Slično:

    Tači 1. jula u Parizu traži i jug Srbije
    Tagovi:
    priština, rezolucija, Jug Srbije, Albanci, Hašim Tači
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga