12:15 12 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    1181
    Pratite nas

    Sve radikalniji protesti u Hongkongu, koji su 1. jula dostigli svoju kulminaciju upadom u zgradu lokalnog Parlamenta, posledica su dobro organizovanog scenarija „uznemiravanja Hong Konga u ovim danima“, kaže za Sputnjik dugogodišnji dopisnik naših medija iz Kine Milorad Denda.

    Učesnici protesta u Hong Kongu upali su u zgradu lokalnog Parlamenta, a policija je morala privremeno da se povuče sa ulaza u zgradu Skupštine. Ranije je gradska administracija Hong Konga, prvi put u istoriji grada, donela odluku da objavi crveni nivo opasnosti, dok su posetioci i radnici Skupštine morali da se evakuišu.

    „Jedna zemlja — dva sistema“

    To što se događalo nije bilo slučajno, jer 1. jula je bila 22. godišnjica pripajanja Hong Konga Kini i tog dana se održava svečanost u centralnom delu grada, pod parolom „jedna zemlja — dva sistema“, dodaje Denda.

    Onda je Kina formulom „jedna zemlja — dva sistema“ omogućila da Hong Kong ima unutrašnju autonomiju — da zadrži politički i ekonomski sistem 50 godina nakon 1997. godine, a da Kina samo preuzme suverenitet nad tom teritorijom, kao i pitanja odbrane i spoljne politike.

    „Od tada počinju mnoga sporenja, kako tvrde pokreti u Hong Kongu, u smislu napora koji se ulažu da se ne ugrozi autonomija Hong Konga od strane Pekinga. Ovo što se desilo nije bio prvi, ali jeste do sada najradikalniji protest. Po meni, vlasti i u Hong Kongu i u Kini pustile su taj ekstremizam i razbojništvo da bi se pokazalo kakve su stvarne namere tih ekstremnih delova iz tog kruga koji organizuje proteste“, kaže Denda.

    Sagovornik Sputnjika podseća da su prvi protesti održani u Hongkongu još 2003. godine, kada je trebalo da se usvoji nacionalni Zakon o bezbednosti, kojim bi se zabranili izdaja, secesija, subverzija i pobuna, a posle protesta se odustalo od usvajanja tog zakona.

    Protesti su izbili i 2012. godine zbog Zakona o obrazovanju, pa 2014. godine zbog Zakona o univerzalnom pravu glasa, a aktuelni protest je izbio kada se na dnevnom redu Parlamenta našao Zakon o ekstradiciji, kojim bi se osumnjičeni iz Hong Konga mogli izručivati centralnoj Kini.

    Svaki povod je dobar

    „Hong Kong ima već 27 takvih ugovora o ekstradiciji sa drugim zemljama. Ali, problem je u tome da se — na fonu tog strahovanja i podgrevanja od opozicionih krugova u Hong Kongu, a vrlo verovatno, što mnogi u Pekingu tvrde, reč je o krugovima i pokretima koji su finansirani spolja, sa Zapada — stalno održava otvorena tenzija između Hongkonga i Pekinga i da se time u formuli ’jedna zemlja – dva sistema‘ sve više potencira ovo ’dva sistema‘, a sve manje ’jedna zemlja‘. Dakle, da se Hong Kong udaljava od Kine“, smatra naš sagovornik.

    Protest u Hongkongu
    © AP Photo / Vincent Yu
    Protest u Hongkongu

    „Zato se i svaki povod koristi da se pokrenu mase na proteste. Tu postoji i važan ekonomski faktor. Sa trgovinskim ratom Kine i SAD i Hong Kongu se može naneti prilična šteta, pa se i to koristi kao deo pritiska prema Kini“, zaključuje Denda.

    Na pitanje kako bi se mogli okončati protesti, pošto je sporni zakon povučen, a protesti se radikalizuju, Denda kaže da bi tu trebalo imati još jednu činjenicu u vidu — formula „jedna zemlja — dva sistema“ trebalo je da posluži kao podloga da se na toj platformi izvrši i ujedinjenje Tajvana sa Kinom.

    Cilj — Tajvan

    „Pošto je Tajvan već decenijama instrument američke politike prema Kini, i, iako ga je Deng Sjaoping zvao „nepotopivim američkim nosačem aviona“, Kina vrlo istrajava na ujedinjenju, bez obzira kada će se ono desiti“, smatra Denda.

    Ovih dana se na Tajavanu vodi velika predizborna kampanja za predsedničke izbore i jedan od glavnih kandidata za reizbor je gospođa Caj; i upravo mnogi misle da je i ovo podgrevanje nereda u Hongkongu motivisano time da se pokaže neodrživost formule „jedna zemlja — dva sistema“.

    „Kina, za sada, veoma strpljivo i sa puno takta to posmatra, ali jasno stavlja do znanja da je, pre svega, unutrašnji mir i red stvar lokalnih vlasti i unutrašnjih organa i da ima na umu da sve što se događa u Hong Kongu može u jednom trenutku postati opšta kineska stvar. Zato se ne sme isključiti mogućnost i ozbiljnijeg angažovanja Pekinga u sređivanju tamošnjeg stanja“, smatra sagovornik Sputnjika.

    „To Peking svakako ne bi želeo, jer, na tako nešto jedva čekaju protivnici kineske politike i kineskog razvoja“, zaključio je Denda.

    Tagovi:
    Tajvan, Kina, Hongkong
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga