15:40 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Američki vojnici u stroju

    Hoće li američki tenkovi protutnjati ispred Bele kuće?

    © AFP 2019 / MARIO TAMA
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 71

    Iako ideja američkog predsednika Donalda Trampa da za Dan nezavisnosti 4. jula u Vašingtonu organizuje vojnu paradu na prvi pogled izgleda bezazleno, ona je u američkoj javnosti naišla na oštre kritike, jer Amerika nema tradiciju održavanja vojnih parada.

    Hoće li „Abramsi“ i „Šermani“ prodefilovati ulicama Vašingtona na vojnoj paradi, prvoj posle 1991. godine, kako to još od 2017. godine priželjkuje američki predsednik Donald Tramp, ili će i ovaj put vojna parada u Vašingtonu biti odložena, kao što je bio slučaj prošle godine — pitanje je koje zaokuplja američku javnost.
    Od kada je prisustvovao paradi u Parizu povodom obeležavanja godišnjice Francuske revolucije (Dan Bastilje) 2017. godine, Tramp želi da organizuje sličan događaj i u Vašingtonu. Prošle godine parada je bila zakazana za Dan veterana 11. novembra, međutim, odložena je.
    I tada, kao i sada, gradsko veće američke prestonice protivi se defileu tenkova „Abramsa“ i „Šermana“ gradskim ulicama zbog moguće štete koju bi njihove gusenice mogle da naprave.

    Tramp je prvobitno planirao da vojna parada bude održana na Dan veterana 11. novembra, međutim, parada je odložena za ovu godinu. Na fotografiji je mornarički veteran iz korejskog i vijetnamskog rata Semjuel Čen, tokom procesije na Dan veterana 2009.
    © AFP 2019 / MARIO TAMA
    Tramp je prvobitno planirao da vojna parada bude održana na Dan veterana 11. novembra, međutim, parada je odložena za ovu godinu. Na fotografiji je mornarički veteran iz korejskog i vijetnamskog rata Semjuel Čen, tokom procesije na Dan veterana 2009.

    Novu paradu američki predsednik najavio je za Dan nezavisnosti 4. jula, ali i dalje je sporno hoće li ona biti održana. Na sastanku sa novinarima u Ovalnom kabinetu, pored parade, Tramp je najavio i duplo duži vatromet od uobičajenog i dan koji će biti „kao nijedan drugi“.

    Obnoviti poverenje u vojsku

    Uporno Trampovo insistiranje na održavanju vojne parade u Vašingtonu, istoričar Saša Adamović tumači osobenom povezanošću američkog predsednika sa vojskom.

    „On bi, na taj način, želeo da, u trenutku kada se čitav jedan svetski poredak ruši, u jednom prelaznom periodu, obnovi poverenje u vojsku SAD, koja u 21. veku nije provela ni jednu godinu, a da nije ratovala“, kaže Adamović. 

    Amerikanci insistiraju da svako državno praznovanje bude lišeno elemenata politike - vatromet iznad Vašingtona na Dan nezavisnosti 4. jula.
    © AFP 2019 / ALEX WONG
    Amerikanci insistiraju da svako državno praznovanje bude lišeno elemenata politike - vatromet iznad Vašingtona na Dan nezavisnosti 4. jula.

    Javno prikazivanje vojne moći sopstvenim građanima i svetu nije deo moderne američke tradicije, napominje dugogodišnji dopisnik lista Politika iz Vašingtona Milan Mišić.

    „Amerikanci, pre svega, insistiraju da svako državno praznovanje bude lišeno elemenata politike, odnosno ’partijnosti‘ ili ’partizanstva‘, kako oni to kažu. Trampovo insistiranje, još od ranije, da glavni nacionalni praznik bude praćen vojnom paradom, svakako se uklapa u njegov stil, koji odlikuje teatralnost. Dakle, sve mora da bude predstava“, komentariše Mišić. 

    Kongres nije oduševljen

    Prvi utisci su, prema Mišićevim rečima, da većina Amerike, uključujući i njen institucionalni deo oličen u Kongresu — nije oduševljen tom idejom.
    Kritike na Trampovu nameru da organizuje paradu idu od toga da je za to potrebno izdvojiti isuviše mnogo novca koji bi mogao da bude iskorišćen na poboljšanje položaja veterana i vojnih invalida, do toga da su vojne parade svojstvene autoritarnim režimima.
    Parada, koja je trebalo da bude održana prošle godine, odložena je zbog, kako je tada Tramp rekao, velikih troškova. Kritika da su vojne parade svojstvene autoritarnim režimima, prema Adamovićevim rečima, ne stoji, jer je Tramp na ideju o održavanju vojne parade u Vašingtonu došao posmatrajući vojnu paradu u Parizu.

    „Međutim, potpuno je jasno da su vojne parade nešto sasvim uobičajeno u svetu. One se održavaju uglavnom jednom godišnje, kada se obeležavaju najveći državni praznici. Mnoge države u svetu organizuju vojne parade i u tom smislu američka vojna parada zapravo bi demonstrirala snagu Trampove Amerike u svetu koji se i te kako menja na globalnom nivou“, kaže Adamović. 

    Samo sedam parada od 1865. godine

    Kolika je težina Trampove namere da uvede tradiciju vojnih parada u Ameriku možda najbolje govori podatak da je od 1865. godine do danas održano svega sedam parada.
    Prvi američki predsednici imali su tradiciju da za 4. jul ispred Bele kuće postroje trupe. Tu tradiciju prekinuo je predsednik Zahari Tejlor, koji je i sam bio vojnik, 1849. godine. Od tada, parade su retke, a prva parada posle 1849. organizovana je nakon pobede Severa u američkom građanskom ratu 1865. godine.

    Poslednja velika vojna parada u SAD održana je 1991, kada su trupe koje su učestvovale u Zalivskom ratu prodefilovale Vašingtonom i Njujorkom.
    © AFP 2019 / TIMOTHY A. CLARY
    Poslednja velika vojna parada u SAD održana je 1991, kada su trupe koje su učestvovale u Zalivskom ratu prodefilovale Vašingtonom i Njujorkom.

    Njujork je bio grad koji je bio domaćin tri naredne velike parade američke vojske — 1919. godine, nakon pobede u Prvom svetskom ratu; parade održane 1942. godine, kao i parade povodom pobede u Drugom svetskom ratu, održane 1946. godine.
    Vojne parade organizovane su i povodom dve predsedničke inauguracije — 1953. godine, u čast inauguracije Dvajta Ajzenhauera i 1961. godine, u čast inauguracije Džona F. Kenedija.
    Poslednja velika parada održana je 1991. godine, kada su trupe pobednice iz Zalivskog rata prodefilovale Vašingtonom i Njujorkom.

    Tagovi:
    Američka vojska, tradicija, Tramp, parada
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga