01:21 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Žozep Borel

    Kako će se evropska „borba prestola“ odraziti na Srbiju (video)

    © AFP 2019 / PABLO PORCIUNCULA
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    0 117

    Nova garnitura vodećih zvaničnika u Briselu zasad ne donosi veće promene kad je reč o Srbiji i regionu, pa čak ni zbog činjenice da će novi visoki predstavnik biti Hosep Borelj, šef diplomatije Španije, zemlje koja nije priznala Kosovo, smatra generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

    Sve zavisi od formata dijaloga

    Jeste da je Borelj Katalonac koji se zalaže za jedinstvenu Španiju i jeste da je Španija protiv nezavisnog Kosova, ali sve sada zavisi od toga hoće li format dijaloga Beograda i Prištine ostati isti, objašnjava Grubješićeva u emisiji „Sputnjik intervju“.

    „Izbor Borelja poboljšava našu pregovaračku poziciju, ali pod uslovom da se dijalog nastavi u okviru u kojem je bio ranije. Da li će format ostati isti, da li će visoki predstavnik biti taj koji moderira dijalog ili ne — treba da sačekamo i vidimo“, ističe naša sagovornica.

    Ona podseća da je Berlin bio pokušaj da dijalog dobije nemačko-francusku podršku, pa nije uspelo, a zatim je otkazan i samit u Parizu.

    „U međuvremenu, dešava se nešto jako loše na severu Kosova, nestašica robe i hrane, takse se ne ukidaju bez obzira što svi znaju da je to politička, a ne ekonomska mera“, konstatuje Grubješićeva.

    Prema rečima naše sagovornice, za Srbiju i region je važno i hoće li postojati komesar za proširenje ili će to biti drugačije formulisano.

    Stopira li Pariz proširenje

    Podseća i na izjavu Emanuela Makrona da dalje širenje EU nije moguće dok se ona ne reformiše.

    Ta izjava je zazvučala tako kao da su za njegovo nezadovoljstvo zbog burnih trodnevnih pregovora o vodećim ličnostima Evropske komisije krive buduće članice i da se koristi svaka prilika da ako nešto ne funkcioniše u EU, da se okrive zemlje koje su u redu za čekanje, primećuje Grubješićeva.

    Emanuel Makron na samitu o Zapadnom Balkanu
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Emanuel Makron na samitu o Zapadnom Balkanu

    Kako dodaje, iako je sigurno da nijedna zemlja regiona neće biti spremna za članstvo do isteka Makronovog mandata 2022. godine, iracionalno je i teško objašnjivo i to što Francuska pod politikom proširenja podrazumeva i davanje datuma za početak pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, a čak ni to ne dolazi u obzir.

    „Zar je pretnja za EU jedna zemlja koja je veličine Hamburga kao što je Severna Makedonija, koja je učinila sve što je od nje traženo. Nemamo objašnjenja za tako nešto“, kaže Grubješićeva, napominjući da su odavno prošle iluzije da će Srbija i ostali kandidati iz regiona brzo ući u EU.

    Ona smatra da bi portfelj komesara za proširenje trebalo da ostane, da bi Evropska komisija trebalo i dalje da bude glavni motor u politici proširenja „i da počnemo opet da se odnosimo jedni prema drugima sa više poverenja“.

    Angela izgurala svoje

    Komentarišući dogovor da na čelo Evropske komisije dođe nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, Grubješićeva podseća da je reč o kadru Demohrišćanske partije Angele Merkel i Evropske narodnjačke partije (EPP), koja je bez obzira na slabiji rezultat u odnosu na 2014. ipak osvojila najviše mesta u Evropskom parlamentu.

    „Videli smo tokom tri dana, koliko je trajala borba prestola u Briselu, da EPP ne želi da prepusti mesto predsednika EK nekoj drugoj grupi. Izbor Ursule fon der Lajen jeste u neku ruku logičan, ali se njeno ime nije mnogo spominjalo otkad su završeni izbori za Evropski parlament. Ja ovo tumačim kao želju, pre svega, Angele Merkel da ima svog čoveka na čelu Evropske komisije, u ovom slučaju svoju ženu, pošto je ona jedan od njenih najbližih saradnika od 2005. Zalaže se za federalnu Evropu, Sjedinjene evropske države, a ima, kažu, i jako dobre veze sa Francuskom i Emanuelom Makronom“, objašnjava Grubješićeva.

    Ursula fon der Lajen
    © AFP 2019 / KAY NIETFELD
    Ursula fon der Lajen

    Lajenova ima sedmoro dece, a kako dodaje naša sagovornica, zlobnici kažu da je to više od sedam aviona koje ima Bundesver, s obzirom da je ona ministarka odbrane. Takođe, za Lajenovu se vezuju i neke afere u Ministarstvu odbrane.

    Grubješićeva ističe i da je Makron isterao svoje, jer će na čelo Evropske centralne banke doći direktorka MMF-a Kristin Lagard.

    „To je za Makrona bilo jako važno mesto. Zato nije ni insistirao da predsednik EK bude Mišel Barnije, jedan od glavnih kandidata“, primećuje Grubješićeva.

    Propali „špicen kandidati“

    Sumirajući izbore novih čelnika evropskih institucija, ona konstatuje da nam čitav proces govori da je propao sistem „špicen kandidata“ i da su opet države-članice imale glavnu reč pri odabiru kandidata — i za mesto predsednika EK, i za mesto predsednika Evropske centralne banke, i za visokog predstavnika.

    „Ovo jeste poraz Evropskog parlamenta, obesmišljavanje ’špicen kandidata‘, koji su istrčali kampanju, borili se za svoje grupacije. Tu bi parlament trebalo da reaguje, jer je neodrživo da se sve odluke donose među šefovima država ili vlada, a da EP nema nikakavu ulogu. To je nešto što bi trebalo da zabrine same parlamentarce, oni treba da se izbore za svoju ulogu“, zaključuje Suzana Grubješić.

    Tagovi:
    EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga