03:11 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Logo Evropske unije na sedištu Evropskog parlamenta u Briselu

    Otvara se provalija u EU: Zaboravljeni su Bugari, Rumuni, Mađari, Grci....

    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    91141
    Pratite nas

    Nakon izbora ključnih ljudi koji će u narednom periodu voditi EU, upadljivo je odsustvo predstavnika zemalja Istočne Evrope na značajnim pozicijama u evropskom bloku.

    Kako za Sputnjik ocenjuje Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije, Istočna Evropa je potpuno marginalizovana, što ne treba ni da čudi, jer je i do sada bila u zapećku unutar Evropske unije, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu.

    Unija sa više brzina

    Prema njegovim rečima, EU sa više brzina ili sa više krugova različitog razvoja svakako postoji i to je moralo da se reflektuje i na izbor čelnih ljudi u Briselu.

    „Predsednica Evropske komisije je Nemica, predsednik Evropskog saveta je iz Belgije, Kristin Lagard iz Francuske je na čelu Evropske centralne banke, a jedino se tu nametnuo bivši ministar spoljnih poslova Španije Đozep Borelj, koji će biti visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Na važnim funkcijama nema nijednog jedinog predstavnika takozvane Višegradske grupe, odnosno nema nikoga iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, ali kako vidimo ni iz Rumunije, Bugarske, Grčke ili baltičkih zemalja, što opet govori u prilog tezi da unutar EU postoji podela na razvijenije i nerazvijenije zemlje u svakom smislu“, ocenjuje Petrović.

    Ursula fon der Lajen
    © AFP 2019 / SWEN PFORTNER
    Ursula fon der Lajen

    Dominacija Zapada

    Sličnog stava je i politikolog dr Jelena Vukoičić, koja kaže da je logično da u Evropskoj uniji, odnosno administraciji u Briselu, dominaciju i dalje imaju najmoćnije zemlje Evrope, koje su, sve do jedne, deo Zapadne Evrope i tog zapadnog civilizacijskog kruga.

    Evropskom unijom dominiraju Nemačka i Francuska, pa su i u Briselu dominantni političari upravo iz zemalja Zapadne Evrope. Koliko god da se EU, makar deklarativno, zalaže za ravnopravnost i predstavlja kao zajednica utemeljena na demokratskim vrednostima u kojoj su sve članice ravnopravne, mnogo puta smo imali prilike da vidimo da to zapravo nije slučaj. Dakle, države su onoliko ravnopravne koliko su jake i moćne vojno, ekonomski i politički, pa je apsurdno i porediti uticaj i snagu u samoj EU i Briselu jedne Hrvatske ili Rumunije sa jednom Nemačkom ili Francuskom“, ukazuje Vukoičićeva.

    Kriza na svim nivoima

    Evropska unija, dodaje ona, već duže vreme prolazi kroz ozbiljnu identitetsku, bezbednosnu, ekonomsku i političku krizu i to je još jedan od aspekata koji je veoma bitan kada je reč o rezultatima izbora ljudi na čelnim pozicijama.

    „Još jedna velika razlika između najvećeg broja istočnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja jeste ideološka razlika njihovih vlada u odnosu na neka vrlo značajna pitanja, kao što su pitanja bezbednosti ili migrantska kriza. U dobrom delu Istočne Evrope, uključujući članice Višegradske četvorke, na vlasti su političari koji se zalažu za drugačiji princip vođenja EU od onog koji još uvek imamo i koji smo imali proteklih decenija. Oni se zalažu za veću moć nacionalnih vlada da odlučuju o svojim nacionalnim pitanjima i za manji uticaj Brisela na nacionalnu politiku svih članica EU“, ističe Vukoičićeva.

    Premijer Mađarske Viktor Orban
    © Sputnik / Alexey Vitvitsky
    Premijer Mađarske Viktor Orban

    Iako su, kako primećuje, i u zapadnoevropskim zemalja nacionalne opcije na uzlaznoj putanji, najznačajnije države-članice EU i dalje su pod vlašću vlada koje su mahom liberalno-demokratske i koje se zalažu za drugačiju politiku. To je, kaže, još jedna dosta značajna razlika na relaciji istok-zapad kada je reč o odnosu prema migrantima, bezbednosti i terorizmu, pitanjima kojima istočnoevropske vlade prilaze ozbiljnije i mnogo drugačije.

    Prema njenim rečima, unutar EU nije sve samo podela na bogatiji zapad i siromašniji istok, već je reč o podeli na liberalno-demokratske, takozvane globalističke struje koje se zalažu za ono što EU još uvek jeste, a to je ta čvrsta kontrola iz centra EU, odnosno Brisela i nametanje neke politike državama-članicama i sa druge strane, na one ideje EU koja je suverenistička, drugačija, gde se EU zamišlja kao zajednica zaista ravnopravnih država koje će odlučivati same o svojim nacionalnim pitanjima, a sarađivati sa Briselom tamo gde im je to u zajedničkom interesu.

    Novi izazovi

    Rajko Petrović veruje da EU u narednom periodu očekuju novi izazovi koji će, kako kaže, moći da budu rešeni samo uz primenu nekih radikalnih mera. To, kako navodi, dobro znaju i zemlje Istočne Evrope.

    „Najavljen je novi talas migranata koje vlade dobrog dela zemalja Istočne Evrope ne nameravaju da prihvate, ali i brojna druga pitanja. Međutim, činjenica je da sve te istočne i centralnoevropske zemlje koje su članice EU već nekoliko godina rade na jačanju regionalnih inicijativa, poput Višegradske grupe koju smo pomenuli ili kao što je nova grupa koja će se tek razvijati između Rumunije, Bugarske, Srbije i verovatno Grčke“, zaključuje Petrović.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga