12:05 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel za vreme pres-konferencije ispred dvorca Mezeberg uoči sastanka

    Srbija je potrebna Evropi da odvoji Nemačku od Rusije

    © Sputnik / Alekseй Družinin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Viktor Bezeko, Timur Blohin
    211178

    Varšava snažno podržava proširenje EU na Zapadni Balkan, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda na samitu u Poznanju, koji se završava 5. jula.

    Prema izveštaju „Balkanski smer“, koji je objavio Centar za analize Jagelonskog kluba, gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana spadaju u kategoriju najmanjih evropskih ekonomija i najsiromašnijih zemalja van Istočnog partnerstva. Poređenja radi, Crna Gora, koju autori izveštaja nazivaju najbogatijom zemljom Zapadnog Balkana, značajno je siromašnija od Bugarske, najsiromašnije zemlje EU. Ukupni BDP zapadnobalkanskih zemalja po paritetu kupovne moći manji je od 275 milijardi dolara, tj. manji je od BDP-a Mađarske.

    Postavlja se pitanje zašto je Poljskoj (i EU kao takvoj) potreban taj region?

    „Što slabija zemlja, to bolje za EU“

    Prema rečima predsednika udruženja Evropskog veća za demokratiju i ljudska prava Januša Nedzveckog — za to postoje dva razloga.

    Nedzvecki smatra da je EU potrebno proširenje kako bi uopšte opstala.

    „Što slabija zemlja, to bolje za EU“, kaže on.

    Poljski analitičar objašnjava da se značajni deo pregovora o pristupanju EU uvek odnosi na to koliko će novca iz evropskih fondova dobiti zemlja-kandidat. Drugim rečima, na to koliko je novca potrebno kako bi se tržište ove zemlje otvorilo za evropske igrače. Nakon toga, mnogo jači evropski proizvođači ulaze u one sektore ekonomije i proizvodnje koji su bili pod kontrolom lokalnih proizvođača.

    „To se već desilo kod nas. Nakon ulaska Poljske u EU, evropske zemlje su zauzele veliki deo domaće ekonomije. Najdrastičniji primer su trgovački lanci, kao što su ’Lidl‘, ’Ošan‘, ’Bjedronka‘ i drugi, koji su jednostavno ubili poljsku trgovinu i uveli monopol u poljsko tržište“, kaže on.

    Da li su sredstva iz EU fondova bila dovoljna nadoknada za ono što se desilo? Sagovornik Sputnjika sumnja u to.

    Jeftina radna snaga

    Nedzvecki smatra da će u zemljama koje se nalaze na periferiji EU biti razmešteni kapaciteti samo za proizvodnju sirovina, dok će konačni proizvodi biti isključivo pravo velikih evropskih zemalja, poput Francuske ili Nemačke. To u praksi znači da će „stara Evropa“ samo koristiti jeftinu radnu snagu na Balkanu.

    „Ovo je plan za jačanje ekonomije EU, koji je i dalje efikasan“, kaže Nedzvecki.

    „Kada je reč o Poljskoj, Varšava nema nikakve ekonomske interese na Balkanu“, kategoričan je sagovornik Sputnjika.

    On ističe i da Poljska nema mogućnost da izađe na balkanska tržišta i da preuzme kontrolu nad unosnim branšama njihovih ekonomija. Stoga, za Poljsku je integracija Zapadnog Balkana važna pre svega sa geopolitičke tačke gledišta, jer Varšava i dalje sprovodi spoljnu politiku koja je definisana u Vašingtonu.

    Nedzvecki smatra i da će EU i dalje vršiti pritisak na Srbiju, kako bi se obezbedilo istovremeno stupanje Srbije i takozvanog Kosova u EU, i to nakon što Beograd prizna samoproglašenu nezavisnost privremenih institucija takozvanog Kosova.

    Srbija će odvojiti Nemačku od Rusije

    Analitičar pominje i neformalnu političku platformu „Inicijativa tri mora“, koja uključuje države-osovine Baltik-Jadran-Crno more i koja se nalazi pod kontrolom SAD. Nedzvecki smatra da je stvaranje sanitarnog pojasa, koji odvaja Nemačku od Rusije, veoma popularna ideja unutar poljskih političkih elita.

    „Uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u ’Inicijativu tri mora‘ razlog je zbog kojeg je Poljska zainteresovana za integraciju Srbije i drugih država u EU“, zaključuje on.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga