11:09 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Crne Gore Milo Đukanović

    Marković: Crna Gora se još jednom obrukala (video)

    © Sputnik / Aleksey Vitvitskiy
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    0 644

    Sve teža situacija na Kosmetu, ujedinjavanje spoljne politike Prištine i Tirane, novi čelnici EU i iznenadna smrt Momira Bulatovića — teme su o kojima smo u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ razgovarali sa istoričarom Predragom Markovićem.

    Za našeg sagovornika Momir Bulatović je bio „drugo lice” Crne Gore — predstavnik čojstvene crnogorske tradicije.

    „Mogao je da izda to što su tražili — Miloševića i srpski narod, ali je odbio. On se svesno odrekao vlasti, jer su mu kao pravom našem junaku iz starina neke vrednosti bile preče. On je bio simbol doslednosti i dostojanstva.“

    Bulatović, međutim, nije dobio nikakve državne počasti. Crnogorska država se, prema mišljenju našeg sagovornika, kao i više puta poslednjih godina, obrukala. On podseća da kada recimo premine pukovnik JNA u penziji, tad dolazi počasni vod, a Bulatović je prvi predsednik i premijer demokratski izabran u Crnoj Gori.
    „Zvanična Podgorica navodi da u to vreme Crna Gora nije bila samostalna država. To je glupo, jer niko drugi u bivšoj Jugoslaviji ne bi zanemario smrt tako velikog i važnog državnika. To što niko od visokih predstavnika crnogorskih vlasti nije bio na sahrani veoma je neobično, pogotovo kada se uzme u obzir da je to narod kome je sahrana veoma važna stvar, to je mesto gde se političke svađe zaboravljaju, a ljudi mire“, rekao je Marković.

    Sporazum o kojem Zapad ćuti

    Priština i Tirana potpisale su sporazum o ujedinjenju i koordinisanju svojih spoljnih politika, koji uključuje i zajedničke ambasade. Marković smatra da bi, bar što se izgleda zastave tiče, i Crna Gora mogla da im se pridruži.

    „Podgorica je sada bliža Tirani i Prištini nego Beogradu. Poznato je da Skandinavci na mnogo mesta imaju zajedničke ambasade zbog štednje troškova, ali u ovom slučaju vidimo da je na delu politika dvostrukih standarda, jer zamislite da Srbija to isto radi sa Republikom Srpskom“, dodao je istoričar.

    Mrcvarenje Srba na KiM

    Predsednik Srbije je naveo da je sve teža situacija naših sugrađana Kosmetu i da je cilj Prištine da oni sa tog područja nestanu. Marković kaže da je to mrcvarenje Srba pogotovo na severu KiM.
    „Oni koriste svaku priliku da otežaju život Srbima na razne načine, ovo je mera davljenja ekonomskog i privrednog života Srba, a čak sad sebi daju za pravo da hapse naše ljude zato što se bave švercom. Dosadili smo bogu i narodu, ali stalno moramo da ponavljamo da je to neverovatan zločin, pre svega međunarodnih snaga, jer je njihov zadatak očuvanje ljudskih prava i zaštita mira i stabilnosti“, rekao je Marković.

    „Bombaš iz Podujeva“

    Predsednik Vučić je spomenuo da je u vreme ubistva lidera SDP Olivera Ivanovića na KiM iz Nemačke stigao Fljorim Ejupi. On je javnosti poznat kao „bombaš iz Podujeva“, a jedini je osumnjičeni za postavljanje bombe pod autobus „Niš ekspresa“, u kojem je 2001. godine poginulo 12, a ranjeno 43 Srba. Na osnovu DNK tragova on je i uhapšen, ali je misteriozno pobegao iz američke baze „Bondstil“.

    To je ta „američka pravda“, rekao je Marković objasnivši da čovek koji podigne u vazduh pun autobus putnika bude oslobođen.

    „To čak nije ni komandna odgovornost, a onda treba da se zapitamo: kako li će tek lako proći Haradinaj i Tači? On je dokaz da nema ništa od međunarodnog prava i pravde kad su u pitanju kosovski Albanci. Sa druge strane, tužilac i istražni sudija takozvanog Kosova boravili su u Finskoj s namerom da razgovaraju sa nekadašnjim generalom Vojske Jugoslavije Nebojšom Pavkovićem, zbog navodno novoutvrđenih ratnih zločina na KiM. Treba naglasiti da je ogroman broj srpskih civila stradao posle izlaska naših snaga sa Kosova, što znači da su za njihovu smrt direktno odgovorne međunarodne snage“, rekao je naš sagovornik.

    Albanski lobista u Beogradu

    Markovića ne iznenađuje poseta Beogradu albanskog lobiste, američkog kongresmena Eliota Engela. On podseća da je lobiranje deo zvanične političke delatnosti njihovih kongresmena i raznih političkih ličnosti.

    „Moj drug Šainović kaže: kad su u pitanju veliki interesi, lobiranje ne pomaže. Setite se samo koliko su jaki jermenski lobisti, pa Amerikanci ne smeju da mrdnu kad je u pitanju jermenski genocid. Dobar primer koliko Zapad, a Evropa pogotovo zloupotrebljavaju same Albance, jeste vizna liberalizacija“, kaže Marković.

    Naslednik Mogerinijeve — spas za Srbe

    Evropska Unija se, prema mišljenju ovog istoričara, pokazala izuzetno nemoćna kada je u pitanju kriza oko prištinskih taksi. Najbolje bi bilo, dodaje Marković, da Brisel više uopšte ne bude uključen u dijalog Beograda i Prištine i da se problem Kosmeta vrati u Ujedinjene nacije.

    „Tamo bi mogle da se uključe i velike sile, poput Kine i Rusije. Zašto bi dijalog bio monopol dve-tri zapadne sile? Kina i Rusija imaju iskustva i sa multietničkim društvima i tehničkim konfliktima. Što se tiče novog šefa evropske diplomatije koji nasleđuje Mogerinijevu, prvo treba dobro proceniti domete njegove funkcije, pa se tek onda radovati. Na ličnom nivou on neće biti rđav, bar nema predrasude prema Srbima kao drugi evropski funkcioneri, ali to nije toliko bitno kao što nama izgleda“, naglasio je naš sagovornik.

    Tagovi:
    Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga