00:13 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik

    Povratak Turske na Balkan posle primirja u Siriji

    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1325

    Nakon poraza na lokalnim izborima, na kojima je izgubio sve veće turske gradove, uključujući Istanbul, posle dužeg vremena predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u velikom stilu pojavio se u Sarajevu, na sastanku Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), gde je izašao sa inicijativom o obnavljanju trilaterale Beograd-Zagreb-Sarajevo.

    Nije to bila jedina „sultanova“ želja izražena u bosanskohercegovačkoj prestonici — izgradnja auto-puta Beograd-Sarajevo i pitanje izručenja gulenista, koji su se, nakon neuspelog državnog udara 2015. godine, sklonili u BiH, takođe su bili u agendi turskog predsednika.

    Intenzivnije okretanje Balkanu 

    Iako su turski spoljnopolitički ciljevi na Balkanu konstanta i mogu da se prate nekoliko decenija, u njima ima novina koje su povezane sa situacijom na Bliskom istoku, kaže stručnjak za Tursku i Bliski istok Vladimir Ajzenhamer.

    „Sa jedne strane, Turska se zbog delimičnog smirivanja situacije na Bliskom istoku oseća rasterećeno, dok sa druge, zbog angažovanja SAD i Rusije u tom regionu oseća da su joj vezane ruke kako bi ostvarila sve svoje ciljeve, te se ponovo intenzivnije okreće Balkanu“, objašnjava Ajzenhamer Erdoganove motive da baš u ovom trenutku na sto iznese inicijativu za obnovu trilaterale Hrvatska-BiH-Srbija.

    Uz to, ne treba zaboraviti i da je spoljnopolitička inicijativa Erdoganu potrebna i zbog unutrašnjih prilika.

    Erdoganov uticaj lagano počinje da kopni, kako u Turskoj, tako i van njenih granica, već šest meseci govori se o osnivanju nove partije čiji će predvodnici biti disidenti iz Partije pravde i razvoja (AKP) — bivši predsednik Abdulah Gul, bivši premijer i ideolog neoosmanizma Ahmet Davutoglu, kao i bivši ministar finansija Ali Babadžan.

    Potresi u Erdoganovom dvorištu 

    Ozbiljni unutrašnji potresi, ističe Ajzenhamer, diktiraju Erdoganu imperativ nekog spoljnopolitičkog uspeha.

    „Dakle, Balkan se ponovo pozicionira kao jedan prostor na kojem se mogu uzeti politički poeni i otuda revitalizacija ove priče. S druge strane, tu su i neki interesi koji poslednjih godina figuriraju kao konstanta. To je, pre svega, rešavanje pitanja Gulenovih pristalica, turskih državljana koji su pobegli iz Turske nakon puča i koji su glavna meta turske spoljne politike, pogotovo u regionu. Bosna je, primera radi, pod velikim pritiskom. Vidimo da se ovih dana to pitanje ponovo poteglo“, objašnjava Ajzenhamer.

    Promoter samo jedne strane 

    Balkan je region u kojem turski predsednik može, manje-više, da igra na sigurno i gde s vremena na vreme može da ubere poneki politički poen, a ideja o Turskoj kao patronu balkanskih država svojstvena je Erdoganu, naglašava naš sagovornik.

    Dobro je i poželjno to što Turska podržava regionalnu saradnju, međutim, senku na turske inicijative baca činjenica da se ova zemlja ponaša kao zaštitnica i promotor samo jedne strane - bošnjačke. Na slici: turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i predsednik SDA Bakir Izetbegović.
    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Dobro je i poželjno to što Turska podržava regionalnu saradnju, međutim, senku na turske inicijative baca činjenica da se ova zemlja ponaša kao zaštitnica i promotor samo jedne strane - bošnjačke. Na slici: turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i predsednik SDA Bakir Izetbegović.

    Ipak, postavlja se pitanje objektivnih dometa turske spoljne politike na Balkanu i tu treba napraviti bitno razgraničenje, kaže Ajzenhamer. Regionalna saradnja je potrebna Balkanu i balkanskim državama, bilo da se radi o trilaterali BiH-Turska-Srbija, bilo da se radi o trilaterali BiH-Hrvatska-Srbija.

    „U tom kontekstu i Turska, kada se pojavi kao inicijator ovakvih projekata, ona jeste u ulozi jednog afirmativnog pozitivca u regionu. Međutim, ono što postoji kao senka koja večito pada na ovakve projekte i koja dovodi turske intencije u pitanje jeste da Turska istovremeno jeste snažan patron jedne strane u balkanskom trouglu, kada govorimo o srpsko-hrvatsko-bošnjačkim odnosima i da ona, sa jedne strane, nastoji da deluje kao pomiritelj, a s druge, kao promoter i zaštitnik bošnjačkog interesa“, objašnjava Ajzenhamer.

    Zbog toga često dolazi do neprimerenih izjava koje dovode do destabilizacije regiona, dodaje on.

    Kada se govori o objektivnim dometima turske politike na Balkanu, obično se misli na velike infrastrukturne projekte i kapitalne investicije. Međutim, ako malo zagrebemo ispod površine, osim pojedinih zajedničkih ulaganja i direktnih investicija, još nismo videli nijedan kolosalan projekat koji bi pod turskom kapom ponovo objedinio Balkan.

    Ekonomska uloga 

    Bez obzira na sve ekonomske probleme sa kojima se suočava (pad kursa lire, nezaposlenost, recesija), Turska je i dalje ekonomska sila i, sa stanovišta balkanskih država, poželjan ulagač.

    Prema Ajzenhamerovim rečima, problem je u tome što se politička dimenzija turskog uticaja na Balkanu obično prenebregava na račun ekonomske, iako i jedna i druga dimenzija u turskom slučaju idu ruku pod ruku.

    Zbog toga se postavlja pitanje je li turski uticaj na Balkanu benevolentan ili maligni, ili je pak istina negde u sredini.

    „Sklon sam mišljenju da je sredina prava definicija i da se mudrom politikom nikada ne sme dopustiti da prevagne na ovu drugu stranu. Dakle, Turska je poželjna kao balkanska država, kao država koja je kulturno vezana za ove prostore, država za koju su pogotovo vezani Bošnjaci. Dakle, i te kako je pozvana da bude prisutna na Balkanu, ali pre svega kao ravnopravan akter, možda čak i inicijator, ali nikako kao patron“, smatra Ajzenhamer.

    Šta sa gulenistima 

    Problem sa pripadnicima pokreta Erdoganovog najljućeg neprijatelja Fetulaha Gulena, koji se nalaze u BiH i čije izručenje traži turski predsednik, može, prema Ajzenhamerovim rečima, da bude rešen na dva načina — ili će biti izručeni Turskoj, ili će biti zamoljeni da napuste BiH.

    „Erdogan od tih zahteva neće odustati, veliki pritisak je bio na Kosovo, veliki pritisak je na Albaniju i veliki pritisak je u Bosni. Erdogan je vrlo rešen da se obračuna sa preostalim tragovima Gulenove infrastrukture. To je jedan od njegovih glavnih krstaških pohoda. Da je u pitanju samo politički racio, ta priča bi možda u nekom momentu usahla, ali ovde je u pitanju emocija i iracio i za Erdogana je ovo lična stvar“, zaključuje Ajzenhamer.

    Tagovi:
    trilaterala, Balkan, spoljna politika, ciljevi, uticaj, povratak, Erdogan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga