05:15 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turski brod Fatih za bušenje u istočnom Mediteranu kod Kipra

    Kako će sankcije EU Turskoj pogoditi Srbiju

    © AP Photo / Turkish Defence Ministry
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2384
    Pratite nas

    Zvanično obrazloženje ministara spoljnih poslova 28 članica EU jeste da se prva serija sankcija Turskoj uvodi zbog istraživanja nalazišta gasa i nafte u vodama oko Severnog Kipra, kojim Ankara krši međunarodno pravo, sigurno nije bez osnova, kaže za Sputnjik analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić.

    Na sastanku Saveta Evropske unije u Briselu, kojem su prisustvovali ministri spoljnih poslova zemalja-članica EU, usvojena je deklaracija o sankcijama protiv Turske.

    U tekstu deklaracije se navodi da je EU donela odluku da smanji iznos predpristupnih fondova za Tursku, razmotri kreditne aktivnosti Evropske investicione banke u Turskoj, obustavi tekuće pregovore s Turskom o sporazumu o avijaciji, te da na određeno vreme suspenduje sastanke na visokom nivou sa Savetom za pridruživanje.

    U deklaraciji se navodi i da će, ukoliko Turska nastavi s aktivnostima bušenja, EU razmotriti još neke mere predostrožnosti.

    Atak na Erdogana

    Sigurno je da je osnovana ogorčenost EU takvim postupcima Turske. Međutim, vreme da se to uradi na trogodišnjicu puča, a iza koga su stajali osim Fetulaha Gulena i Sjedinjene Američke Države, govori o jednoj poruci koja se šalje i koja bi trebalo dodatno da oslabi Erdogana, nakon što je izgubio ključne gradove na lokalnim izborima, dodaje Gajić.

    To, svakako, predstavlja i jedan odgovor na činjenicu da je Erdoganov režim, koji je u sve većoj i dubljoj konfrontaciji sa SAD, pribegao kupovini naoružanja od Rusije, kojoj je EU takođe uvela sankcije 2014. pod pritiskom SAD, smatra Gajić.

    © Sputnik /
    S-400 transport u Tursku

    „Tako da kada sve to pogledamo u toj jednačini, vidi se ta neka posredna veza. Neposredan razlog sigurno stoji i ima veze sa turskim ponašanjem, odnosno nerazrešenom situacijom, jer je EU primanjem Kipra prenebregla situaciju da Turska priznaje severni deo Kipra i da ona smatra da ima legitimni osnov da u tim teritorijalnim vodama vrši ta istraživanja“, kaže Gajić.

    To je jedan međunarodni spor koji nije od juče i za koga su u EU znali odavno, ali namerno je izabran ovaj termin, da bi se uputila politička poruka i ne bi li se simbolički Erdoganu zadao još jedan udarac u trenutku kad on slavi godišnjicu kad je preživeo puč, koji su pokušali da izvedu Gulenovci i prozapadne strukture, smatra naš sagovornik.

    Reakcija Ankare

    Prema njegovim rečima, sada je samo pitanje u kom pravcu će ići te sankcije, odnosno kakva će se šteta naneti Ankari, s obzirom da EU ima sa Turskom takav sporazum kojim daje Turskoj određenu sumu u milijardama evra, a Turska zadržava izbeglice na svojoj teritoriji.

    „Smanjenjem te pomoći Turska će se naći u jednoj nezgodnoj situaciji. Verovatno će uzvratiti na ove poteze EU jer će ostati bez dovoljno njenih sredstava, pa će propustiti novi talas izbeglica ka Evropi. Turska ima taj ucenjivački potencijal, tako da je moguće da će u narednom periodu odgovoriti nekim adekvatnim merama, jer će biti prinuđena da reaguje“, kaže Gajić.

    Tako da EU i zemlje na Balkanu, kao što je Srbija, mogu imati štetu od ovog spora i uvođenja sankcija koje je EU uvela Turskoj, zaključio je Gajić.

    Ograda na bugarsko-turskoj granici u blizini bugarskog Malkog Tarnova.
    © Foto : VIARA YOVEVA
    Ograda na bugarsko-turskoj granici u blizini bugarskog Malkog Tarnova.

    „Bušili smo i bušićemo“, odgovorila je zvanična Ankara na uvođenje sankcija. Odluka EU da prekine pregovore na najvišem nivou sa Turskom neće uticati na eksploataciju energenata u Mediteranu.

    „Odluka EU da obustavi pregovore na najvišem nivou sa Turskom neće uticati na našu odlučnost da nastavimo sa bušenjima u istočnom Mediteranu. Turska će nastaviti da štiti svoja prava i prava Turaka sa Kipra, gde će i aktivirati svoju delatnost u tom pravcu“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Turske.

    Faktor S-400

    Prema pisanju agencije „Blumberg“, Turska razmatra S-400 kao obuzdavajući faktor za zaštitu svojih energetskih interesa u istočnom Sredozemlju, gde napetost može dovesti odnose Turske i SAD do kritične tačke.

    Na taj način će ruski sistemi S-400 značajno povećati mogućnosti Turske u istočnom Sredozemlju u pozadini konflikta sa Kiprom zbog bušenja nalazišta gasa na spornoj teritoriji.

    ​U ekonomskoj zoni Kipra ranije su pronađena nalazišta gasa. Turska smatra da ima puno pravo da eksploatiše prirodna bogatstva u tom regionu. Sada se u kiparskoj zoni nalaze dve turske platforme za bušenje: „Fatih“ i „Javuz“.

    Kipar je podeljen od 1974. godine nakon turske invazije: jug ostrva kontroliše Republika Kipar, na severu funkcioniše samoproglašena Turska Republika Severni Kipar. Grčki i turski deo ostrva su podeljeni „zelenom linijom“ koju obezbeđuju mirovnjaci UN.

    Tagovi:
    s 400, SAD, sankcije, Kipar, EU, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga