10:14 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Mapa Balkana

    Hoće li se u Srbiji učiti bosanski samo zbog slova „H“

    © Wikipedia /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    2263

    Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio je pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kome ističe da ne postoji poseban jezik Bošnjaka koji se lingvistički razlikuje od srpskog jezika i da bi, prihvatanjem studijskog programa takozvanog „bosanskog jezika“, na Univerizitetu bila nanesena neprocenjiva šteta srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

    Odbor je uputio pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer su dobili informaciju da je „Savet dobio na akreditaciju studijski program takozvanog bosanskog jezika, i to na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru“.

    Međutim, rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru prof.dr Miladin Kostić negirao je da je ta obrazovna ustanova podnela zahtev za akreditaciju studijskog programa bosanskog jezika ni komisiji za akreditaciju ni nacionalnom savetu za visioko obrazovanje.

    „Nemamo spremljen studijski program za akreditaciju tog jezika. Verovatno je došlo do zabune pošto je i Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru upisan u registar kao i naš - Univerzitet u Novom Pazaru“, rekao je Kostić za Tanjug.

    U Novom Pazaru postoje dva univerziteta, jedan je državni, a drugi je privatni Internacionalni univerzitet, čiji je osnivač Muamer Zukorlić, a koji je podneo zahtev za akreditaciju bosanskog.

    Kakve bi bile posledice ukoliko bi Srbija u univerztetsku nastavu uvela bosanski jezik?

    Muslimanska književnost

    Najveća opasnost od eventualnog uvođenja nastave tzv. bosanskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Novom Pazaru bila bi u tome što je u programu te nastave sve specifikovano na tzv. muslimansku književnost, kaže za Sputnjik lingvista dr Miloš Kovačević, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

    Drugi problem je što se u tom programu navodi da proizvodi stručnjake koji bi mogli predavati srpski jezik i književnost, dodaje on.

    Muamer Zukorlić
    © Sputnik /
    Muamer Zukorlić

    Međutim, najveća lingvistička i naučna zapreka je da li simbolički jezici mogu imati vlastite programe, odnosno da li se simbolički jezici mogu izučavati bilo gde?

    „Nigde u svetu se ne izučavaju posebno bosanski, srpski ili hrvatski, nego ako se izučavaju, to su različita imena za isti jezik, koji je, po pravilu – srpski. S te strane, zamislite da u samoj Srbiji dozvolite da se izučava program bosanskog jezika kao simboličkog, koji je samo neka vrsta varijante srpskog i to verovatno samo po upotrebi glasa 'h' i ničega drugog. Praviti program jednog jezika koji ne postoji kao poseban, to može samo u nekoj državi gde ne postoji lingvistika“, kaže Kovačević.

    Navala prevodilaca

    Posledice uvođenja bosanskog jezika po društvo i državu bile bi velike jer bi Srbija priznajući, mimo Povelje o manjinskim i regionalnim jezicima, simboličke jezike za komunikativne došla dotle da mora da proizvodi prevodioce za jezike kao što su crnogorski, bosanski ili hrvatski, što je smešno, smatra Kovačević koji je i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

    Reč je o istom jeziku, ističe Kovačević i dodaje da u Evropskoj povelji o manjinskim i regionalnim jezicima stoji da se manjinskim jezikom može smatrati samo jezik koji je različit od većinskog.

    Razlika manja od jedan odsto

    Na komunikativnom planu, ukoliko je sličnost između dva jezika veća od 80 odsto – oni se smatraju istim jezikom.

    „Ovde ne možete naći razliku ni od jedan odsto. I to izgleda više nego tragikomično, sa naučne strane. Sa naučne strane zapravo bi ispalo da država Srbija ne poštuje ni vlastite naučne, filološke kriterijume, niti drži do onoga što je naučno jedino relevantno. Valjda univerziteti i naučni instituti i postoje zbog toga da bi se oni u državi koji se ne bave tim oblastima, mogli oslanjati na njihove rezultate“, kaže Kovačević.

    Kovačević kaže da se na Univerzitetu u Sarajevu izučavaju kao izborni predmeti bosanski, hrvatski i srpski, a razlika je samo u polaganju pravopisa sva tri jezika. Sagovornik Sputnjika podseća da je pravopis – konvencija, tako da npr. Hrvati pišu neću odvojeno (ne ću).

    Pravopis je konvencija

    Sa te strane, samo je polaganje Pravopisa diferencijalna crta, ali pravopis je stvar konvencije, odnosno dogovora i zato nisu retke ni njegove promene. Zbog toga pravopis, kao ni leksika, ne čine jedan jezik, naglašava Kovačević.

    Uslovi u Arhivu SANU su krajnje neodgovarjući i prete da ugroze srpsko blago
    © Sputnik / Jelena Vučićević
    Uslovi u Arhivu SANU su krajnje neodgovarjući i prete da ugroze srpsko blago

    Ukoliko bi prošao Program bosanskog jezika na Univerzitetu u Novom Pazaru, to ne da bi bio korak napred u odnosu na Sarajevo, već bi to bio unikatan slučaj u čitavom svetu, ističe Kovačević. Tada bismo imali bosanski jezik pod koji se podvodi srpski.

    Samoponištavanje

    „Možete li uopšte zamisliti jedan takav nonsens, takvu nebulozu. Zamislite da u samom programu napišete da svršeni studenti bosanskog jezika i književnosti, istovremeno mogu držati nastavu srpskog jezika i književnosti. Ispada da je bosanski jezik hiperordiniran pojam, a srpski subordinirani, odnosno podređeni pojam. Da je sastavnica bosanskog jezika – srpski jezik. Ja zaista ne mogu shvatiti dokle mogu ići nebuloze“, kaže naš sagovornik.

    Kod nas se stalno govori o identitetskim kriterijumima, o jeziku i pismu, ali oni koji politički odlučuju očigledno ne znaju ni šta je simbolička ni šta komunikativna funkcija, smatra Kovačević.

    To bi bio unikat i rad u korist sopstvene štete kao i poništavanje svih naučnih i nacionalnih kriterijuma, zaključio je Kovačević.

    Tagovi:
    Univerzitet, srpski jezik, Novi Pazar, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga