12:56 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2319
    Pratite nas

    Misija „Apolo 11“, zahvaljujući kojoj je prvi čovek kročio na Mesec, bila je ne samo naučni, već i politički projekat, jer je cilj Amerikanaca bio da pokažu da su bolji od Sovjeta, koji su ih dotle, u svakom pogledu, pretekli u svemiru.

    Misija „Apolo 11“ lansirana je 16. jula 1969. godine, a njena tročlana posada, koju su činili Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins, spustila se na Mesec 21. jula, kada je Armstrong izgovorio i čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo“.

    Astrofizičar Aleksandar Otašević iz astronomskog društva „Ruđer Bošković“ ocenjuje da program „Apolo“, sa istorijskom distancom od pola veka, svakako jeste jedno od najvećih naučno-tehnoloških dostignuća u istoriji čovečanstva,.

    Bez ozbira na pravu motivaciju tog programa, ipak je tu, ističe on, nauka, tehnika i tehnologija mnogo dobila, stekla su se značajna iskustva.

    Otašević podseća i da su se kompletna država i sve američke institucije i cela nacija uključili u taj program, na koji je potrošeno više stotina miliona dolara, što bi danas odgovaralo stotinama milijardi. To je zato što je, po mišljenju Otaševića, Apolo bio čist politički potez, a ne naučni.

    „Naravno da se to opravdavalo razvojem nauke, ali u suštini trebalo je pokazati ko je bolji. Sovjeti su od pedesetih godina u svemu prestizali Amerikance: prvi veštački satelit poslali su oni, prvo živo biće, provog čoveka, prvu ženu u kosmos opet oni, prvo izlaženje iz kosmičkog broda u vanatsmosferskom prostoru, prvi prelazak iz jednog broda u drugi obavili su Rusi. Amerikanci su prosto grizli nokte, a ugled sovjetske tehnologije u to vreme je strahovito porastao“, navodi Otašević.

    Šta je čije na Mesecu

    Politički analitičar Aleksandar Pavić primećuje da je „sovjetski program ’Sputnjik‘ u stvari podstakao Amerikance u svemirskoj trci, kao što ih danas podstiče u informativnom ratu“.

    „Za Amerikance je bio šok kad su Sovjeti lansirali bilo šta u orbitu i to je bio zamajac za njihov program, a kad je predsednik Džon Kenedi javno objavio da hoće da pošalje čoveka na Mesec — to je dobilo punu formu. To je bila velika borba za prestiž, ne samo nacionalni nego i ideološki“, navodi Pavić u emisiji Sputnjik intervju.

    Posada Apola 11
    © AP Photo / Anonymous
    Posada Apola 11

    Po njegovoj oceni, nova trka za Mesec i za primat u kosmosu biće mnogo ozbiljnija, a potencijalno i mnogo opasnija. On podseća da je Majkl Kolins, jedan od trojice članova posade, svojevremeno rekao da u sledećem pohodu u svemir ne treba težiti dominaciji, nego saradnji, što pokazuje idealizam te generacije.

    „Tada je to bilo doba nevinosti, a ova nova trka će biti mnogo pragmatičnija, a verovatno i surovija. Mnogo će veći akcenat biti na vojnom i na ekonomskom aspektu, doći ćemo i do toga ko, na primer, ima pravo na koji deo Meseca, da ne govorimo o razmeštanju satelita za vojne potrebe“, ističe naš sagovornik.

    Ratovi zvezda

    Pavić citira i potpredsednika SAD Majka Pensa, koji je nedavno rekao da je danas ulog u svemirskoj trci mnogo veći nego šezdesetih godina. Zato, kako napominje, postoji opasnost da trka za Mesec preraste u trku u kosmičkom naoružavanju.

    „Ono što je počelo još od Reganovog programa ’Zvezdanih ratova‘ i dalje je vrlo moguće. Sateliti su, recimo, vrlo važni za odbranu svake velike sile i za telekomunikacije. Dovoljno je da uništite satelite pa da jednu zemlju onesposobite dovoljno dugo da biste u eventualnom ratu stekli premoć“, kaže Pavić.

    Astronaut Baz Oldrin šeta po površini Meseca tokom misije Apolo 11
    © NASA
    Astronaut Baz Oldrin šeta po površini Meseca tokom misije "Apolo 11"

    Objašnjavajući zašto je istraživanje Meseca toliko važno, Otašević ističe da Zemljin satelit svakako ima potencijal što se tiče sirovina koje tek treba istražiti i u tom smislu ima i ekonomski značaj.

    S druge strane, dodaje on, zbog činjenice da je blizu Zemlje, a i da mu je površinska gravitacija šest puta slabija od Zemljine, on je pogodan poligon za lansiranja kosmičkih misija i na druga mesta, dalje u Sunčev sistem, ili i van njega, jer je potrebno mnogo manje energije, nego kada to radite sa Zemlje. Mesec je, prema njegovim rečima, zbog slabije gravitacije pogodan i za različita važna biološka istraživanja.

    Otašević podseća i da su Sovjetske misije sletanja na Mesec bez posade iz programa „Luna“ značajno doprinele američkom podvigu.

    Na pitanje zašto tokom narednih 50 godina nijedna svetska sila nije ponovila nešto slično, Otašević kaže da je objašnjenje ogromna cena takvog programa, ali i neverovatan rizik, a primer je misija „Apolo 13“ koja je vrlo lako mogla da se završi tragično.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga