06:41 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Sedište suda za OVK nalazi se u bivšoj zgradi Evropola u Hagu

    Istražujemo: Kako funkcioniše sud pred koji izlaze Haradinaj i njegova vojska

    CC BY-SA 3.0 / wikipedia/Europol Headquarters
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    0 012

    Za razliku od Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostorima bivše SFRJ, Specijalizovano Tužilaštvo za zločine OVK radi u dva pravca: jedno je odgovornost za počinjene zločine neposrednih izvršioca, dakle, pojedinačna odgovornost, a drugo je utvrđivanje komandne odgovornosti.

    „Novi Haški tribunal za Albance“, kako ga na Kosovu zovu, ili Specijalni sud za ratne zločine „oslobodilačke vojske Kosova“, kako ga nazivaju Srbi, počeo je sa radom 2017. godine, a zvanični naziv mu je Specijalizovano veće i Specijalizovano tužilaštvo Kosova. Radi kao deo sudskog sistema Kosova, a formiran je na osnovu Ustavnog amandmana i zakona koje je usvojila skupština Kosova.

    Veća su privremene prirode sa konkretnim mandatom i nadležnošću, a tiču se određenih zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih dela prema kosovskom zakonodavstvu koja su navodno počinjena između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Zakon omogućava relociranje postupka izvan granica Kosova. Specijalizovana veća imaju sedište u Holandiji, u Hagu, a u njima rade međunarodne sudije, tužioci i ostalo osoblje. Do sada je akreditovano 150 advokata branilaca i zastupnika, među kojima ima i stručnjaka iz Srbije.

    Sve je spremno samo…

    Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik podseća da je sud proizvod izveštaja Dika Martija, kao i da je osnovan pod okriljem Evropske unije.

    „Na osnovu izveštaja Dika Martija, pod pritiskom međunarodne zajednice donet je zakon u kosovskom parlamentu, koji je omogućio formiranje Specijalizovanih sudskih veća i Specijalizovanog tužilaštva za zločine, koji su počinjeni od strane terorističke OVK. Prvo je formirano Specijalizovano tužilaštvo, koje radi već godinama, a oni sprovode istrage, prikupljaju dokumentaciju, saslušavaju svedoke. U poslednjoj fazi odlučuju da li podižu optužnicu. Sad smo u fazi kada se pojedini osumnjičeni pozivaju da daju iskaze, a tek u narednoj fazi ćemo videti da li će i protiv koga biti podignute optužnice. Takođe, formirana su i Specijalizovana sudska veća koja će suditi ako dođe do podizanja optužnica i procesa“, objašnjava Drecun.

    Pripadnik terorističke OVK na KiM 1999. godine
    © AP Photo / Dimitri Messinis
    Pripadnik terorističke OVK na KiM 1999. godine

    Formirana je lista za pravne zastupnike i advokate, a za razliku od MKS u Hagu, ovde će advokati zastupati oštećene ili porodice oštećenih, dok su u Haškom Tribunalu to radili tužioci.

    „Dakle, kompletan mehanizam je pripremljen, obezbeđen je rad od strane EU, sedište je izmešteno u Hag da ne bi bilo pritiska na Tužilaštvo i Veća. Prikupljanje podataka od strane Tužilaštva uveliko teče, saslušano je više stotina svedoka. Radna grupa koju je osnovao Odbor Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju za prikupljanje činjenica i dokaza o zločinima OVK nad Srbima i ostalima, uspostavila je komunikaciju sa Tužilaštvom i dosta toga smo im dostavili, i o samim zločinima, i o komandnoj strukturi OVK“, ističe naš sagovornik.

    Novina u ovom sudu je to što će se ovde neće tretirati samo lična odgovornost, dodaje naš sagovornik.

    „Ono što je interesantno, Specijalizovano Tužilaštvo radi u dva pravca: jedno je odgovornost za počinjene zločine neposrednih izvršioca, dakle, pojedinačna odgovornost, a drugo je utvrđivanje komandne odgovornosti. Po tom osnovu mislim da su Ramuš Haradinaj i ostali koji su bili ključni ljudi u OVK, sada pozvani da se pojave kao osumnjičeni, a očekujem da će se na tom spisku naći i Hašim Tači, Kadri Veselji i Agim Čeku kao vojni komandanti. Dakle, ulazi se u fazu kada će Specijalizovano tužilaštvo doneti odluku da li uopšte podiže optužnice ili odustaje, što će svakako zavisiti od kvaliteta i kvantiteta prikupljenih dokaza“, naglašava Drecun.

    Nadležnost i nastanak

    Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imaju nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, a sve u vezi sa navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. godine. Nakon tog izveštaja, u septembru 2011. godine, Evropska unija je odlučila da osnuje Specijalni istražni tim za sprovođenje nezavisne krivične istrage o navodima u Izveštaju, kao i o eventualnim drugim krivičnim delima povezanim sa tim navodima. U avgustu 2015. godine, skupština Kosova usvojila je član 162 ustava Kosova i zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, čemu je 2014. godine prethodila razmena pisama između predsednice Kosova i visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost.

    Specijalizovana veća se osnivaju na svakom nivou kosovskog sudskog sistema, pri osnovnom, apelacionom, vrhovnom i ustavnom sudu. Ta veća će funkcionisati u skladu sa relevantnim kosovskim zakonodavstvom, kao i međunarodnim običajnim pravom i međunarodnim pravom iz oblasti ljudskih prava.

    EU ovaj proces podržava od samog početka i zajedno sa drugim zemljama koje su dale doprinos (Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i Sjedinjene Američke Države) finansira rad suda.

    Šta je Veće, a šta Tužilaštvo

    Specijalizovana veća obuhvataju dva organa: Veća i Sekretarijat. Specijalizovano tužilaštvo je nezavisna služba za istragu i krivično gonjenje u vezi s delima koja spadaju u nadležnost Specijalizovanih veća. U Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu rade međunarodne sudije, tužioci i osoblje.

    Veto
    CC0 / Balkan Photos
    Veto

    Specijalizovano tužilaštvo istražuje teške prekogranične i međunarodne zločine, uključujući ratne zločine, i zločine protiv čovečnosti, kako ih definiše međunarodno običajno pravo i kako je izneto u zakonu o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Specijalizovano tužilaštvo je ovlašćeno, između ostalog, da zahteva prisustvo i da ispituje osumnjičene, žrtve i svedoke, da prikuplja i analizira informacije i dokaze, kao i da donosi odluke o pokretanju, nastavljanju ili obustavljanju krivičnih postupaka. Cilj mu je da proglasi odgovornim lica koja su počinila krivična dela koja spadaju u njegov mandat.

    Specijalizovana veća imaju primat nad svim drugim sudovima na Kosovu. Specijalizovana veća ili ST mogu da nalože bilo kojem tužiocu ili sudu na teritoriji Kosova da im ustupe postupke u bilo kojoj fazi istrage ili postupka. Svi sudovi i tužioci na Kosovu dužni su da bez odlaganja obaveste Specijalizovana veća i ST ukoliko imaju saznanja o nekom krivičnom postupku koji spada u nadležnost Specijalizovanih veća.

    Osoblje i nadležnosti

    Osoblje ST-a, koje uključuje tužioce, istražitelje, analitičare, stručnjake za bezbednost, službenike specijalizovane za zaštitu svedoka i ostalo pomoćno osoblje, čine isključivo građani zemalja-članica Evropske unije ili jedne od pet zemalja kontributora koje nisu članice EU, tj. Kanade, Norveške, Švajcarske, Turske i Sjedinjenih Američkih Država. 

    Pripadnici teroritičke organizacije OVK
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Pripadnici teroritičke organizacije OVK

    Predsednica Specijalizovanih veća je sudija Ekaterina Trendafilova. Od marta 2006. do marta 2015. godine ona je obavljala funkciju sudije Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Pre nego što je došla na sudijsku funkciju u MKS-u, Trendafilova je bila savetnica Ministarstva pravde Bugarske po pitanju osnivanja MKS-a, a obavljala je i dužnost eksperta Ministarstva pravde i Parlamenta Bugarske u svojstvu predsednice Krivičnog odeljenja Zakonodavnog konsultativnog veća.

    Specijalizovani tužilac je gospodin Džek Smit, američki tužilac s iskustvom u istragama o visokim političkim ličnostima, kao i u međunarodnim krivičnim istragama. Imenovan je na tu funkciju 7. maja 2018, kao naslednik Dejvida Švendimana, a dužnost je preuzeo 11. septembra 2018. godine.

    Do imenovanja, Smit je bio potpredsednik i rukovodilac službe za suđenja Bolničkog udruženja Amerike, najveće nevladine organizacije za pružanje zdravstvenih usluga u Sjedinjenim Državama, a na toj funkciji se nalazio od septembra 2017. godine. Od 2008. do 2010. godine radio je kao koordinator istraga u Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog suda (MKS). U tom svojstvu, bio je zadužen za osetljive istrage nad službenicima stranih vlada i pripadnicima paravojnih milicija osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Džek Smit je prešao u MKS iz kancelarije Saveznog tužioca SAD za Istočni distrikt Njujorka, gde je radio devet godina na raznim funkcijama, između ostalog kao šef Odeljenja za suđenja krivičnih predmeta i zamenik rukovodioca Krivičnog sektora.

    Slično:

    Uhapšen bivši pripadnik OVK poznat pod nadimkom „Crvena jabuka“
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga