01:14 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel i Emanuel Makron

    Hoće li savez Nemačke i Francuske doživeti još jedan poraz pred evropskim rivalima

    © AP Photo / Markus Schreiber
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 152
    Pratite nas

    Svega 14 zemalja-članica Evropske unije prihvatilo je novi „mehanizam solidarnosti“ koji su, povodom razmeštaja migranata unutar Unije, predložile Nemačka i Francuska.

    Iako je javnost nakon sastanka ministara spoljnih i unutrašnjih poslova EU u ponedeljak u Parizu ostala uskraćena za detalje dogovora o novom rešenju migrantskog pitanja koji nude dve vodeće zemlje EU, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će ova inicijativa delovati „brzo“ i „automatski“.

    Italijani ignorišu

    Interesantno je da ministar unutrašnjih poslova Italije Mateo Salvini, čija zemlja trpi veliki teret priliva migranata u Evropu, nije učestvovao na tom sastanku, a u pismu francuskom kolegi Kristofu Kastaneu upozorio je na efekat odluka „donetih isključivo u Parizu i Berlinu“.

    Kako za Sputnjik ocenjuje Nenad Radičević, dopisnik Radio-televizije Srbije iz Berlina, ovaj francusko-nemački dogovor je pokušaj EU, odnosno onih zemalja koje misle da je neophodno pokazati neku solidarnost prema migrantima, da nešto tim povodom urade.

    „Oni su sada već sasvim svesni da dogovora sa Višegradskom četvorkom i Italijom nema, i da su u tom pitanju na suprotnim stranama. Sećamo se da su još pre dve ili tri godine, kada je bila usvojena ideja Angele Merkel o izbegličkim kvotama i raspoređivanju migranata koji su primljeni u EU po zemljama, Mađari rekli da oni neće to sprovesti. Zapravo se taj mehanizam nikada i nije sproveo u delo. Zato sada određeni broj članica EU, zemlje uglavnom severne i zapadne Evrope, sa izuzetkom možda Litvanije i Hrvatske — koje su jedna na istoku, a druga na jugu Evrope — pokušavaju da dogovore neku vrstu zajedničke saradnje na nekom drugom nivou i automatizuju raspoređivanje izbeglica, ako ne među svim članicama, a ono među polovinom članica EU“, objašnjava Radičević.

    Ideja tvrđe Evrope

    Prema njegovim rečima, Nemačka, Francuska i preostalih dvanaest zemalja su sa ovim dogovorom o migrantima izašli po sistemu — ako vi nećete, mi hoćemo. Ipak, dodaje, primetno je odsustvo Italije u ovom dogovoru, a to je zemlja koja je jedna od onih u koju izbeglice najviše ulaze, ili to pokušavaju.

    „Problem je u tome što Italija, odnosno njihov ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, otvoreno stoji na stanovištu da treba praviti ’tvrđu‘ Evropu i da izbeglice ne treba uopšte primati. Italija je pravila neke dogovore sa određenim libijskim snagama da oni zadržavaju te izbeglice, i ti dogovori čak postoje u realnosti jer iz Libije dolazi mnogo manje brodova sa izbeglicama, ali neko trajno rešenje i dalje ne postoji“, ukazuje Radičević.

    Mateo Salvini
    © AP Photo / Maurizio Brambatti
    Mateo Salvini, italijanski ministar unutrašnjih poslova - zagovornik "tvrđe" Evrope

    Ono što je sigurno, kaže sagovornik Sputnjika, jeste da je EU jedinstvena, u smislu da ne želi ponavljanje scenarija sa migrantima od pre četiri godine, i nemačka elita je spremna da to zaustavi.

    „Jasno je da ovo rešenje nije trajno i da EU tek treba da nađe neko trajnije rešenje, što je, uostalom, Ursula fon der Lejen i najavila. Sa druge strane, čini se da je dominantno stanovište da je kriza kakvu smo imali 2015. i 2016. godine zaustavljena, a u evropskom bloku su svi svesni da mnogo toga zavisi zapravo od situacije na terenu, u Africi i na Bliskom istoku. Takođe, svesni su i toga da EU ne može da zatvori granice i ne poštuje međunarodne konvencije o izbeglicama“, ukazuje Radičević.

    Glasnija španska reč

    Salvinijevo ignorisanje sastanka u Parizu Radičević sagledava u širem kontekstu, odnosno ne samo u svetlu neslaganja oko migrantske politike.

    „Još pre mesec i po dana, kada su počeli dogovori oko izbora novih funkcionera EU, Italija je pre svega zbog svoje politike ’krajnje desno‘, odnosno zbog Matea Salvinija, uspela da sebe istisne iz kruga zemalja koje odlučuju. Dakle, Italija je, uprkos tome što je njen glas i te kako važan, zbog svog stava o migrantima, pa budžetskog deficita i svega onoga što nije na sada ’na liniji‘ EU sama sebe istisnula iz vrhuške EU, dok je, na primer, glas španskog premijera postao znatno jači“, kaže Radičević.

    Njegov je utisak, kako napominje, i da je do razmimoilaženja na visokom nivou došlo i prilikom izbora Ursule fon der Lejen za predsednicu Evropske komisije.

    „Mateo Salvini je, koliko znam, bio zainteresovan da njegovi poslanici u EP podrže izbor Ursule fon der Lejen pod uslovom da ona prihvati da italijanski komesar bude političar koji je praktično Salvinijeva desna ruka i koji je jedna čvrsta, ako ne i krajnja desnica. Sudeći po tome da Salvinijevi poslanici nisu glasali za Ursulu fon der Lejen, a poslanici Pet zvezdica, druge vladajuće stranke u Italiji jesu, imam utisak da ona nije prihvatila tu ideju Matea Salvinija“, ocenjuje Radičević.

    Treba imati na umu, dodaje Radičević, da je pitanje migranata prilično palo na agendi politike EU, što zbog toga što nema tolikog talasa izbeglica u poslednje vreme, što zbog toga što se u Uniji sada više bave unutrašnjom reformom i pitanjem zaštite životne sredine, jednog od ključnih oko kojeg će se lomiti EU u narednom periodu.

    Tagovi:
    EU, savez, Emanuel Makron, Angela Merkel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga