01:16 14 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kolona tenkova Crvene armije prelazi preko Dvorskog trga u Lenjingradu za vreme Drugog svetskog rata

    Neprijateljski gest Poljske prema Rusiji kojim je zgazila i sopstvenu istoriju

    © Sputnik / Boris Kudoяrov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    105175
    Pratite nas

    Poljski državni vrh odlučio je da zakomplikuje ionako već dovoljno zakomplikovane odnose sa Rusijom. Ovaj put radi se o obeležavanju 80. godina od početka Drugog svetskog rata.

    Rusija nije pozvana na obeležavanje godišnjice, koja se tradicionalno održava u Gdanjsku (ove godine Vlada Poljske je, zbog još nepotvrđenog dolaska Donalda Trampa, izmestila obeležavanje u Varšavu), ali ovaj put nisu u pitanju stare, istorijske rane, koje već dugo tište odnose dve zemlje.

    Ove godine, Vlada Poljske odlučila je da početak najvećeg rata u ljudskoj istoriji obeleži samo u krugu aktuelnih saveznika. Zbog toga je na obeležavanje pozvana Nemačka, agresor iz 1939. godine, ali Rusija nije. Zato što pripada krugu zemalja, članica Istočnog partnerstva, pozvana je i Belorusija.

    Varšavski izgovor 

    Potpredsednik Vlade Poljske Jacek Sasin objasnio je da Rusija na događaj nije pozvana zbog još jednog dnevnopolitičkog momenta — njene navodne agresije na jugoistok Ukrajine.

    „Bilo bi neprikladno da se obeležava godišnjica oružane agresije protiv Poljske sa učešćem lidera države koja se tako ponaša prema svom susedu“, rekao je on.

    Na taj način, proces revizije istorije Drugog svetskog rata, proces koji se odvija već dugo vremena, poprimio je novu dimenziju i stavljen je u kontekst dnevnih događaja i to događaja koji imaju malo veze sa stvarnošću. Kada Poljska na jedan ovakav događaj ne pozove Rusiju, koja ju je oslobodila od nacističke okupacije, a pozove Nemačku, bivšeg agresora, može se, sa jedne strane shvatiti kao cinizam, a sa druge kao idiotizam, otvoren je politički analitičar Mihail Smolin.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Poljske Andžej Duda
    © AP Photo / Gero Breloer
    Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Poljske Andžej Duda

    „Inače, savremena Poljska očigledan je cilj za nemačke revanšiste, jer sever i zapad Poljske predstavljaju Prusku, koja je ’rasformirana‘ na kraju Drugog svetskog rata, i bila je glavno ’jezgro‘ oba svetska rata. Zbog toga, takve akcije Poljske manifestuju neku vrstu suicidnog raspoloženja. Jer ako Poljska bude imala probleme u spoljnoj politici, onda će to sigurno biti sa Nemačkom, a ne sa nekim drugim, jer veliki deo Poljske nije samo istorijska oblast Nemačke, nego i jezgro njene civilizacije, koje je izgradilo nemačko carstvo za vreme Bizmarka, a zatim Hitlera“, objašnjava on.

    Stoga, igra sa Nemačkom i oštar stav sadašnjeg poljskog rukovodstva u odbacivanju Rusije i njene uloge u poljskoj istoriji može se oceniti kao istorijska kratkovidost i neadekvatnost poljskog državnog mišljenja, smatra naš sagovornik.

    Kratkovidi prioriteti 

    Poljaci su sami objasnili u čemu je problem, njihov glavni prioritet su saveznici — ono što odgovara saveznicima, odgovara i Poljacima, kaže istoričar Goran Miloradović.

    „To nema nikakve veze sa činjeničnim stanjem, sa istorijom koju svi vrlo dobro poznajemo, znamo ko je počeo i Prvi i Drugi svetski rat i zbog čega, već, naprosto, sa trenutnom situacijom i nekim diplomatskim potezima, ili potezima koje Poljaci smatraju diplomatskim, odnosno njihovim trenutnim prioritetima“, objašnjava Miloradović.

    Neverovatna je uvreda za sve antifašiste na svetu da se zbog jedne trenutne političke ucene, na taj način baca ljaga na najveću pobednicu i žrtvu borbe protiv fašizma kakva je Rusija, ističe istoričar Predrag Marković. 

    „Kada bi se gledali dnevnopolitički potezi, Ameriku ne bi zvali nigde. Amerika je u svakom trenutku svoje posleratne istorije vodila neki nepravedan rat ili intervenciju. Hajde da primenimo taj kriterijum, da trenutna politika treba da bude na taj način sankcionisana, da se kazne istorijski junaci. To bi bilo kao kada bi Amerika, kada je vodila svoje ’humanitarne‘ ratove, ne bi bila pozivana na komemoracije, recimo, Dana D, ili bilo kojeg drugog istorijskog datuma“, komentariše on. 

    Neprijateljski gest 

    Za Jurija Zvereva, profesora Baltičkog federalnog univerziteta „Emanuel Kant“, odluka poljskih vlasti relativno je očekivana, s obzirom na stanje rusko-poljskih odnosa. Poljska se pozicionira kao protivnik Rusije i nije zainteresovana za uspostavljanje obostrano korisnih i dobronamernih odnosa. Stav istočnog krila NATO-a im više odgovara, naglašava on.

    „Trenutno, njihov saveznik je Nemačka, a Rusija je neprijateljska zemlja, da ne kažemo protivnik. Koliko mi je poznato, Belorusiju su pozvali, a mislim i Ukrajinu. To jest, ovo je demonstrativni neprijateljski gest“, smatra Zverev.

    Prema njegovim rečima, ne treba zaboraviti da Poljaci još preživljavaju istorijsku traumu povezanu sa 17. septembrom 1939. godine (sovjetska invazija na Poljsku od 17. do 29. septembra 1939).

    „Želim da vas podsetim da je Sovjetski savez tada uveo trupe u zapadnu Belorusiju i zapadnu Ukrajinu, a to istorijski nisu bile poljske teritorije, jer su ih Poljaci okupirali tek 1919. i 1920. godine. Poljska država se raspala u napadu nemačkih snaga, a poljsko rukovodstvo je, koliko se sećam, pobeglo u Rumuniju“, kaže on.

    Ovo nije prvi put da poljsko rukovodstvo prekraja istoriju u skladu sa dnevnopolitičkim pogledom na istoriju. Čuven je skandal u vezi sa izgradnjom memorijalnog centra na mestu nekadašnjeg logora smrti Sobibor, kada je Rusija isprva bila pozvana da učestvuje u projektu, a kasnije je izbačena iz njega. Podsećanja radi, jedna od retkih uspelih pobuna logoraša u logorima smrti dogodila se upravo u Sobiboru, a predvodnik pobune bio je oficir Crvene armije.

    Česta su i uklanjanja spomenika palim borcima Crvene armije, koji su poginuli prilikom operacija oslobođenja Poljske.

    Tagovi:
    istočno partnerstvo, agresija, Ukrajina, Belorusija, Nemačka, Rusija, saveznici, početak, obeležavanje, prekrajanje istorije, 2. svetski rat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga