02:52 23 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21707
    Pratite nas

    Ukrajina je iznenada zaplenila ruski tanker i dobila aplauz u Americi. Međutim, ko je kriv za taj incident i dalje ostaje tajna. Ni bivša, ni aktuelna vlast u Kijevu ne žure da preuzmu na sebe lovorike za taj „veliki uspeh“.

    Ambasada SAD u Ukrajini je pohvalila Kijev zbog zaplene ruskog tankera u ukrajinskoj luci na Crnoj moru. Američke diplomate su to nazvale „dobrim presedanom“. U Ambasadi navode da je nova vlast time dokazala da je spremna da zaštiti interese zemlje, „čvrsto, humano i u skladu sa međunarodnim normama“.

    Štaviše, Vašington u zapleni privatnog ruskog tankera „Nejma“, koja se desila 25. jula u luci Ismail, vidi način kako da se mirno reše problemi sa Rusijom.

    Tanker imao dozvolu za ulazak u ukrajinske vode

    Od incidenta sa tankerom su prošla dva dana, a javnost i dalje ne zna šta je Ukrajina konkretno želela da postigne tim incidentom. Služba bezbednosti te zemlje je nakon pretresa i legitimisanja priznala da posada nije narušila morsko pravo i zakon Ukrajine i morala je da ih pusti.

    Ispostavilo se da niko od članova posade (čini je 15 mornara) nije bio na tom tankeru kada je on, navodno, zagradio put ukrajinskim brodovima u novembru prošle godine, što je saopšteno kao razlog za njegovu zaplenu. Tanker je u međuvremenu promenio vlasnika i sada je to kompanija „Altomar šiping“.

    Interesantno je da je brod sasvim normalno uplovio u luku Ismail, što znači da je imao dozvolu za ulazak u ukrajinske vode. Mediji pišu da je on čak došao na remont, jer su popravke u Ukrajini jeftinije nego u Rusiji ili Rumuniji. 

    Vlasnik, čije ime se ne pominje u javnosti, već se nalazi u Kijevu sa advokatom i može se očekivati da će pokrenuti tužbu protiv Ukrajine. Ko može da dokaže na sudu da je privatni ruski brod na zahtev FSB slučajno stao na put ukrajinskim tankerima?

    Porošenko ili Zelenski?

    U prvom trenutku, kada se incident desio, mnogi su pomislili da se Ukrajina odlučila na taj korak kako bi pokušala da vrati svoje mornare koji se od novembra prošle godine nalaze u ruskom pritvoru, ali pod svojim uslovima. Bilo je reči i da iza svega stoje ljudi bivšeg predsednika Petra Porošenka, koji pokušavaju da sabotiraju dijalog Moskve i Kijeva.

    Međutim, predsednik Zelenski je već postavio svog čoveka na čelo SBU i malo je verovatno da on nije znao za tako važnu operaciju. O tome je na Fejsbuku pisao i glavni urednik ukrajinskog portala „Cenzor.net“ Jurij Butusov, za koga se smatra da je blizak ministru policije Arsenu Avakovu.

    „Odluku o zapleni je doneo predsednik Vladimir Zelenski. Odluka nije bila jednostavna, jer je bilo jasno da će zaplena izazvati odgovor Rusije. Hteo bih da za profesionalnu delatnost pohvalim pripadnike SBU i vojnog tužilaštva, koji su pošteno ispunili naređenje predsednika i izvršili hapšenje prekršioca. Za predsednika Zelenskog to je prva operacija na funkciji zaštite interesa Ukrajine, koja će izazvati gnev i ljutnju Kremlja“, napisao je Butusov.

    Kao jedan od razloga zašto bi Zelenski krenuo u tu provokaciju, i to u trenutku kada u Kijev dolazi specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kurt Volker, mogla bi da bude želja da pokaže Zapadu da nije krenuo putem koji žele njegovi birači, a to je zbližavanje odnosa sa Rusijom. Zapadni mediji su već ranije primetili da je ukrajinski predsednik najviše glasova dobio na istoku zemlje, koji je protiv rata u Donbasu i koji želi bolje odnose sa Moskvom.

    Istovremeno, Kremlj nije pokazao neku veću rezignaciju zbog ovog događaja. Putin ga čak nije ni udostojio komentara. Ministarstvo inostranih poslova je tražilo hitno puštanje ruskih mornara, inače će, kako je upozoreno, „odgovor biti momentalan“. To se i desilo — mornari su pušteni. U rukama Kijeva ostaje samo stari brod koji je zreo za remont, a za koji njegov vlasnik može da dobije milionsku kompenzaciju, dok u ruskom pritvoru i dalje sede ukrajinski mornari. Bez odgovora ostaje jedino pitanje šta je Ukrajina dobila ovim incidentom.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga