21:09 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pristalice Nikolasa Madura okupljeni ispred Predsedničke palate u Karakasu

    Odgovor na novinarsko pitanje otkrio američki plan — „karantin“ za Venecuelu

    © Sputnik / Magda Gibelli
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2768
    Pratite nas

    Nakon nekoliko rundi sankcija koje je Vašington uveo Venecueli, američki predsednik Donald Tramp je rekao da bi sledeći potez SAD mogao biti povećanje pritiska na ovu zemlju putem uvođenja blokade ili karantina.

    Usputni odgovor američkog predsednika na pitanje novinara ispred Bele kuće mogao bi značiti nove muke za građane Venecuele. Naime, novinar je pitao Trampa da li razmišlja o uvođenju blokade ili karantina Venecueli, s obzirom na, kako je rekao, „količinu uticaja Rusije, Kine i Irana“. Tramp je na pitanje odgovorio potvrdno, ali nije izneo više detalja o tom planu.

    Nikolas Maduro
    © AP Photo / Ariana Cubillos
    Može li se predsednik Venecuele Nikolas Maduro odupreti američkoj "blokadi"?

    Šta je stvarni razlog blokade?

    Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije smatra da to što je podrška Irana, Rusije i Kine Venecueli za SAD neprihvatljiva, nije stvarni povod ideje o blokadi Venecuele.

    „Pravi povod je, verujem, to što Madurovi pregovori sa opozicijom u Venecueli za sada daju pozitivne rezultate. Naime, on je pre nekoliko dana pozvao opoziciju na trajni dijalog, a tu je i veliki protest koji se na ulicama Venecuele desio 28. jula u znak podrške Madurovom režimu i kao vid protivljenja bilo kakvog stranog mešanja u unutrašnja pitanja ove države. Takođe, treba imati na umu da je Trampu očigledno potrebno da se pred novu američku izbornu kampanju pokaže sposobnim da reši bar neki konflikt na nekom od otvorenih frontova na međunarodnoj sceni, s obzirom na to da je njegova politika prema Siriji, Iranu i Kini za sada neuspešna“, ocenjuje Petrović.

    On podseća da je Amerika do sada uvela nekoliko rundi sankcija Venecueli, koje se pre svega odnose na slamanje njene naftne industrije i bankarskog sistema, ali i na pojedinačne sankcije zvaničnicima iz te države, kao i na određene pritiske na Kubu da prestane sa podrškom Madurovom režimu.

    Koji venecuelanski sused ulazi u NATO? 

    Blokada ili „karantin“ Venecuele bi, prema rečima našeg sagovornika podrazumevala poteze SAD usmerene prema državama koje okružuju Madurovu zemlju.

    „Pre sedam dana, na primer, zemlje-članice Lima grupe koje bespogovorno slede ono što im Vašington diktira, donele su u Buenos Ajresu odluku da se pojača pritisak na Madurov režim. Predvodnici takve ideje su, pre svega, Brazil, Kolumbija, Čile i Argentina. One su takođe potvrdile svoju opredeljenost da se Huanu Gvaidu dâ bespogovorna podrška kao jedinom legitimnom predsedniku Venecuele. Takođe, sve je izvesnije da NATO želi da se proširi na južnoamerički kontinent, što bi moglo da znači da će Kolumbija biti sledeća članica Alijanse i sa njom se intenzivno vode pregovori još od 2017 godine“, ukazuje Petrović.

    Lider opozicije Venecuele Huan Gvaido na protestu u Karakasu
    © AP Photo / Leonardo Fernandez
    Huan Gvaido - samoproglašeni predsednik Venecuele.

    Pritisak na Kubu

    Kako kaže, ne treba zaboraviti ni da je nedavno Tramp označio Brazil kao najvećeg saveznika SAD u tom delu sveta, pa će toj zemlji biti omogućeno da brže i povoljnije dobije američko naoružanje. To, objašnjava, može biti veliki problem za Venecuelu. Ipak, Vašington se neće zadržati samo na Brazilu.

    „Mislim da će SAD sve više insistirati na pritisku na Kubu da odustane od pomoći Venecueli. Vašington procenjuje da u Venecueli ima oko 25.000 Kubanaca, vojnika, lekara i medicinskog osoblja, koji značajno pomažu opstanak Madurove vlasti. Pritom, Raul Kastro koji lično gaji velike simpatije prema Venecueli i njegom predsedniku i dalje ima politički uticaj na Kubi. Dok god tako ostane, Venecuela može računati na kubansku podršku“, primećuje Petrović.

    Na pitanje može li Venecuela da se odupre ovakvim pritiscima, Petrović kaže da ta zemlja treba da nastavi onim putem kojim je do sada išla — da se drži međunarodnog prava i da na svaki pokušaj vojne agresije odgovori vojnim putem.

    Kako odoleti pritiscima

    „Ukoliko bi se Brazil zaista naoružao, a Kolumbija po ubrzanom postupku pristupila NATO paktu, mislim da je izuzetno važno da Venecuela mobiliše svu vojsku koju ima na raspolaganju, što je 350.000 aktivnih vojnika. U slučaju konflikta biće važna i kubanska vojna podrška, a za Venecuelu je ključno da brani svoju severnu obalu, izlaz na Karipsko more, jer se tamo nalazi šest najvećih gradova te države, u kojima živi oko 80 odsto stanovništva“, napominje Petrović.

    Teren iz pravca Kolumbije i Brazila je prilično nepristupačan zbog prašuma, zaključuje sagovornik Sputnjika, te bi neka vrsta kopnene invazije iz tih pravaca bila prilično otežana i svakako bi olakšala Venecueli takvu vrstu frontalne borbe.

    Tagovi:
    blokada, karantin, SAD, Venecuela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga