20:07 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Donald Tramp

    Da li je Tramp već osigurao drugi predsednički mandat? (video)

    © AP Photo / Alex Brandon
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 381
    Pratite nas

    Iako će predsednički izbori u Americi biti održani za više od godinu dana — kao i uvek, prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru — kampanja je već uveliko u toku.

    Posle debakla Hilari Klinton, koji je malo ko smeo da predvidi 2016, demokrate uveliko tragaju za kandidatom koji će se 2020. suprotstaviti Donaldu Trampu.

    Pomalo paradoksalno, potraga za novim licem Demokratske partije u prvi plan je, barem zasad, izbacila jedno prilično staro lice, i po godinama i po političkom stažu — 77-godišnjeg Džozefa Bajdena, nama poznatog po vatrenom zalaganju za agresiju na našu zemlju, potpredsednika SAD u oba mandata Baraka Obame, koji je pre toga čak 36 godina bio senator iz države Delaver.

    Bajden, favorit demokrata

    Ankete, naime, pokazuju da Bajdenovu predsedničku kandidaturu podržava gotovo 30 odsto registrovanih demokrata, duplo, pa i preko dva puta više nego njegove najbliže konkurente — Bernija Sandersa, Elizabet Voren i Kamalu Haris, koji imaju po petnaestak i manje procenata podrške.

    Kada je reč o novcu prikupljenom za kampanju, podaci koje donosi „Njujork tajms“ pokazuju da je u drugom kvartalu Bajden u prednosti u odnosu na Elizabet Voren, Sandersa i Kamalu Haris, no, na prvom mestu je gradonačelnik Saut Benda u Indijani Pit Butedžedž, sa 24,9 naspram Bajdenova 22 miliona dolara, iako ankete pokazuju da ga podržava manje od pet odsto potencijalnih glasača.

    Poređenja radi, kako javlja Ej-Bi-Si njuz, Trampova kampanja je zajedno sa Republikanskim nacionalnim komitetom u istom periodu prikupila ukupno 108 miliona dolara.

    Bajdenovu predsedničku kandidaturu podržava gotovo 30 odsto registrovanih demokrata
    © AP Photo / Paul Sancya
    Bajdenovu predsedničku kandidaturu podržava gotovo 30 odsto registrovanih demokrata

    I još jedan podatak koji bi mogao da se pokaže kao značajan kad Amerikanci izađu na birališta sledećeg novembra — osim Kamale Haris, koja je indijsko-jamajčanskog porekla, svi ostali vodeći kandidati su belci; uključujući i senatorku Elizabet Voren, čiji je DNK test pokazao da se lažno predstavljala kao Indijanka. A Njut Gingrič, republikanski političar, tvrdi da su Tramp i republikanci „u ozbiljnoj meri počeli da privlače podršku manjina“, i to uprkos učestalim optužbama za rasizam na račun aktuelnog predsednika SAD.

    Hilari imala jaču mašineriju

    Koliku će ulogu rasno pitanje, a koliku novac odigrati u američkim predsedničkim izborima 2020. godine? Koji će demokrata izaći Trampu na crtu, kolike su Trampove šanse za reizbor, i šta uopšte možemo da očekujemo od Amerike posle narednih predsedničkih izbora?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.

    „Pre tri godine, čitav aparat Demokratske partije bio je upregnut kako bi se obezbedila pobeda Hilari Klinton na unutarstranačkim izborima za predsedničkog kandidata, i to se znalo unapred“, podseća Obrad Kesić. „Ovog puta postoji sličan osećaj da establišment želi da Džozef Bajden bude kandidat demokrata. Ali još smo daleko od toga, već i zato što je Bajdenova izborna mreža u ovoj fazi daleko od one koju je izgradila Hilari Klinton pre tri godine. S druge strane, činjenica je i da isti finansijeri, koji su pre tri godine podržavali Klintonovu, sad podržavaju Bajdena. S tim što on nije i jedini kandidat u okviru Demokratske partije koji podržava tu vrstu globalističke politike — od dvadesetak kandidata, takvih ima 12 do 15 u ovom trenutku“.

    Šansa za Kamalu Haris

    Ipak, dodaje Kesić, „među Bajdenovim glavnim konkurentima nalaze se i dvoje koji ne dolaze iz tog mejnstrima — Berni Sanders i Elizabet Voren — a uz to politiku stranke u dobroj meri usmeravaju i mlade, progresivne snage iz Kongresa, tako da se čak može reći da je politički establišment unutar Demokratske partije dosta slabiji nego što je bio ranije“.

    Kamala Haris: Igrajući na rasnu kartu, demokrate podižu tenzije u društvu na opasne visine
    © AP Photo / Robin Buckson
    Kamala Haris: Igrajući na rasnu kartu, demokrate podižu tenzije u društvu na opasne visine

    „Bajden je klasičan neoliberal koji ne može da privuče glasove radnika koji su izgubili posao zbog deindustrijalizacije Amerike. On uz to ima i dosta slabih tačaka, počev od poslova njegovog sina Hantera u Ukrajini, a zatim i u Kini. Čak se može reći da bi za Trampa on bio idealan protivkandidat“, napominje Aleksandar Pavić.

    „Bajden je samome sebi najveći protivnik i najveća slabost“, saglasan je Obrad Kesić. „Zbog gafova koje pravi, što se više pojavljuje u javnosti, to mu popularnost sve više opada. Zato i mislim da on na kraju ipak neće uspeti da obezbedi predsedničku nominaciju, i to je i razlog zbog koga establišment dosta snage ulaže i u kandidaturu senatorke iz Kalifornije Kamale Haris“.

    Uspon „progresivnih“ snaga unutar partije, čije je najprepoznatljivije lice članica Predstavničkog doma iz Njujorka Aleksandrija Okazio Kortez, nasuprot „umerenog“ establišmenta, koji je mnogo bliži političkom centru, partiju, međutim, stavlja pred neugodnu dilemu koja je kudikamo ozbiljnija od samog izbora protivkandidata aktuelnom predsedniku SAD — ako budu insistirali na identitetskim pitanjima i ostalim kontroverznim progresivnim temama, kao što su migranti, demokratama će biti praktično nemoguće da uđu u Trampovo biračko telo. A opet, budu li isuviše blizu centru, kao što je to bila Hilari Klinton, teško da mogu da se nadaju da će proći išta bolje od nje.

    „Igrajući na rasnu kartu, demokrate podižu tenzije u društvu na opasne visine, što bi moglo da proizvede ogromne posledice. Isto se odnosi i na pitanje migranata — to je jako važno za Trampove glasače, a neki od ekstremnijih kandidata u Demokratskoj partiji praktično se zalažu za potpuno otvorene granice. Sve to samo dodatno učvršćuje Trampovu biračku bazu“, komentariše Aleksandar Pavić.

    Među Bajdenovim glavnim konkurentima nalaze se i dvoje koji ne dolaze iz mejnstrima — Berni Sanders i Elizabet Voren
    Paul Sancya
    Među Bajdenovim glavnim konkurentima nalaze se i dvoje koji ne dolaze iz mejnstrima — Berni Sanders i Elizabet Voren

    „Ovakva situacija zapravo odgovara Donaldu Trampu, koji je napadom na najradikalnije predstavnice stranke u Kongresu, predvođene Aleksandrijom Okazio Kortez, uspeo da natera sve demokratske kandidate da stanu u njihovu odbranu, a time i da prihvate njihove radikalne stavove koje ne deli šira populacija“, ukazuje Obrad Kesić.

    Ekonomija prva tema

    Pritom, dodaje „Sputnjikov“ sagovornik iz Vašingtona, glavno pitanje američkih izbora, kao i uvek, jeste ekonomija, i sve ankete pokazuju da građani jesu zadovoljni i da imaju poverenje u Trampovo liderstvo kada je ekonomija u pitanju. „To znači i da on ima prednost među onim ključnim, stranački neopredeljenim glasačima“.

    A kako, povrh toga, kaže Aleksandar Pavić, „čak i iz Bele kuće Tramp uspeva da održi imidž borca protiv establišmenta, što birači željni promena u Vašingtonu i žele da vide, njegova prednost u ovom trenutku je velika“ u odnosu na bilo kojeg predsedničkog kandidata Demokratske partije.

    Zaključuje Obrad Kesić:

    „Dosad niko nije uspeo da pronađe način da uđe u Trampovo biračko telo i preotme mu glasače, uprkos svim skandalima i napadima na njega. Demokrate čitavu svoju strategiju baziraju na nadi da Trampovi glasači neće izaći na izbore, ili da će ga napustiti ako on napravi neku veliku grešku. Iskustvo mi govori — ako se neka kampanja samo nada grešci protivnika i nema sopstvenu viziju, unapred je gubitnička“.

    Tagovi:
    izbori, SAD, Donald Tramp
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga