10:58 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Rakija

    Uz rakiju se najbolje psuje

    © AFP 2019 / VLADIMIR ZIVOJINOVIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4468
    Pratite nas

    Srpska rakija se nalazi na dobrom putu da, zahvaljujući basisti benda „Fejt no mor“ Biliju Guldu, koji je u Americi lansirao novi brend tog pića pod imenom „Yebiga“, osvoji svet. Na taj način ta psovka preti da, posle reči „vampir“, postane iduća srpska reč koja će se odomaćiti u svetskim jezicima.

    Basista „Fejt no mora“ nije prvi (a verovatno nije ni poslednji) koji je pao pred privlačnošću koje srpske psovke imaju za strance. Poznato je da NBA legenda Kobi Brajant voli da psuje na srpskom, a početkom devedesetih godina prošlog veka na koncertu Partibrejkersa Džoni Dep je u mikrofon izgovorio nekoliko masnih psovki u nizu. Na Jutjubu postoji nekoliko vrlo gledanih snimaka u kojima „Serbian Lesson Guy“ objašnjava značenje i ulogu psovki u srpskom jeziku.

    Urbani je mit, koji mogu da potvrde mnogi primeri, da stranci prvo što nauče u Srbiji jesu psovke. Guld je, u odnosu na sve druge, otišao korak dalje, i od jedne, u srpskom jeziku uobičajene psovke, stvorio brend. Sada nam „preti opasnost“ da po psovkama postanemo prepoznatljivi u svetu, kao Italijani po špagetama, Grci po sirtakiju, Španci po koridi...

    Brend ili prepoznatljiva osobina?

    O tome kako se srpska psovka pozicionira na svetskom tržištu i zanimljivostima po kojima je neki narod specifičan, sagovornici Sputnjika, filozof Miša Đurković i marketinški stručnjak i profesor kreativne ekonomije na Fakultetu za medije i komunikacije Voja Žanetić imaju oprečne stavove.

    Dok prvi tvrdi da se radi o specifičnosti koja strance privlači zbog osećaja slobode koju srpska psovka pruža, a koja ne postoji u društvima ograničenim političkom korektnošću, drugi smatra da srpska psovka nije ništa neobično.

    Psovka u srpskoj tradiciji ima specifičnu poziciju, koja se slabo gde može naći — od „Crvenog bana“ do gradacije prideva u tumačenju Bore Đorđevića (lepo, lepše, najlepše i lepo u p. m). Ona, prema Đurkovićevim rečima, jeste odlika Srba i ima specifičan antropološki i literarni položaj.

    Basista grupe Fejt no mor, Bili Guld.
    © AP Photo / Robb D. Cohen
    Basista grupe Fejt no mor, Bili Guld.

    „S druge strane, zanimljivo je zašto nas stranci percipiraju kao nekoga ko se ističe preko psovki. Ta vrsta razumevanja za psovku je vezana za Srbe kao nekoga ko se buni i ko je protiv političke korektnosti, ko na taj način želi da očuva svoju slobodu, hoće da bude različit i tako dalje. I to jeste, čini se, po malo podstaklo dodatnu afirmaciju priče o psovkama“, objašnjava Đurković.

    Žanetić napominje da, strogo posmatrano, brend mora da bude registrovan, te psovke ne posmatra kao brend. Pre bi se moglo reći da se radi o prepoznatljivoj osobini, kaže on.

    „Nismo mi usamljeni u svetu kao narod koji smatra da je dobar u korišćenju ružnih reči. Štaviše, ima toga mnogo i pripremajući se za ovaj razgovor pokušavao sam da pronađem koje su zemlje istaknute u psovanju. Srbija, kao jedna mala zemlja u svemu, nije bila istaknuta ni u tome“, navodi Žanetić.

    Poslednji istinski Orijent

    Sposobnost da se pređe granica, da se iskoči, da se stvari urade na neki drugačiji način, u svetu koji je ustrojen po strogim pravilima, gde je, sa jedne strane, lepo živeti, a sa druge, i „dosadno živeti“, Srbija se, prema Đurkovićevim rečima, predstavlja kao jedna vrsta „poslednjeg istinskog Orijenta“ u kojem su dozvoljene neke stvari koje u politički korektnim sredinama nisu.

    „U tom smislu možemo da kažemo da cela priča sa basistom ’Fejt no mora‘, koji je izabrao baš ovu poznatu srpsku psovku kao odraz svog brenda, zaista simbolički pokazuje tu percepciju“, ističe naš sagovornik.

    Hoćemo li se oko psovke svađati kao oko Tesle

    Ono što je Žanetiću naročito interesantno jeste da od psovki nastaju uzrečice, kao što je reč koju je Guld upotrebio za naziv svog brenda.

    „Ona je uzrečica poreklom od psovke. Ona ne znači isto kao kada se napiše odvojeno, u dve reči. U tom smislu, ljudi koji dođu ovde su pripadnici nekog drugog naroda i žele da saznaju šta narod kod koga su došli često koristi, čime se služi, a da nije oficijelno i mi im pokažemo psovku. Što da ne? I onda oni koji te stvari takođe imaju kod sebe, rado uzimaju način izražavanja iz tuđih zemalja koji su i njima dragi. Kobi Brajant verovatno ima psovki u svom jeziku i često ih koristi i verovatno je zainteresovan kako to mi radimo“, smatra on.

    Svaka zemlja na svetu sebe pokušava da se nađe na nekoj top listi, a nigde ne piše da se, kada se pomisli na psovku, prvo pomisli na Srbe, dodaje Žanetić.

    „Mene u ovoj situaciji unapred zanimaju i raduju druge stvari. Ako ta rakija kojoj je gospodin stavio brend koji je stavio bude popularna, kako ćemo onda na ovim prostorima da se tučemo, čije je ’Yebiga‘!? Da li ćemo ’Yebiga‘ da razvlačimo kao Teslu, pa svako da kaže: ’E pa ’Yebiga‘, nije ’Yebiga‘ njihovo nego naše. Mi smo ga izmislili‘. Ili da Kinezi naprave kopiju koja će se zvati ’Yebote‘“, navodi Žanetić.

    Tagovi:
    Amerika, psovanje, brendiranje, Srbija, brend, običaji, psovke, rakija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga