21:58 05 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Žito

    Pet godina zapadnih sankcija — poklon za rusku privredu

    © Sputnik / Igor Zarembo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    22814
    Pratite nas

    Sankcije koje su pre pet godina SAD i EU nametnule Rusiji su imale za cilj da kazne Moskvu zbog situacije u Ukrajini, ali su joj, naprotiv, donele veliku korist i stimulisale ekonomski rast, pa je Rusija od zemlje zavisne od uvoza hrane postala jedna od najvažnijih igrača na svetskom izvoznom tržištu.

    Poljoprivreda je u Rusiji postala najbrže rastuća grana ekonomije, pa sada ova zemlja izvozi više poljoprivrednih proizvoda nego oružja.

    Ruski izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda porastao je 16 puta od 2000. godine. Rusija je postala svetski lider u izvozu pšenice, a po pojedinim robnim proizvodima svrstala se među tri najveća izvoznika u svetu. Osim toga, ruski proizvođači već u potpunosti obezbeđuju celu državu piletinom i svinjetinom, iako je ranije sve to uvoženo, i to u velikim količinama.

    „Po pitanju zamene uvoza, uspeli smo da uradimo mnogo. S moje tačke gledišta, najvažnije je da je poljoprivredni sektor dobio vrlo ozbiljan podsticaj za razvoj, i sada zadovoljavamo svoje potrebe kada je reč o gotovo svim poljoprivrednim prehrambenim proizvodima. To su i šećer i svinjetina i proizvodi od povrća i tako dalje. Jedino nismo dostigli tako visok nivo kada je reč o mleku i o proizvodnji goveđeg mesa. Međutim, ovde se mora reći da je to industrija koja ima duži razvojni ciklus od petogodišnjeg perioda, iako smo se time bavili i pre nego što je embargo uveden sa naše strane, kao odgovor na američke sankcije. To zahteva veoma velika ulaganja i uopšte je ta industrija u svim zemljama prilično problematična i nije je lako razvijati“, kaže ruski ekspert Mihail Beljajev.

    On dodaje da je Rusija već postala glavni izvoznik pšenice. Pored toga, izvoze se i druge vrste žitarica, biljno ulje i meso, a glavni kupac u oblasti poljoprivrednih proizvoda je — Kina.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin u fabrici aviona u Kazanju
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
    Predsednik Rusije Vladimir Putin u fabrici aviona u Kazanju

    „To je, po mom mišljenju, veliko dostignuće. Kako je to postignuto? To se u određenoj meri kritikuje. Iako su to bile prinudne mere, glavna stvar je rezultat. Pokazalo se da smo se u određenoj meri ’ogradili‘, tačnije: ograničavanje konkurencije iz drugih zemalja koje se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda stvorilo je povoljne uslove za razvoj naše poljoprivredne proizvodnje, koju smo smo počeli aktivno i da stimulišemo. Ove dve mere su dale takav rezultat“, kaže Beljajev.

    Beljajev odbacuje kritike da su zbog sankcija i kontrasankcija cene na prehrambene proizvode porasle, a da Rusija ne proizvodi dovoljno delikatesa.

    „Kao prvo, delikatesi iz uvoza se već u određenoj meri zamenjuju domaćim proizvodima, i to prilično uspešno, a tu pre svega mislim na sireve i druge proizvode, a što se tiče rasta cena, moram reći da tokom ovih pet godina inflacija nije mirovala. Stoga, trebalo bi sagledati povećanje cena poljoprivrednih proizvoda u okviru opštih cena i razumeti da cene poljoprivrednih proizvoda rastu brže nego što rastu cene osnovnih proizvoda. Mislim da bi ovde trebalo aktivnije da radi naša protivmonopolska služba, koja bi trebalo da vidi kako se cene formiraju upravo na krajnjoj maloprodajnoj vezi i smatram da će ovde situacija biti dovedena u red. Takođe smatram da, ako želimo da se ovi uspesi nastave, i to ne samo u poljoprivrednom sektoru, već uopšte i u svim ostalim, ne bi trebalo da pridajemo veliku pažnju takvim spoljnim faktorima, već bi trebalo da počnemo više da stimulišemo opštu ekonomsku klimu, što će nam omogućiti da intenziviramo i investicioni i proizvodni proces“, smatra Beljajev.

    Podsetimo, odnosi Rusije i Zapada su se pogoršali 2014. godine zbog situacije u Ukrajini. EU i SAD počele su da uvede restriktivne mere, ne samo protiv pojedinaca i ruskih kompanija, nego i protiv čitavih sektora ruske ekonomije.

    Kao odgovor na to, Rusija je ograničila uvoz hrane iz zemalja koje su joj uvele sankcije: SAD, EU, Kanade, Australije i Norveške. Tako je rat sankcijama uspela da preokrene u svoju korist. Za pet godina smanjila je uvoz hrane za 31,2 odsto — sa 43,3 milijarde dolara 2013. godine na 29,8 milijardi 2018. godine. Ruski poljoprivrednici su uspeli da obezbede potreban obim proizvodnje da bi zadovoljili domaće potrebe i da bi aktivno razvijali izvoz. Prema podacima ruskog Ministarstva poljoprivrede, 2018. godine Rusija je izvezla hranu u vrednosti od 25,8 milijardi dolara, u poređenju sa 16,8 milijardi dolara 2013. godine. Očekuje se da će se do 2024. godine izvoz hrane povećati na 45 milijardi dolara godišnje. Da bi se postigla ovaj cilj, država će izdvojiti 406,8 milijardi rubalja.

    Veliki broj zapadnih medija često piše o „ekonomskom krahu“ Rusije usled sankcija zapadnih zemalja, ali ruski zvaničnici su u više navrata isticali da su im sankcije pomogle da reorganizuju svoju privredu, kao i domaću proizvodnju, te da osnaže trgovinske odnose sa drugim zemljama, poput Kine i Indije, Latinske Amerike i niza drugih zemalja. Čak i neki zapadni analitičari ističu da su zapadne sankcije i ruske kontrasankcije bile „poklon“ za rusku poljoprivredu. Kako kažu analitičari — efekat od kontrasankcija bio je takav da su neki predstavnici grana ruske ekonomije, koje su samo delimično u vezi sa poljoprivredom, takođe počeli da mole da im uvedu sankcije.

    SAD kupuju sve više ruske nafte zbog sankcija Venecueli
    © Sputnik / Vitalij Podvicki
    SAD kupuju sve više ruske nafte zbog sankcija Venecueli

    Nedavno uvedene američke carine na različitu robu prisiljavaju mnoge zemlje da traže druga tržišta za prodaju i kupovinu različite robe. Na primer — Kina ubrzano postaje tržište za soju i suncokret iz Rusije, čime zamenjuje američke proizvode.

    Ruski mediji su na osnovu statističkih podataka Federalne carinske službe izračunali da bi gubici stranih zemalja od prehrambenog embarga, koji je Rusija uvela kao odgovor na sankcije Zapada, mogli da iznose oko 8,3 milijarde dolara godišnje.

    Većina proizvoda se uvozila iz zemalja EU — gotovo 5,9 milijardi dolara. Glavni dobavljači bili su Poljska, Austrija i Holandija. Najviše su se uvozile mesne prerađevine — isporuke su iznosile 818 hiljada tona i procenjene su na 2,1 milijarde dolara. Na drugom mestu su bili mlečni proizvodi — 464 hiljade tona za 1,8 milijardi dolara, a na trećem — riba i morski plodovi — 546 hiljada tona za 1,7 milijardi.

    „Naravno — 8,3 milijardi dolara je malo novca za EU, ali je činjenica da je to i primetno. Primetno je zato što su ti gubici koncentrisani u određenim industrijama i u određenim regionima, pa su oni veoma značajni. Na primer, za severnu Italiju gubici su bili uočljivi, kao i za niz industrija u Nemačkoj i za poljoprivredni sektor Francuske. U nizu industrija i regiona ovi gubici izazivaju vrlo ozbiljno nezadovoljstvo i zabrinutost“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Andrej Suzdaljcev.

    Prema njegovim rečima — zemlje koje su zbog sankcija i kontrasankcija izgubile svoj tržišni udeo u Rusiji, malo je verovatno da će ga ikada vratiti. Kako je objasnio, radi se o tome da danas nije problem proizvoditi, već prodati, i izuzetno je teško pronaći nova tržišta. Ekspert podseća da je Rusija više puta upozoravala svoje partnere da će, ako napuste rusko tržište, biti praktično nemoguće da se vrate, jer će njihovi proizvodi biti zamenjeni ili ruskim proizvodima ili proizvodima iz zemalja koje ne podržavaju sankcije.

    Tagovi:
    poljoprivreda, sankcije Rusiji, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga