22:56 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Specijalci na ulicama El Pasa posle pucnjave

    Masovnim ubistvima trebalo bi da se bave sociolozi, psiholozi i psihijatri

    © AFP 2019 / JOEL ANGEL JUAREZ
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 91
    Pratite nas

    Masovna ubistva u Sjedinjenim Američkim Državama, koja su šokirala svet ovih dana, mogla bi se dovesti u vezu sa „liberalnim“ zakonima o posedovanju ličnog naoružanja.

    Prema prošlogodišnjem istraživanju organizacije „Smol arms survej“, SAD su prve u svetu po broju komada vatrenog oružja po glavi stanovnika — na stotinu stanovnika dolazi čak 120 komada oružja.

    Drugo mesto na ovoj listi dele Srbija i Crna Gora sa tri puta manje oružja po glavi stanovnika od SAD — „svega“ blizu 39,1 komada na stotinu stanovnika. Među prvih deset plasirali su se i Kipar, Finska, Island, Bosna i Hercegovina, Austrija, Makedonija i Norveška.

    Praksa je pokazala da u svim ovim državama postoji rigoroznija kontrola osoba kojima se izdaje dozvola za nošenje oružja i zbog toga su masovna ubistva retkost, za razliku od situacije u SAD.

    Klinički psiholog Aleksandra Janković kaže za Sputnjik da svakako postoji veza između dostupnosti oružja i masovnih ubistava, jer čim je oružje dostupno bez kontrola koje bi uključivale i procenu zdravstvenog stanja — šanse za zločine se povećavaju.

    Istorija „iskakanja“

    „Po pravilu — ljudi koji rade takve stvari nisu neko ko iskoči jednom, nego uvek postoji neki istorijat korišćenja i poznavanja oružja, interesovanja, praćenja tih sajtova, i svi oni imaju specifičnu orijentaciju. I kada malo zagrebete, obično se ispostavi da su oni ’vežbali‘ za trenutak kada će napraviti nekakav masakr. Teško da je to sporadično“, kaže Jankovićeva.

    „S druge strane, budući da je reč o razvijenoj zemlji demokratije, koja ima najrazličitije borce za „ova ili ona prava“, posednici oružja su najčešće zaštićeni i informacije o njima su najčešće nedostupne socijalnim službama, koje bi mogle da ukažu na problem“, dodaje ona.

    Holivudski glumac Čarlton Heston, predsednik američke Nacionalne asocijacije za oružje.
    © AP Photo / Jim Cole
    Holivudski glumac Čarlton Heston, predsednik američke Nacionalne asocijacije za oružje.

    „Rigoroznija kontrola izdavanja dozvola za nošenje oružja u svakom slučaju bi u nekoj meri sprečila masovna ubistva. Generalno, vrlo je važno da osobe koje poseduju ili nose oružje budu podvrgnute zdravstvenim pregledima, ali ne samo na početku kad im se izda dozvola“, ističe Jankovićeva.

    „Isto kao i za vozačku dozvolu. Jer — ko vam garantuje da neko ko je u jednom trenutku bio psihički stabilan i sposoban nije u nekom periodu ’iskočio‘. Kao kad se traži zdravstveno uverenje za vozačku dozvolu pa vi morate da je obnavljate, odnosno da idete na ponovni pregled, ovde je još važnije da postoji kontrola, i to još rigoroznija. I, naravno, bez tih mogućnosti — ’taj ne bi ništa napravio, da ne detaljišemo‘. Itekako treba da se detaljiše“, zaključila je Jankovićeva

    Tradicionalno naoružani jug SAD

    S druge strane, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić smatra da se ne može reći da postoji veza između posedovanja oružja i masovnih ubistava.

    „Postoji jedno pravilo — da ljudi ubijaju ljude, ne ubija oružje. Ja sam, naravno, protiv toga da građani imaju oružje u svom posedu. Mislim da građani u uređenim državama nemaju razloga za tako nešto“, kaže Dragišić.

    Kada su u pitanju SAD — propisi su različiti od države do države. Tako, na primer, u južnim saveznim američkim državama postoji tradicija da ljudi imaju oružje.

    „U nekim državama možete otvoreno da nosite oružje ako ga imate, ali to je prosto deo neke tradicije i kulture. U SAD to nije od juče, oni to oružje imaju 200 godina, pa se ovakve stvari nisu događale“, podseća naš sagovornik.

    Dragišić smatra da su se masovna ubistva u SAD u prethodnih nekoliko dana mnogo bliža scenariju masovnog ubistva na Novom Zelandu, koje je izvršio terorista u džamiji.

    Ekipa hitne pomoći interveniše nakon napada na džamiju na Novom Zelandu
    © AP Photo /
    Ekipa hitne pomoći interveniše nakon napada na džamiju na Novom Zelandu

    „Iako u slučajevima ubistava u El Pasu i u Dejtonu policija još uvek istražuje motive, očigledno je reč o nekakvim „parapolitičkim motivima“ i o napadu na Hispanoamerikance ili migrante“, dodaje Dragišić.

    Masovna ubistva u „mirnim državama“

    Uzrocima i razlozima masovnih ubistava trebalo bi da se pozabave i sociolozi i psiholozi i psihijatri, a posebno stručnjaci za bezbednost. Dragišić podseća i na masovno ubistvo u Norveškoj, u državi u kojoj ljudi nemaju oružje.

    „Imate i takve države u kojima je oružje apsolutno zabranjeno ili su zakoni krajnje rigorozni, pa se opet dešava da dolazi do zločina koji se počine vatrenim oružjem. Dakle, to je kriminalna sfere. Ako neko ima nameru da izvrši nekakav teroristički čin ili neki drugi zločin vatrenim oružjem, on će do tog oružja doći na ovaj ili na onaj način“, ističe Dragišić.

    Prema njegovim rečima — potrebna je mnogo rigoroznija kontrola ekstremističkih grupa i ljudi koji su spremni da počine masovna ubistva, nego izdavanja dozvola za nošenje oružja.

    Revolucija u Teksasu

    „U Srbiji i Crnoj Gori postoji kultura posedovanja oružja i, generalno, teško se briše takva kulturološka crta“, smatra Dragišić.

    „Kako ćete vi u Teksasu zabraniti posedovanje oružja? Pa imaćete revoluciju! 99,99 odsto ljudi koji imaju oružje nikad nisu izvršili nikakav zločin niti nameravaju da ga učine“, naglašava sagovornik Sputnjika.

    On navodi primere terorističkih napada u Zapadnoj Evropi, u kojima su teroristi napadali kamionima i motornim vozilima. Zato je potrebna rigoroznija kontrola ekstremističkih grupa i potencijalnih terorističkih organizacija.

    „Potreban je pojačan rad i na društvenim mrežama, ali i neposredno praćenje ljudi koji zastupaju takve ideologije, a koje su u temeljima ovakvih zločina. Nad tim ljudima treba pojačati kontrolu. Što se tiče oružja — nisam siguran da se tu može mnogo promeniti“, zaključio je Dragišić.

    Tagovi:
    oružje, masovna ubistva, Norveška, Novi Zeland, Crna Gora, Srbija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga