14:21 15 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3253
    Pratite nas

    Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić zapretio je da će blokirati uspostavljanje nove Vlade, odnosno Saveta ministara BiH, posle političkog sporazuma koji su potpisali Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Milorad Dodik.

    Komšić, koji je trenutno i predsedavajući Predsedništva BiH, rekao je da neće podržati ovaj sporazum ako pre toga ne bude usvojen godišnji nacionalni plan reformi (ANP), posle čega bi se aktivirao i Akcioni plan za članstvo u NATO. Drugim rečima, Komšić traži da se BiH u svom planu obaveže da će postati član NATO, iako je poznato da Republika Srpska ima izglasanu Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, odnosno — prihvata saradnju sa NATO, ali ne i članstvo.

    Na pitanje zašto Komšić baš u ovom trenutku traži dopunu godišnjeg nacionalnog plana reformi i minira politički sporazum koji je rezultat dogovora tri vodeća lidera u BiH, stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić kaže da je uveren da iza svega stoji, pre svega, sujeta Željka Komšića, jer nije bio deo ovog političkog sporazuma. S druge strane, smatra da je Komšić verovatno od nekoga dobio uputstvo da ovu situaciju i svoju poziciju iskoristi, kako bi BiH čvršće vezao za NATO.

    Uticaj Srbije i Turske

    „Činjenice su sledeće: do sporazuma je došlo na brzinu, pa javnost, a i svi politički akteri očito nisu bili pripremljeni na ovo, zbog čega se Komšić oseća zaobiđen u tome. Čim se dvojica od tri glavna aktera sporazuma, Dodik i Izetbegović, etiketiraju kao ’izdajnici‘, znači da se radi o kompromisu u kojem je bilo ustupaka sa obe strane“, objašnjava Ćeranić.

    On dodaje da treba imati u vidu da je RS sigurno imala konsultacije sa Srbijom o regionalnim i globalnim kretanjima.

    Ne smemo zaboraviti, napominje naš sagovornik, da je u Sarajevu nedavno boravio i presednik Turske Redžep Tajip Erdogan, gde je razgovarao sa Izetbegovićem. 

    Željko Komšić
    © Tanjug / FOTO FENA
    Željko Komšić
     

    „Vidi se da je i američka ambasada zaobiđena u usaglašavanju ovog političkog sporazuma i to su predstavnici Bošnjaka naknadno pokušali da im objasne, vezano za godišnji nacionalni plan reformi (ANP), što njih najviše i zanima. Izetbegović kaže da je nađena neka sredina i da je ANP korigovan, gde vojni delovi postaju civilni, a ne vojni. Dakle, ide se ka sporazumu koji je mnogo više od običnog sporazuma, on je i odraz rešavanja ključnih odnosa, pre svega između Bošnjaka i Srba u BiH . Ali očito je da je Komšić instruiran, moguće je od američke ambasade koju ozbiljno zanima put BiH u NATO“, smatra naš sagovornik.

    On veruje da lako može da se desi da Komšić ostane pri svom stavu, što bi značilo da sporazum koji je ograničen na 30 dana može da propadne, jer Komšić kao predsedavajući Predsedništva BiH ima moć da sam odluči šta će se naći na dnevnom redu na glasanju. U tom kontekstu, Ćeranić zaključuje da to znači da možda neće doći do konstituisanja vlasti u BiH, što opet može da dovde do rasula u BiH.

    Komšić bez legitimiteta

    „Treba imati u vidu namere američke ambasade koja sada deluje preko Komšića, a ne preko Izetbegovića, da sve stvari oko ANP-a budu kristalno jasno postavljene, što je sada nemoguće. Bojim se da stvari idu ka tome i to baš u trenutku kada je napravljen krupan korak ka međusobnom približavanju Bošnjaka i Srba“, kaže naš sagovornik.

    On ističe da Komšić nema legitimitet predstavnika trećeg naroda u BiH, Hrvata i da sada pokušava da deluje samostalno.

    „Dakle, Komšić je taj koji će ovaj sporazum sigurno dovesti u pitanje. Kompromis je ono što je neophodno narodu BiH da bi ostali u jednoj državi. U protivnom, slede potezi koji će voditi ka praktičnom raspadu BiH i to ćemo videti u narednim mesecima“, prognoza je Ćeranića.

    Podsetimo, Komšiću smeta i neophodna izmena izbornog zakona na način kako to predviđa sporazum koji su 5. avgusta potpisali Dodik, lider SDA Bakir Izetbegović i predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović.

    U sporazumu stoji da će se izborni zakon menjati tako da obezbedi legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda i građana na svim nivoima vlasti, što praktično znači izmenu pravila koja su Komšiću omogućila da postane hrvatski član Predsedništva BiH.

    Inače, ANP je usko vezan uz MAP, odnosno viši program saradnje sa NATO-om. Sve aktivnosti iz MAP-a operativno se razrađuju u godišnjim nacionalnim programima i vezane su za pet oblasti na kojima svaka država treba da radi i kada je reč o EU putu. To su pravo, ekonomija, sigurnost, odbrana i ljudska prava. Kako bi se približile NATO-u, sve institucije države kroz ovih pet oblasti treba da unaprede funkcionisanje, na bazi ovih pet pitanja. Takođe, sve institucije, ministarstva i državne agencije na godišnjem nivou definišu šta će uraditi iz pet ključnih oblasti, kako bi postale kompatibilnije sa zemljama NATO saveza.

    Tagovi:
    Sporazum, NATO, Željko Komšić, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga