15:45 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Novac carske Rusije

    U Francuskoj traže isplatu duga iz vremena carske Rusije

    © Sputnik / Oleg Lastočkin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    73128
    Pratite nas

    Uprkos činjenici da su Moskva i Pariz pre više od dve decenije postigli sporazum kojim su rešili pitanje ruskih zajmova iz carskih vremena, čini se da potomci francuskih investitora, koji poseduju ruske carske obveznice, ne misle tako.

    Francuski deputat Fransis Verkamer uputio je zahtev ministru za budžet Žeraldu Darmanenu da se pozabavi ovim pitanjem, a u dokumentu koji je poslao, tvrdi da isplate navodno nisu odgovarale stvarnim iznosima obveznica.

    „Posle više od 100 godina, unuci i praunuci upropašćenih vlasnika obveznica i dalje zahtevaju povrat uloženog novca. Uprkos sporazumu od 27. maja 1997. godine, prema kojem je vlada Ruske Federacije pristala da plati 400 miliona dolara, vlasnici obveznica su i dalje žrtve. Naravno, vraćen im je novac, ali u većini slučajeva isplate nisu odgovarale stvarnim iznosima obveznica“, kaže se u dokumentu u koji je ruski kanal RT imao uvid.

    U svom zahtevu ministru za budžet Verkamer naglašava da potomci investitora žele da razjasne koje mere je francuska vlada spremna da preduzme kako bi „dugovanja bila isplaćena i konačno rešila ovo pitanje“.

    Kraljevska porodica Romanov
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Kraljevska porodica Romanov

    Priča počinje 1867, kada su ruske železničke kompanije počele da izdaju državne obveznice osigurane zlatom. Tokom sledeće tri decenije, francuski investitori su u projekat uložili 15 milijardi franaka, što bi, prema proračunu, bilo današnjih 53 milijarde evra.

    Neki od ulagača su uspeli da zarade na ovom poslu, a ostali su ostali bez ičega, jer je 1918. Vladimir Lenjin potpisao dekret kojim je otpisao sve carske dugove. S tim u vezi, šefovi evropskih država su uputili protest vladi Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike (RSFSR), ali je sovjetska Rusija iznela protivtužbe, zahtevajući da se plati šteta koju su francuski intervencionisti naneli zemlji tokom građanskog rata. Pored toga, Lenjin je naglasio da je spreman da plati dugove u zamenu za mir i priznanje sovjetske vlasti od strane drugih zemalja. Međutim, Francuska nije prihvatila takve uslove. Pregovori su nastavljeni osamdesetih, da bi Moskva i Pariz konačno sklopili sporazum 1997, prema kojem je Rusija pristala da Francuskoj plati 400 miliona dolara u tranšama od 50 miliona dolara.

    Međutim, ruski eksperti ističu da je sa stanovišta međunarodnog prava to pitanje zatvoreno na nivou dveju zemalja i zbog toga ne može biti dodatnih finansijskih zahteva.

    „To pitanje je rešeno na nivou vlada, a Rusija je odgovarajuću svotu platila krajem devedesetih, pa je to pitanje zatvoreno. Stoga, potomci francuskih investitora koji su nezadovoljni veličinom uplaćenih iznosa, nemaju nikakvih zakonskih osnova za svoja potraživanja“, ističe ruski ekspert Sergej Fjodorov.

    Ovo pitanje o dugovanjima se ne pokreće prvi put. Prošle godine je oko 400 hiljada Francuza od Rusije tražilo 30 milijardi evra za obveznice koje je izdala carska vlada. Oni su smatrali da je Rusija dužna da isplati taj novac jer „nije službeno bankrotirala“.

    Vladimir Ilič Lenjin se obraća vojnicima na trgu Sverdlova

    Ruski eksperti navode da u Francuskoj postoji nekoliko udruženja koja sve vreme traže povraćaj duga i koja očekuju da će dobiti dodatne iznose od Rusije, ali istovremeno napominju da je ta priča završena i da pravno gledano nemaju nikakvu šansu.

    Pored toga, ruski mediji podsećaju da je ranije francusko Ministarstvo ekonomije i finansija potvrdilo da su sporovi između dveju država rešeni, a da se Pariz suzdržavao od bilo kakvih zahteva od Moskve po tom pitanju.

    „Međudržavni sporovi između Francuske Republike i Ruske Federacije po pitanju ruskih zajmova eliminisani su 27. maja 1997. potpisivanjem sporazuma između dveju država, prema kojem Francuska i Rusija međusobno otpisuju sve finansijske dugove koji su nastali između njih pre 9. maja 1945“, navelo je Ministarstvo, dodajući da se takođe uzdržava od potraživanja svojih građana povezanih sa tim dugovima.

    Istovremeno, Ministarstvo je navelo i da zaključeni sporazum ne oduzima pravo građanima, čak ni onima koji su dobili odštetu, da potražuju novac.

    Tagovi:
    Rusija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga