16:30 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ričard Gir među migrantima na brodu.

    Hoće li Ričard Gir ustupiti izbeglicama svoje vile u Holivudu

    © AP Photo / Valerio Nicolosi
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    22528
    Pratite nas

    Polemika na najvišem svetskom vrhu jedan je od događaja koji je obeležio prethodne dane. Akteri ovog „rata rečima“ bili su slavni holivudski glumac Ričard Gir i Mateo Salvini, zamenik italijanskog premijera i jedan od najpopularnijih evropskih političara.

    Počelo je tako što je Gir apelovao na evropske lidere da se primi brod sa migrantima koji je došao do italijanske obale na pres konferenciji u subotu na italijanskom ostrvu Lampeduza.

    Salvini nije dozvolio da brod uđe u italijanske vode, a Gira je nazvao velikodušnim milionerom.

    „Zahvaljujemo mu. On će moći da ih sve preveze privatnim avionom u Holivud, gde će boraviti u njegovim vilama“, rekao je Salvini nakon Girove konferencije.

    Salvinijev žestok odgovor popularnom holivudskom lepotanu otvorio je pitanje aktivizma slavnih, odnosno — koliko je njihov aktivizam rezultat stvarne brige za probleme čovečanstva, a koliko je reč o ličnom marketingu.

    Glumci moćniji od država

    Zoran Stefanović, scenarista i istoričar popularne kulture, procenjuje da će polemika poput Salvinijeve i Girove biti sve više i više.

    On dodaje da smo sada u situaciji u kojoj se svetska elita, odnosno — ljudi koji upravljaju tokovima kojima će ići globalna civilizacija, zbog otvorenosti tehnologija sve češće suočavaju jedni sa drugima, i to u situaciji kada praktično imamo neku vrstu probnog rešavanja budućnosti planete na nekim neuralgičnim tačkama.

    „Mi možemo da mislimo da su države suverenije nego što su međunarodni sistemi, odnosno kompanije, koje drže medije i finansiraju pop-kulturu. Međutim, u praksi — međunarodni sistemi kapitala, koji drže medije i pop-kulturu, su isto moćni, ili su moćniji nego pojedinačne države i ne bih ni u kom slučaju potcenjivao bilo koji apel, posebno ne onaj koji dolazi od slavnih ljudi, uključujući tu i glumce“, kaže Stefanović.

    ​U tim slučajevima postoji jedna legitimna zabrinutost slavnih za sudbinu planete, kao i ljudska potreba da se učestvuje u takvim raspravama, međutim, kao i ponekad u životu — „vi možete biti u službi nečega što ne biste hteli“.

    „Imamo mnogo slučajeva gde vidimo da je humanitarni i etički aktivizam slavnih ljudi ponekad dovodio i do vrlo neprijatnih, pa čak i tragičnih posledica“, naglašava naš sagovornik.

    Bernar Anri Levi protiv De Nira i Dastina Hofmana

    U tom kontekstu, Stefanović podseća na vreme raspada bivše Jugoslavije, posebno Bosne i Hercegovine, gde smo imali „čitavu grupu čudnih ljudi, u suštini pseudohumanitaraca“, odnosno političkih aktivista, kao što je Bernar Anri Levi.

    Levijev angažman ne može se tretirati kao samostalan etički izbor, već kao neka vrsta zastupanja određenih geopolitičkih interesa, a njegov navodni humanitarni rad od početka je bio laž namenjena da „razori tu nesrećnu zemlju“.

    „Umetnike bi u tom kontekstu trebalo izdvojiti od filozofa i sociologa, jer se u njihovoj prirodi meša više unutrašnjih sila u čoveku“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Stefanović podseća i da je jedan deo Holivuda tokom NATO agresije na SRJ vrlo hrabro istupio protiv politike tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.

    „Setimo se filma ’Ratom protiv istine‘, koji je u suštini priča o tome kako se medijskim putem pravi jedna lažna, posredovana istorija, koja služi da sakrije pravu istoriju, i mi danas vidimo da je sve što su ti ljudi pokazali u tom filmu, u stvari, dovelo do toga da je Amerika u sistemskoj krizi, a time povlači i svet u sistemsku krizu. Znači, u tom slučaju su umetnici bili potpuno u pravu, čak gledano i geopolitički“, podseća sagovornik Sputnjika.

    Lenjinovi korisni idioti

    Međutim, umetnici ne moraju biti potpuno u pravu, ali mogu imati potrebu ili intuiciju da se umešaju u neke probleme, jer ih doživljavaju kao važnu stvar, a takav problem danas je migrantska kriza, koju je praktično nemoguće zaustaviti.

    „U slučaju migrantske krize i mešanja pop-kulture u jednu veliku tragediju koja se u Africi dešava već nekoliko decenija, a uskoro će i u Evropi, trebalo bi obratiti pažnju na motivaciju ljudi koji su direktni aktivisti. U suštini, kriza je tek počela i mi čak ne možemo da procenimo ni gde nas jedan simbolički događaj, ili nešto što je izraz ličnog čina, kakav je slučaj gospodina Gira, može istorijski dovesti“, upozorava naš sagovornik.

    Na pitanje koliko je kod zvezda aktivizam stvar ličnog ubeđenja, a koliko stvar ličnog marketinga, Stefanović odgovara da to zavisi od zvezde do zvezde.

    „Vi neke ljude ne možete ni slomiti ni kupiti. Neke možete, neki su mediokriteti koji pokušavaju da se uzdignu, a neki su, međutim, lenjinovskim rečnikom rečeno, korisni idioti. Svi smo mi, koji smo se bavili umetnošću, imali prilike da budemo korisni idioti, odnosno da se založimo za nešto što je opšta javna stvar, a da se to na kraju pretvori u neku vrstu preigravanja jedne fine šahovske partije, koju neko vodi u pozadini“, ističe Stefanović.

    Od Andželine Džoli do Suzan Sarandon

    „Međutim, nijedna od tih pojava, čiji su akteri slavni glumci, nije se desila zbog čistog ličnog hira, ili zbog čistog političkog interesa jedne grupacije“, smatra naš sagovornik.

    „Ovo su dubinski tokovi, oni su u vezi sa geopolitičkim silama, te sile su u vezi sa određenim klimatološkim i drugim procesima, i mi sada na jednom sitnom elementu vidimo mnogo krupniju stvar“, smatra Stefanović.

    Prema njegovim rečima — u polovini slučajeva slavni ljudi pravili su istorijski greške i do sada smo se nagledali ljudi sa genijalnim osobinama koji su, istorijski gledano, pogrešili.

    „Slavnima niko ne može oduzeti pravo da budu aktivisti, ali je problem da se vide događaji unutar kojih oni deluju i kuda nas oni vode“, dodaje Stefanović.

    Kada je reč o holivudskim zvezdama, postoji više vrsta aktivizma.

    „Jedna vrsta je ona kojom se bavila Andželina Džoli, koja je bila u direktnoj službi određenih geopolitičkih interesa na Balkanu, dok naspram nje stoji Suzan Sarandon, koja je odlučila da od slučaja do slučaja diže svoj glas“, zaključio je Stefanović.

    Tagovi:
    Anđelina Džoli, humanitarni rad, Bernar Anri Levi, migrantska kriza, Holivud, Mateo Salvini
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga