19:58 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Onlajn plaćanje

    Prevare sa elektronskim karticama, noviteti ne nedostaju

    © Foto
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 849
    Pratite nas

    Novi način prevare korisnika platnih kartica koji se pojavio u inostranstvu u Srbiju još nije stigao, ali nikada se ne zna. Zato, ako vas „bankar“ nazove i usplahireno upozori da vam skidaju pare sa računa i da mu odmah izdiktirate broj kartice kako bi to zaustavio — ne nasedajte .

    Na to, u razgovoru za Sputnjik, ukazuje Petar Stefanović, izvršni direktor za nove tehnologije u „Komercijalnoj banci“.

    „Šansa da će vas neko zvati iz banke i pitati za broj vaše kartice ili lične podatke — to se jednostavno ne događa“, kaže Stefanović.

    Kada je pre desetak godina došlo do ekspanzije kartičarstva u Srbiji, bilo je različitih vrsta prevara koje su bile manje tehnološki sofisticirane. Sada je, međutim, broj takvih prevara sveden na minimum minimuma, a najčešće su one koje se dešavaju kupovinom preko interneta.

    Izvršni direktor za nove tehnologije u „Komercijalnoj banci“ napominje da u Srbiji ima nekoliko najčešćih načina neovlašćenog korišćenja platnih kartica. Reč je o prevarama sa falsifikovanom karticom na kojoj je imelica koje vara i prevarama koje se obavljaju preko elektronske trgovine, odnosno plaćanjem preko interneta. Česte su i prevare kada se koriste izgubljene ili kradene kartice, kao i prevare koje se izvode pomoću skimer uređaja postavljenih na bankomatu ili trgovačkom pos aparatu, koji skida podatke sa kartice platioca, kako bi oni kasnije bili zloupotrebljeni reprodukovanjem na neku drugu karticu. Taj metod je često bio u upotrebi pre nekoliko godina.

    Na pitanje o najčešćim prevarama danas, sagovornik Sputnjika odgovara da, prema iskustvu „Komercijalne banke“, većina prevara dolazi preko interneta.

    „Od ukupnog broja prijavljenog neovlašćenog korišćenja platnih kartica, većina se odnose na korišćenje kartica na lažnim sajtovima koji se reklamiraju na društvenim mrežama. Savet je da pazite na kojim sajtovima kupujete. Kod sajtova kakvi su oni veliki poput ’Ali ekspresa‘ i ’Amazona‘ bilo kakva mogućnost prevare svedena je na minimum i tu nema problema. Ukoliko, međutim, sam sajt izgleda neprofesionalno, sumnjivo, ukoliko su cene takve da su previše dobre da bi bile istinite, definitivno ne treba to raditi. Postoje elementi koji se vide na sajtu — da preventivno podržava usluge kakva je 3D sekjur, da je jasno navedeno koja je banka pružalac usluge plaćanja — tu onda nemate problem. Međutim, ukoliko vam je nešto sumnjivo bolje nemojte da kupujete nego da rizikujete“, upozorava Stefanović.

    On ističe i da ne treba nasedati ni pozive kada vam zbog navodne uplate na vaš račun zbog dobitka u nekoj nagradnoj igri traže broj kartice. Prevare su i slučajevi kada vam neko ko se predstavio kao službenik banke traži da mu hitno izdiktirate broj kartice, jer vam neko skida novac sa računa.

    Skulptura evra ispred Centralne banke Evrope
    © AP Photo / Michael Probst
    Skulptura evra ispred Centralne banke Evrope

    „Jedan od osnovnih saveta je da svoj broj kartice i prateće sigurnosne elemente, kakvi su tri broja pozadi na kartici, ne otkrivate licima putem društvenih mreža, imejl poruka i telefona, osim ako zaista nije u pitanju telefonsko bankarstvo, koje ’Komercijalna banka‘ nema, ali neke banke u Srbiji imaju“, napominje Stefanović.

    On ukazuje i da se smanjio broj prevara sa takozvanim skimpovanjem kartica, koji je pre pet godina bio uzeo maha. On podseća da je tu reč o postavljanju dodatnog, jedva primetnog ulaza za karticu na bankomatu ili na post uređaju kod trgovaca, u restoranu, radnji, kada bi se skidali podaci sa kartice, a da njen vlasnik toga nije bio ni svesan. Uz snimanje nevidljivom kamericom ukucanog PIN koda kasnije bi kartica bila reprodukovana i zloupotrebljena.

    Generalno, Stefanović ukazuje na činjenicu da je rizik od zloupotrebe korišćenja platne kartice veoma mali.

    „Kada je pre nekih desetak godina došlo do ekspanzije kartičarstva bilo je različitih vrsta prevara koje su bile manje tehnološki sofisticirane. Sada imamo situaciju da je u našoj banci ovakav broj prevara sveden na minimum minimuma. Svojim klijentima, prijateljima, bilo kome ko me pita, pokušavam da objasnim da postoji rizik od plaćanja karticama, ali postoji i rizik kod plaćanja kešom. Kada podvučete crtu i pogledate statistički, mnogo je manja šansa da će vam se nešto desiti prilikom plaćanja karticama, nego kešom“, kaže on.

    U bankama u Srbiji koje imaju više od milion izdatih kartica prosečno se desi dvocifren, eventualno trocifren broj prevara, objašnjava sagovornik Sputnjika i dodaje da se na zadovoljstvo klijenta reši velika većina prijavljenih slučajeva.

    Na pitanje da li su moguće zloupotrebe novog trenda — beskontaktnog plaćanja i plaćanja mobilnim telefonom, on napominje da banka u kojoj radi do sada nije zabeležila nijedan takav slučaj.

    „Postoji teoretska mogućnost da neko, ukoliko bi vam se prišunjao sa pos aparatom, odnosno sa aparatom za čitanje kartica, iza vaših leđa i pod uslovom da recimo u zadnjem džepu držite novčanik, naplati transakciju između dve i tri hiljade dinara, mada se ti limiti sada povećavaju. Ima tih snimaka koji kruže. Da, to postoji, ali šansa da će vam se neko zaista prišunjati iza leđa sa aparatom veličine dlana i mahati iza vaših leđa, a da vi to ne primetite, jako je mala“, smatra Stefanović.

    A dokaz da je takav način plaćanja budućnost i da se ide u njegovu dalju ekspanziju na svetskom tržištu jeste podatak da su pre nekoliko meseci i „Viza“ i „Masterkard“ povećale te beskontaktne limite na tri, odnosno četiri hiljade dinara.

    Postoji mogućnost zloupotrebe, ali neminovan je tehnološki napredak i uz korišćenje zdravog razuma i neku osnovnu opreznost, koja je neminovna i prilikom korišćenja novčanika, mobilnog telefona ili ličnih dokumenata, to je sve svedeno na minimum, zaključio je sagovornik Sputnjika.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga