15:15 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Samit lidera EU

    NATO projekat na Kosovu zapao u duboku krizu (video)

    © AP Photo / Riccardo Pareggiani
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    511210
    Pratite nas

    Apsurdno je da se ljudi srpskog porekla boje srpske pesme, kaže novinar i dopisnik Siniša Ljepojević povodom burnih reakcija crnogorskih vlasti na humanitarni koncert „Za naše Kosovo i Metohiju“, koji je održan prošle nedelje u Herceg Novom.

    Ljepojević, međutim, ističe da je razlog halabuke koja se digla zbog pesme „Tamo daleko“ — to što je Crna Gora u funkciji zapadne politike prema Srbima i primećuje da većina novonastalih država bivše Jugoslavije „crpe svoju socijalnu energiju iz mržnje“, koja je postala princip političkog opstanka.

    „Ipak, najapsurdnije je to u Crnoj Gori, jer je ta država došla u situaciju da mrzi sopstveni narod. Ono što se desilo u Herceg Novom ja vidim kao znak nesigurnosti te vlasti. Oni reaguju na bilo šta, što povređuje njihov zamišljeni projekat“, objašnjava Ljepojević u emisiji „Sputnjik intervju“.

    Prema njegovoj oceni, sve treba posmatrati i u svetlu činjenice da je Crna Gora članica NATO — „a on je još uvek antisrpski, uprkos svim njihovim saopštenjima“.

    „Crna Gora je ušla u antisrpski sistem i, dok iz njega ne izađe, nije realno očekivati bilo kakvu promenu“, kaže Ljepojević, dodajući da se, ako to imamo na umu, ne treba čuditi ni tome što je crnogorski vojni ataše bio na proslavi „Oluje“ u Kninu, tim pre što je autor „Oluje“ — NATO.

    Kosovski projekat u krizi

    Ljepojević komentariše i poslednje poruke koje stižu za Zapada vezano za kosovsko pitanje. Tamo, kaže on, shvataju da je taj njihov projekat u krizi, ali nije realno da priznaju svoju grešku.

    „Otuda i potezi poput saopštenja Kvinte, koja traži da Priština ukine takse, a od Beograda da prestane da radi na povlačenju priznanja Kosova“, kaže Ljepojević.

    „Sam poziv Srbiji da odustane od lobiranja za povlačenje priznanja dovoljno govori koliko je taj proces ozbiljan“, smatra on. U saopštenju Kvinte, iako ona nema nikakav institucionalni značaj ni mandat, Ljepojević vidi i dubinu očaja Zapada, zbog toga što je njihov projekat krenuo nizbrdo.

    Objašnjavajući kako se u saopštenju Kvinte našla formulacija — da treba obnoviti dijalog zarad nastavka „evroatlantskih integracija“, što znači da je NATO uveden u jednačinu rešavanja kosovskog pitanja, Ljepojević primećuje da ta pozicija Zapada nije ništa novo.

    „Kada nemate nikakav drugi argument, onda se poziva NATO: a od zemalja Kvinte. koje su i same u NATO, ništa drugo se ni ne može očekivati. Uz to, Kosovo je protektorat NATO. Dakle, to o evroatlantskim integracijama je usmereno ka Srbiji“, konstatuje on.

    Komentarišući brzu reakciju ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka na saopštenje Kvinte, Ljepojević ističe da je Kosovo ipak geopolitički problem, a pošto je to tako — ti problemi se ne mogu rešavati jednostrano.

    „Sasvim je logično da je Rusija zainteresovana za rešavanje tog problema, bez obzira na to što je on nastao zapadnom politikom“, kaže naš sagovornik.

    Boris Džonson i Srbija

    U osvrtu na situaciju u Velikoj Britaniji nakon dolaska Borisa Džonsona na mesto premijera, Siniša Ljepojević podseća — da je on došao da realizuje „bregzit“, sa dogovorom sa EU, ili bez njega.

    „Do sada EU nije pokazivala nijedan znak dobre volje da se napravi sporazum. Džonson je rekao: mi smo za sporazum, ali koji će uvažavati i naše interese. Ako vi to nećete, mi ćemo izaći bez sporazuma. To je vrlo jasna pozicija i za nju Džonson ima podršku većine britanske javnosti“, uveren je naš sagovornik.

    On objašnjava da priča o takozvanom „bekstopu“ sa Irskom, po kome bi carinici EU mogli da vršljaju po Britaniji — predstavlja poniženje za Britance i Boris Džonson to ne može da prihvati.

    Logična je, ocenjuje on, i podrška Sjedinjenih Država „tvrdom bregzitu“.

    „Podsetimo da je Amerika bila protiv ’bregzita‘ i da je bivši predsednik Barak Obama namerno došao u Britaniju da ubeđuje Engleze da glasaju protiv izlaska iz EU. Verovatno je jedan procenat onih koji nisu mislili da glasaju za ’bregzit‘ glasao za njega baš zbog Obame. Sada je drugačija situacija. ’Bregzit‘, pogotovo bez sporazuma, uklapa se u političku ambiciju Trampove administracije o razbijanju EU i slabljenju Evrope“, navodi Ljepojević.

    Sasvim je sigurno, kako kaže, da Amerikanci imaju dobre analize i obaveštajne podatke o sukobu Nemačke i Francuske u vezi sa „bregzitom“.

    Nemačka je najveći trgovinski partner Britanije i zainteresovana je za to da se napravi sporazum i da se uvaže zahtevi Britanije, a Francuska je protiv toga i ima ambiciju da lomljenjem „bregzita“, dakle — bez dogovora, preuzme lidersku poziciju u EU, pošto se u Nemačkoj istovremeno javljaju i izvesne sumnje u projekat EU.

    „Zvuči apsurdno, Nemačka je nosilac EU, ali već sada počinju da se javljaju sumnje — da to nije dobro za Nemačku. Drugim rečima, Amerika je zainteresovana da ’tvrdi brezit‘, bez sporazuma, bude instrument daljeg urušavanja EU i Evrope“, obrazlaže gost Sputnjika.

    Ljepojević je, takođe, prijatelj aktuelnog britanskog premijera, a svojevremeno ga je doveo i u Beograd, pa ga pitamo — kakve su šanse da se sa Džonsonom nešto promeni u odnosima Britanije prema Srbiji, koja poslednjih decenija nema baš lepa iskustva sa Londonom.

    „U skorije vreme ne bi trebalo to očekivati, bez obzira na to što je Boris Džonson prvi premijer koji zna Srbiju i bio je u Srbiji, i to kao običan čovek. Druga stvar — on je obrazovan, zna istoriju. Ali, objektivna pozicija Britanije je takva — da je to, na neki način, politička kolonija Amerike i nema snage da iskorači iz američke politike prema ovom delu sveta“, odgovara Ljepojević.

    On konstatuje i da su politički odnosi Srbije i Britanije — „na nuli, na nivou formalnosti“.

    „Ali jednog časa, možda za dve, tri godine, kada se ustali britanska pozicija izvan EU, mislim da će Britanija biti mnogo aktivnija ovde, jer Balkan je, možda, još jedini prostor gde Britanija može nešto da učini, budući da je sav ostali prostor pod EU“, zaključuje Ljepojević.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga