16:01 14 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ujediniteljski sabor u Ukrajini

    Grčki udar na „ukrajinsku crkvu“ sa velikim posledicama

    © Sputnik / Stringer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    12003
    Pratite nas

    Dve komisije Grčke pravoslavne crkve saopštile su da su protiv priznanja „nove crkve“ u Ukrajini, a to pitanje će staviti na dnevni red Sinoda Grčke pravoslavne crkve u oktobru. Do priznanja pomesne crkve dolazi se samo poštovanjem kanonskog poretka, koji je u slučaju Ukrajine u potpunosti prekršen.

    Prema rečima neimenovanog izvora iz grčkog crkvenog kruga, to pitanje može da razmatra isključivo veliki Sinod Grčke pravoslavne crkve, koji se sastaje samo jednom godišnje u oktobru, stoga će to pitanje i biti razmotreno tada.

    On je precizirao da su za priznavanje „nove crkve“ bile formirane dve komisije unutar Grčke pravoslavne crkve i da su obe izrazile negativno mišljenje.

    Niko nema pravo na upad

    „Postojanje autokefalnih crkava ništa ne govori protiv jedinstva Crkve Hristove, jer se u Simvolu vere jasno kaže da verujemo u jednu, svetu, sabornu i apostolsku crkvu — znači, crkva je jedna, a deli se na autokefalne crkve“, počinje komentar verski analitičar Vladimir Dimitrijević.
    Uređenje autokefalnih crkava kanonskog poretka između autokefalnih crkava, prema rečima našeg sagovornika, odavno je poznato, još iz doba Vaseljenskih sabora. U početku je postojalo pet patrijaršija, a kasnije su stvorene autokefalne crkve pojedinih naroda. Međutim, kanoni su i dalje veoma jasni — niko nema pravo da upada na kanonsku teritoriju druge pomesne crkve.

    „Iz te perspektive, iako je Grcima jako stalo do Carigrada, to je grad njihove slave i oni se njega nikada ne mogu odreći, iako je patrijarh Vartolomej Grk, jasno je zašto je Grčka pravoslavna crkva, to jest njena komisija, rekla da se priznavanje Ukrajinske pravoslavne crkve ne može obaviti. To je zato što se do tog priznanja ne dolazi drugačije do poštovanjem kanonskog poretka, a ovde je svaki kanonski poredak bio prekršen. Nažalost, jedinstvo vaseljenskog pravoslavlja razbio je carigradski patrijarh“, navodi Dimitrijević.

    Drugi udarac jedinstvu 

    Vaseljenski patrijarsi, prema Dimitrijevićevim rečima, nisu prvi put razbili jedinstvo pravoslavlja sada. Prvi put to se dogodilo dvadesetih godina prošlog veka, kada je tadašnji carigradski patrijarh Meletije Metaksakis samovoljno prihvatio novi kalendar, čime je, kako je tada govorio sveti Justin Ćelijski, razbijeno molitveno i liturgijsko jedinstvo pravoslavlja, jer, kako Dimitrijević objašnjava, pitanje kalendara nije astronomsko, već bogoslužbeno pitanje.

    „Ovo je sada drugi udarac na značajno vaseljensko jedinstvo i opet, nažalost, Vaseljenski patrijarh, pritisnut, po svemu sudeći svetovnim činiocima, a to su, naravno, činioci američke imperije, nanosi veliki udarac vaseljenskom jedinstvu. Tako da ozbiljna kanonska bogoslovska komisija, a Grci imaju ozbiljne kanoničare, ne može takav postupak da smatra nečim poželjnim, jer se to sutra može desiti bilo kome“, kaže Dimitrijević. 

    Carigradski patrijarh Vartolomej, predsednik Ukrajine Petro Porošenko i mitropolit Epifanij na uručivanju tomosa o autokefalnosti ukrajinske crkve u Istambulu
    © AP Photo / Emrah Gurel
    Carigradski patrijarh Vartolomej, predsednik Ukrajine Petro Porošenko i mitropolit Epifanij na uručivanju tomosa o autokefalnosti ukrajinske crkve u Istambulu

    „Odnos između grčke crkve i carigradske patrijaršije opterećen je postupkom carigradskog patrijarha Grigorija V, još iz doba grčkog ustanka za oslobođenje od Turaka“, dodaje Dimitrijević. Grigorije V, koji se nalazio u turskom ropstvu, bio je primoran da anatemiše grčke ustanike i taj trag u odnosima grčke crkve i carigradske patrijaršije ostao je do dan danas. Zbog toga je grčka država insistirala na tome da se stvori autokefalna grčka crkva — Atinska arhiepiskopija.

    „Tako da je Carigradu ostala grčka dijaspora i ostala mu je Sveta Gora, ali grčka crkva nije spremna da se sutra carigradski patrijarh samovoljno meša u njene poslove. U tom smislu mislim da je ovaj postupak sasvim logičan i da će on imati, ako grčki sabor arhijereja usvoji odluku svojih bogoslovskih komisija, vrlo značajne posledice po regulaciju odnosa među pravoslavnim pomesnim crkvama danas“, kaže Dimitrijević. 

    Povratak u kanon

    Kao najvažniju posledicu sagovornik Sputnjika pominje povratak u kanonski status. Carigradskoj patrijaršiji niko nikada nije osporavao prvenstvo časti — ona je majka crkva svim slovenskim crkvama.

    „Međutim, Carigrad je svojom samovoljom, kroz ekumenizam, liturgijsku, kalendarsku reformu i druge stvari, u 20. veku naneo mnogo štete crkvenom jedinstvu, a ovaj potez, koji je, na kraju krajeva, zaista sraman, koji je izazvao velike nesreće u Ukrajini, najsramniji u novijoj istoriji Carigradske patrijaršije, takav je da se kanonski status hitno mora regulisati i da se sve mora vratiti u normalu, a mislim da postupak grčkih arhijereja, ako do njega dođe, može dati značajan doprinos u tom pravcu, jer će i ostale pomesne crkve gledati ponašanje Atinske arhiepiskopije, koja ima značajnu ulogu u savremenom pravoslavnom svetu“, objašnjava Dimitrijević.

    „Iskreno, verujem da pitanje Ukrajine nije pitanje Moskovske patrijaršije, već pitanje jedinstva pomesnih pravoslavnih crkava“, dodaje on.

    Ništa neobično

    Stručnjak za verska pitanja i istoričar Jurij Tabak ne vidi u ovakvom stavu ništa novo ni neobično i podseća da niko nije, bar zvanično, priznao autokefalnost „ukrajinske pravoslavne crkve“.

    „Sve vreme su se vodili zakulisni pregovori i nekakva borba. Konstantinopoljska patrijaršija je tražila pristalice među crkvama. Ali u suštini crkveni svet se već podelio i većina crkava iz raznih razloga nije priznala ukrajinsku crkvu: neko neće da se svađa sa Moskovskom patrijaršijom, neko ne vidi perspektivu u podršci autokefalnoj ukrajinskoj crkvi, jer i sami imaju svoje probleme; neke crkve imaju unutrašnje probleme koji takođe na kraju mogu da dovedu do raskola“, kaže on.

    Tabak posebno ističe iskustvo SPC:

    „Srpska crkva pažljivo prati šta se dešava u Ukrajini i uglavnom su se rukovodili time šta bi se desilo u tom slučaju, jer i oni imaju analognu situaciju. Zato niko neće da dozvoli raskol ni da ga provocira i zato od početka čitava ta priča nije naišla na preterano oduševljenje. Uz to, ona je bez presedana; sa crkveno-pravnog stanovišta tako nešto se nije dešavalo — da nepostojeća crkva faktički proglašava autokefalnost, da je organizuju veštački. Bilo je pokušaja saradnji crkava, Konstantinopolj je, recimo, predlagao da se izdvoji samostalnost zapadnog egzarhata, da bi im bacili neku mrvicu. Ali ta politika nije dala rezultata i naišla je na oprez“.

    Rat Filareta i Epifanija

    Prema rečima ruskog eksperta — postepeno se formira mišljenje da ovakvo ponašanje Konstantinopolja neće proći i da je odluka nekanonska, te da će sve ostati po starom, a „ukrajinska pravoslavna autokefalna crkva“ nepriznata:

    „Tim pre što se u samoj Ukrajini sada odvijaju procesi koji su prepreka za autokefalnost ukrajinske crkve. I Filaret, koji je svojevremeno isključen iz Ruske pravoslavne crkve i želeo je da se dogovori sa Konstantinopoljem, ništa nije uspeo, jer očigledno tokovi novca nisu stizali do njega. U svakom slučaju, dešavaju se neke unutrašnje intrige, unutarpolitički procesi, koji govore o tome da nema spremnosti da se nova crkva prizna. A po svoj prilici takve tendencije će samo jačati“.

    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko prisustvuje ujediniteljskom saboru ukrajinske pravoslavne crkve u crkvi Svete Sofije u Kijevu
    © Foto : Ukrainian Presidential Press Service / Mikhail Palinchak
    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko prisustvuje "ujediniteljskom saboru" ukrajinske pravoslavne crkve u crkvi Svete Sofije u Kijevu

    Profesor Moskovskog državnog lingvističkog univerziteta Roman Silantjev uveren je da će uskoro i ukrajinske vlasti prestati da priznaju „novu ukrajinsku crkvu“, a objašnjava i zašto:
    „Ta crkva je u stanju krize i više nema govora o međunarodnom priznanju. Čak i sami vernici koji su pristalice patrijarha Vartolomeja očigledno sumnjaju da je taj projekat bio uspešan. Takođe, u toku je rat između Filareta i Epifanija, a ovaj drugi učestvuje u sumnjivim poduhvatima. Sve to im nimalo ne ide u prilog“.

    Podsećamo — carigradski patrijarh Vartolomej je u januaru dodelio autokefalnost „novoj pravoslavnoj crkvi“ u Ukrajini. Međutim, nijedna pomesna pravoslavna crkva do sada nije priznala tu odluku.

    Tagovi:
    jedinstvo, komisija, Grčka pravoslavna crkva, priznanje, Ukrajinska pravoslavna crkva, crkva, vaseljenski patrijarh Vartolomej, Vartolomej, Patrijarh, Carigradska patrijaršija, Carigrad
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga