15:46 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Vesmisterski dvorac, London

    Sprema li se „mračni dan“ u Londonu

    © Sputnik / Alekseй Filippov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2464
    Pratite nas

    Džonson, koji je izabran za premijera da okonča „bregzit“, neće suspendovati Parlament, kako tvrdi opozicija, već će samo okončati zasedanje o jednoj temi, koje traje najduže u istoriji britanskog Parlamenta. To zasedanje, o izlasku Britanije iz Evropske unije, traje od juna 2017.

    Britanska kraljica je prelomila. Suprotno mišljenju opozicije, koja smatra da je namera premijera Borisa Džonsona o suspenziji Parlamenta uperena protiv njihovog stava da blokiraju „bregzit“ bez sporazuma sa EU, Elizabeta Druga je podržala Džonsonov plan.

    Premijerka Škotske Nikola Sterdžon je napisala na svom profilu Tviteru da će Boris Džonson zatvoriti Parlament da bi progurao „bregzit“ bez sporazuma. Novi britanski premijer je odbacio kritike o suspenziji Parlamenta i najavio da će se kraljica poslanicima obratiti 14. oktobra, kada će biti predstavljena agenda njegove administracije. Nije se dugo čekalo da to potvrdi i britanska kraljica.

    Redak manevar

    Šta znače najnovije kritike britanske opozicije i šta znači suspenzija Parlamenta što će, po oceni Sterdžonove, ostati upamćeno kao „mračan dan u britanskoj demokratiji“.

    Siniša Ljepojević, spoljnopolitički komentator i dugogodišnji dopisnik iz Britanije, napominje da je suspenzija Parlamenta manevar koji je zakonom predviđen i retko se koristi. Dodaje i da predsednik Vlade, uz saglasnost monarha, odnosno kraljice Elizabete, ima pravo da to uradi.

    „Ovde nije reč o klasičnoj suspenziji Parlamenta, već o okončanju jednog parlamentarnog zasedanja koje je definisano određenim pitanjima. Ovo sadašnje zasedanje Parlamenta, koje traje od juna 2017. godine, je do sada najduže zasedanje u kontinuitetu u istoriji britanskog Parlamenta o jednoj temi, a to je ’bregzit‘, izlazak iz EU. Predsednik Vlade Boris Džonson svojom odlukom završava to zasedanje“, objašnjava Ljepojević.

    Politički haos

    Sagovornik Sputnjika podseća da za te dve godine, koliko je Britanija raspravljala o načinu izlaska iz EU, nije donesena nijedna odluka. Promenjena je Vlada i novi premijer Džonson, koji je izabran upravo da bi Britaniju 31. oktobra izveo iz EU, ne želi da se više gubi vreme i da se „bregzit“ još jednom prolongira.

    London: Da li Balkan plaća cenu zbog Bregzita?
    Bregzit

    „On na to ima zakonsko pravo, a istovremeno ima i podršku javnosti pošto, po pravilu, kada se na referendumu donese odluka o nečemu, znači da je narod direktno doneo odluku i Parlament tu nema šta da traži. Tu je samo Vlada da izvrši odluku većine javnosti“, ukazuje odličan poznavalac britanske političke scene.

    On napominje da se to u Velikoj Britaniji pretvorilo u jedan veliki politički haos, jer jedan broj poslanika uopšte ne želi da sluša ono što je narod odlučio i nastoji da ponovo prolongira „bregzit“, što u prevodu znači — da Britanija nikada ne izađe iz EU. Zato je Džonson odlučio da okonča to zasedanje Parlamenta koje se bavilo „bregzitom“ i to će, kako napominje, biti 3. septembra, kada se poslanici vrate sa godišnjeg odmora.

    Objašnjavajući naredne korake, Ljepojević napominje da potom sledi jedna velika pauza, jer je u septembru sezona godišnjih konferencija parlamentarnih političkih partija, kada Parlament ne zaseda.

    Kraljica dolazi

    Parlament ostaje Parlament i vraća se poslu u oktobru.

    „Boris Džonson je odredio da se kraljica Elizabeta obrati poslanicima 14. oktobra. Na taj način počinje novo zasedanje Parlamenta, koji će se baviti onim pitanjima koje kraljica saopšti. Uglavnom će to biti novi zakoni koji se tiču velike Britanije izvan Evropske unije“, precizira sagovornik Sputnjika.

    On ukazuje da će stoga poslanici koji su protiv Džonsona i uopšte izlaska Britanije iz EU imati vrlo malo vremena da bilo šta pokrenu i da bilo kako ozbiljnije miniraju izlazak Velike Britanije iz EU 31. oktobra, jer će se Parlamentu 14. oktobra obratiti kraljica, koja će odredi kompletan dnevni red narednog zasedanja Parlamenta.

    Ljepojević podseća da je za 17. oktobar zakazano zasedanje Evropskog saveta i na tom samitu lidera EU će biti konačno stavljena tačka na „bregzit“.

    „Da li će to biti izlazak bez dogovora ili sa dogovorom — toga dana će konačno biti poznato“, ukazuje on.

    Vanredni izbori

    Na taj način će, smatra Ljepojević, EU imati mnogo manje prostora da lobira preko raznih centara moći i putem novca u britanskom Parlamentu kako bi ugrožavala pregovaračku poziciju britanske Vlade.

    „Verovatno će se cela ta ujdurma završiti vanrednim izborima negde u novembru, ali kako sada stoje stvari, većina javnosti Velike Britanije podržava to što radi i što je uradio predsednik Vlade Boris Džonson“, tvrdi sagovornik Sputnjika.

    Džonsonovu izjavu da će, ukoliko ode iz EU bez dogovora, Britanija dugovati Briselu maksimum 10 milijardi evra, a u suprotnom 42 milijarde, koliko je dogovorila Tereza Mej, Ljepojević vidi kao Džonsonovo taktiziranje, odnosno ucenu.

    Adut iz rukava

    „EU je, pre svega, stalo do novca. I Džonson to dobro zna i pokušava da još jedan svoj adut u razgovorima sa Briselom izvuče iz rukava. Što se tiče onih koji su protiv, to je samo maska za javnost pod izgovorom — ne možemo izaći bez dogovora, a u suštini oni se bore protiv ’bregzita‘ i oni nastoje da Britanija ne izađe iz EU. I to je svima jasno“, kaže Ljepojević.

    On, međutim, ukazuje da i posle „bregzita“ predstoji mnogo razgovora. Kraljica će u svom govoru 14. oktobra nagovestiti koja su nova zakonska rešenja kada Britanija ne bude u EU. I mišljenja je da će i tada poslanici koji se protive „bregzitu“ i dalje lobirati da ti zakoni budu u duhu EU. Da li će biti — to je pitanje, ali u svakom slučaju, to je očekivan proces, kaže on i zaključuje:

    „Skoro 80 odsto zakonske regulative u svakoj zemlji EU, pa i u Velikoj Britaniji, vezano je za pravila i uputstva Brisela i Britanija će morati sve to, korak po korak, da čisti i da pravi svoje zakone u duhu britanske istorije i iskustva“.

    Tagovi:
    suspenzija, parlament, kraljica Elizabeta, bregzit
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga