15:13 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Hongkonška policija

    Hongkong se približava „crvenoj liniji“ preko koje Peking neće preći

    © REUTERS / DANISH SIDDIQUI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    61451
    Pratite nas

    Kako najnovija eskalacija građanskih sukoba u Hongkongu utiče na princip „Jedna zemlja, dva sistema“, šta demonstranti zapravo žele i koliko je demonstracijama ugrožen ekonomski poredak nekadašnjeg „Zmaja Dalekog istoka“?

    Protesti u Hongkongu traju od kraja marta i nema naznaka da će se u skorije vreme okončati, s obzirom na to da su se prvog dana školske godine na proteste digli studenti i učenici srednjih škola. Demonstranti su, takođe, proteklog vikenda blokirali metro i puteve ka aerodromu i ovog puta ne bez nasilja.

    Kako je vreme odmicalo, demonstracije protiv usvajanja zakona koji bi omogućio ekstradiciju građana Hongkonga matičnoj Kini poprimali su nove oblike, dok su, istovremeno, zahtevi demonstranata proširivani.

    Podigli se đaci 

    Srednjoškolci i studenti, tako, protestuju, kako svetski mediji prenose, uzvikujući slogane: „Slobodan Hongkong! Demokratija odmah!“.

    Prema rečima nekadašnjeg diplomate i dopisnika agencije Tanjug iz Kine Zorana Đorđevića, koji se Sputnjiku javio iz Pekinga, u Kini se pomno prate događanja u gradu-državi, koji je, nakon stogodišnje dominacije Velike Britanije, 1999. ujedinjen sa Kinom po principu „Jedna zemlja, dva sistema“.

    „Uglavnom se smatra da nije pozitivno što se stvari razvijaju u tom pravcu. Recimo, ’Kina danas‘ (kineski dnevnik na engleskom jeziku ’Čajna dejli‘) ocenjuje i zvanično se ovde smatra da su vlada i policija ispravno postupile što su sprečavale takozvano ekstremno nasilje i nerede koji su iz mirnih protesta i demonstracija prerasli u nasilničko ponašanje, koje može da šteti ne samo pravnom sistemu Hongkonga i društvenom miru, nego nanosi i ekonomske štete. Zabrinjavajući je faktor što se sve to razvija u negativnom pravcu, odnosno što sve češće dolazi do ispoljavanja nasilja“, konstatuje Đorđević.

    Srednjoškolac, učesnik demonstracija u Hong Kongu.
    © REUTERS / DANISH SIDDIQUI
    Srednjoškolac, učesnik demonstracija u Hong Kongu.

    Princip „Jedna zemlja, dva sistema“ podrazumeva da u Hongkongu vlada politički sistem nasleđen iz vremena dominacije Velike Britanije, za razliku od ostatka zemlje u kojem je još 1949. uspostavljen socijalistički sistem. Prema tom principu, sa Kinom je ujedinjena i bivša portugalska kolonija Makao, a i ujedinjenje sa Tajvanom trebalo bi (ako do njega jednog dana dođe) da bude izvršeno prema istom principu.

    Ispod linije tolerancije 

    Studentski zahtevi za „više demokratije“ i „slobodnim Hongkongom“, iako u Hongkongu vlada politički sistem sličan onom u Velikoj Britaniji, i uprkos tome što se Peking ne meša u unutrašnje uređenje Hongkonga, prema Đorđevićevim rečima, postepeno počinju da ugrožavaju osnovne principe na kojima je Hongkong ujedinjen sa Kinom. Postoji bojazan da se ne pojave zahtevi da se Hongkong odvoji od matice, što za Peking, smatra naš sagovornik, predstavlja crvenu liniju preko koje neće preći.

    Demonstracije KIneskog univerziteta u Hong Kongu 2. septembra.
    Tyrone Siu
    Demonstracije KIneskog univerziteta u Hong Kongu 2. septembra.

    „Kina, kao veoma zainteresovan faktor, ističe da su protesti prešli minimalni granicu i da su otišli ispod linije tolerancije onoga što se podrazumeva pod principom ’Jedna zemlja, dva sistema‘, te da oni predstavljaju težak izazov za pravni i društveni poredak u Hongkongu i da ugrožavaju život, imovinu i bezbednost građana“, objašnjava Đorđević. 

    Putnici pokušavaju da se sklone od mogućih sukoba demonstranata i policije na aerodromu u Hong Kongu 1. septembra.
    © REUTERS / ANUSHREE FADNAVIS
    Putnici pokušavaju da se sklone od mogućih sukoba demonstranata i policije na aerodromu u Hong Kongu 1. septembra.

    Pomenuti princip prema kojem su sa maticom ujedinjeni Hongkong i Makao, dodaje on, primer je prema kojem bi i Tajvan u jednom trenutku trebalo da bude ujedinjen sa Kinom.

    „Ovo što se događa u Hongkongu sigurno nije dobar primer kako princip ’Jedna zemlja, dva sistema‘ funkcioniše, mada se Kina dosta uzdržava od bilo kakvih akcija u Hongkongu. Ona samo podržava tamošnje vlasti koje nastoje da održe red i da svedu sve u neke pravne okvire“, napominje Đorđević.

    Metroi nadrljali 

    Sama činjenica da demonstranti pokušavaju da blokiraju saobraćajnice (metro linije, aerodrom, puteve) dosta utiče na dnevne privredne aktivnosti u Hongkongu. Sa druge strane, Đorđević ne misli da protesti mogu da imaju dugoročni uticaj na ekonomiju grada, koji je svojevremeno bio poznat kao jedan od četiri dalekoistočnih ekonomskih zmajeva.

    Demonstrant pored saobraćajnog znaka ispred terminala na aerodromu u Hong Kongu, koji su 1. septembra demonstranti pokušali da blokiraju.
    © REUTERS / DANISH SIDDIQUI
    Demonstrant pored saobraćajnog znaka ispred terminala na aerodromu u Hong Kongu, koji su 1. septembra demonstranti pokušali da blokiraju.


    Kao ilustraciju koliko protesti ometaju normalan rad i život grada, Đorđević navodi podatak da je od 90 metro stanica preko 30 oštećeno u pokušajima blokade metro stanica proteklog vikenda.

    Teško da će vlasti udovoljiti svim zahtevima demonstranata, jedina namera, prema njegovim rečima, jeste sprečavanje još veće eskalacije nasilja i najbolje bi bilo da se stvari reše bez mešanja sa strane. Na optužbe iz inostranstva, vlasti Hongkonga odgovaraju pitanjem kako bi zapadne zemlje reagovale da je u tolikoj meri ugrožena bezbednost i imovina njihovih građana.

    Tagovi:
    ekonomija, Peking, crvena linija, srednjoškolci, studenti, nasilje, demonstracije, Hong Kong, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga