15:56 21 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Pripadnici pokreta Taliban u Avganistanu

    Amerika vraća Avganistan talibanima

    © AFP 2019 / Noorullah Shirzada
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3833
    Pratite nas

    U Dohi je završena deveta runda pregovora SAD i avganistanskog pokreta „Taliban“. Navodno, dve strane su blizu istorijskog sporazuma, čija posledica će biti povlačenje američkih snaga iz Avganistana. Sami pregovori sa ovom terorističkom organizacijom predstavljaju krah američke vojne politike u ovom delu sveta.

    Američki predsednik Donald Tramp je saopštio da namerava da smanji broj američkih vojnika u Avganistanu sa 14.000 na 8.500. To sigurno ne može biti u vezi sa procvatom mira u toj zemlji, jer je samo u poslednjih dve nedelje poginulo najmanje troje američkih specijalaca u borbama u toj zemlji, dok se žrtve Vladinih snaga i civila broje na stotine.

    Danas, 18 godina nakon američke invazije u Avganistan, pokret „Taliban“, koji je te 2001. godine bio optužen za saučesništvo u terorističkom napadu na Njujork, doveo je Vašington u takvu poziciju da mora da pregovara sa svojim najljućim neprijateljem, krivim za pogibiju nekoliko hiljada američkih vojnika u jednom od najdužih ratova koje je Amerika vodila u svojoj istoriji.

    „Nije bilo drugog načina postizanja mira u Avganistanu, bez dogovora SAD i pokreta ’Taliban‘“, rekao je Sputnjiku Zamir Kabulov, direktor trećeg odeljenja Ministarstva inostranih poslova Rusije, dodajući da i danas ova teroristička grupa kontroliše više od 60 odsto teritorije Avganistana.

    Ne treba sumnjati da će, potpisivanjem sporazuma, „Talibani“ pokušati da za račun odlazećih Amerikanaca zauzmu maksimalnu teritoriju koju kontroliše zvanični Kabul i da ponovo preuzmu vlast u zemlji.

    Američki blef uoči izbora?

    Amerika je u ovom ratu potrošila ogromne sume dolara, a nije dobila praktično ništa. Vlada u Kabulu, koja je dobila 100 milijardi dolara za rekonstrukciju sistema u zemlji, je toliko nemoćna, da čak nije ni pozvana na pregovore u Dohu.

    „Amerika je pokazala da njena vojna mašinerija i NATO ne mogu sve. Problem Avganistana ona ne može rešiti. Ako to nije kapitulacija, onda je sigurno politički poraz“, smatra ruski ekspert Nikita Mendkovič.

    Postoji mišljenje da Amerikance na ove pregovore stimuliše, pre svega, unutrašnja situacije u zemlji. Podsetimo: jedno od Trampovih predizbornih obećanja je bilo da će završiti rat u Avganistanu, a već su mu pred vratima novi izbori. Međutim, koliko je Amerika spremna da poštuje mogući sporazum sa teroristima?

    „Postoji rizik da će u jednom trenutku Amerikanci početi da revidiraju uslove sporazuma. Upravo jer će u svetu svi primiti sporazum sa Talibanima kao poraz Amerike i NATO, kojim se nanosi ogromna šteta međunarodnim pozicijama SAD u narednim decenijama. Zato postoji verovatnoća da, nakon završetka izborne kampanje, novi predsednik, ko god da on bude, pod nekim izgovorom pokuša da zaustavi povlačenje snaga, ili nastavi rat u Avganistanu, ali će američkim pozicijama već biti nanesena ozbiljna šteta, koja se može uporediti sa porazom u Vijetnamu“, razjašnjava ekspert.

    Narkotrafiking nastavlja da cveta

    Ljude u svetu, osim terorizma, Avganistan najviše asocira na proizvodnju heroina. Poznato je da je, nakon američke invazije početkom ovog veka, porasla proizvodnja ovog opijata, i to za nekoliko desetina puta.

    „To je istina. To nije nikakva tajna. O tome se stotinu puta govorilo poslednjih godina u UN i drugim mestima. Neka kolege same uključe mozak i izvuku iz toga zaključke“, rekao je Kabulov.

    Kako će se mogući sporazum između SAD i talibana odraziti na ovu vrstu industrije?

    Avganistanski farmeri na polju maka u Surh Rodu, provincija Nangarhar
    © AFP 2019 / Noorullah Shirzada
    Avganistanski farmeri na polju maka u Surh Rodu, provincija Nangarhar

    Po mišljenju ruskog eksperta Mendkoviča, postoji tendencija rasta narko trafikinga, iz prostog razloga zato što su sa narkobiznisom u ovom trenutku povezane sve strane u konfliktu: i komandanti Talibana i avganistanska policija, a ima podataka i o aktivnom učešću američkih vojnika u ovim kriminalnim radnjama.

    „Smatra se da sa vojnih baza iz Galmanda ide stalni tok prodaje droge, koji kontrolišu američke specijalne službe i na taj način pokušavaju da dobiju nekontrolisani novac za operativne rashode. Naglašavam: nemam direktnih dokaza za to, ali takvo mišljenje izražavaju mnoga zvanična lica u privatnim razgovorima“, objašnjava ekspert, koji nije želeo da otkriva svoje izvore.

    Bilo kako bilo, otišli Amerikanci, ili ne, problem će ostati, posebno zato što dugogodišnji rat ne samo da nije rešio nikakve probleme, nego ih je umnožio, ali i zato što potpisivanje bilo kakvog ugovora sa teroristima — ne može dobiti ništa na dobro.

    Tagovi:
    Taliban, Avganistan, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga