10:48 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    313124
    Pratite nas

    Politička ofanziva Vašingtona, u cilju postizanja dogovora Beograda i Prištine, čini se da dobija na intenzitetu. Tome u prilog govori činjenica da, neposredno po imenovanju Metjua Palmera za specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, podršku dijalogu dve strane planiraju da daju i američki senatori Kris Marfi i Ron Džonson, koji će ove nedelje, kako je Marfi najavio, „posetiti Kosovo i Srbiju“.

    „Rusija nam ne dozvoljava ulazak kod njih, ali Džonson i ja ćemo posetiti Ukrajinu, Srbiju i Kosovo ove nedelje, kako bismo svedočili dvostranačkoj podršci novoj ukrajinskoj Vladi i stalnom dijalogu Beograda i Prištine“, napisao je na svom nalogu na Tviteru senator Marfi, a prenosi „Lajmi“.

    Metju Palmer
    © Tanjug / ZORAN STANIC
    Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan - želi da Beograd i Prištinu vrati za sto i što pre dođe do rešenja.

    Zašto se Americi žuri?

    Ovaj razvoj situacije nije iznenađenje za Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg šefa srpske diplomatije, jer se, kako kaže, Sjedinjenim Američkim Državama žuri da se pitanje odnosa Beograda i Prištine što pre reši, i to iz dva razloga.

    „Na rešavanje ovog pitanja SAD čekaju 11 godina, jer u srcu Evrope, na kontinentu koji je najorganizovaniji i pravno najuređeniji na svetu, postoji jedna država koja, u pravnom smislu, nije međunarodno priznata od strane Ujedinjenih nacija. Dakle, ne može se dugo tolerisati nepotvrđivanje nezavisnosti od strane Srbije. Drugi razlog je u tome što je borba za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine sastavni deo borbe za potiskivanje uticaja, pre svega Rusije, ali i Kine i drugih sila sa Balkana“, objašnjava Jovanović.

    Amerika, dodaje naš sagovornik, pa onda i njeni mlađi, zapadni partneri smatraju da ceo Balkan pripada njihovoj interesnoj sferi. Zato, napominje, i veruju da treba požuriti sa otklanjanjem zaostalih sporova radi pripremanja preostalih zemalja Balkana na jedan relativno ubrzani ulazak u takozvane evro-atlantske organizacije.

    „To je njihov politički i geostrategijski cilj i sve drugo podređuju tome. Zato se i brzina kojom sada žele da dovrše proces priznavanja Kosova opravdava i objašnjava geopolitičkom potrebom da se odstrane drugi konkurenti sa Balkana. Kosovo, nerešeno kakvo jeste, otežava proces potiskivanja drugih sila sa Balkana, pa je ovde reč o direktnom političkom sukobu između velikih sila — rivala, jer Zapad smatra da ima prvenstvo i da treba da bude jedini od uticaja na Balkanu“, primećuje Jovanović.

    Prelamanje pitanja Kosova „preko kolena“

    Srbija se zato našla u centru ubrzanog kretanja stvari, koje, ističe Jovanović, nisu sasvim u našem interesu.

    „Svako ubrzavanje znači da neko želi da se pitanje Kosova ’prelomi‘ na dosadašnji način. Naime, nema nikakvih nagoveštaja da bi Amerika mogla da promeni neke bazične poglede na Kosovo, koje je do sada imala i pokušavala da nam naturi. Sa njihove strane, postoji samo briga da se što pre to završi, ali kako, u čijem interesu i na čiju štetu? Nemamo nikakvih naznaka. Pre će biti da žele da Kosovo, takvo kakvo su oni stvorili, bude što pre prihvaćeno sa naše strane, bez nekih ozbiljnijih izmena u pogledu teritorije, ili odnosa prema tamošnjem srpskom stanovništvu“, ukazuje Jovanović.

    U ovom trenutku, dodaje, nemamo razloga za očekivanja, ili nadu da bi Amerika mogla biti manje pristrasna, ili nepristrasna, a što bi moglo da dovede do kompromisa dve strane.

    „Kompromis je kretanje obe strane do pola puta. Sve drugo nije kompromis, već nametanje rešenja jednoj strani“, kategoričan je Vladislav Jovanović.

    Rezolucija 1244 ključna tačka pregovora 

    Na pitanje šta Beograd može da uradi u ovoj situaciji, nekadašnji šef srpske diplomatije kaže da izlaza uvek ima, samo treba spremnosti da se za taj izlaz borimo i izborimo.

    „Ovo što se za sada nama nudi, kao osnova za priznanje i normalizaciju, je svršena stvar — taj fakticitet, koji su drugi stvorili, sa svojim ciljevima i interesima, pri čemu nisu uopšte uzimali u obzir naše interese i ciljeve. Ako bismo mi taj interes za brzo rešavanje stavili na našu liniju interesa, to znači da bi rešenje moralo biti u okviru Rezolucije UN 1244, kao što je Srbija i primljena u UN u njenim republičkim granicama, odnosno sa Kosovom, baš kao što su i sve druge bivše jugoslovenske republike primljene u tu organizaciju u svojim republičkim granicama“, kaže Jovanović.

    „To treba da bude naša polazna tačka u pregovorima i razgovorima sa drugom stranom“, zaključuje Jovanović, uz ocenu da bi se na taj način stvorili bolji uslovi da se zaista obe strane nađu na pola puta, a ne da mi budemo na kraju puta koji su odredili i očekuju od nas da to samo „aminujemo“.

    Tagovi:
    SAD, Metju Palmer, dijalog Beograda i Prištine
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga